Izvor: S media, 04.Nov.2010, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve godine Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Za dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti poverenik Rodoljub Šabić obradio je oko 270 slučajeva kršenja obrade i korišćenja podataka o ličnosti i prava na privatnost i prekršajne prijave, kao i više od 20 krivičnih prijava.
Zakon o zaštiti podataka je usvojen 23. oktobra 2008. godine, stupio je na snagu 4. novembra, a primenjuje se od 1. januara 2009. godine. Izmenama zakona prošle godine proširena su prava poverenbika na nadzor.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Zakonodavac je odredio da poslove zaštite podataka o ličnosti priključi poslovima poverenika za informacije od javnog značaja i tu funkciju poverio Rodoljubu Šabiću.
Sumirajući dve godine od stupanja na snagu zakona Šabić je pozvao državne organe da "dobrim primerom" pospeše primenu zakona i najavio da će krajem godine protiv više drzavnih funkcionera podneti prijave zbog kršenja Zakona.
Predstoji još desetak krivičnih prijava
Zakonom je predvidjeno i stvaranje Centralnog registra zbirki podataka o ličnosti i svi rukovaoci zbirki podataka o ličnosti obavezani su da od 15. maja ove godine upišu sve svoje evidencije o zbirkama podataka o ličnosti koje vode u svojoj sredini ili kompanijama u kojima rade.
U Centralni registar trebalo bi da bude upisano više od milion zbirki podataka o ličnosti. Kazne za nepoštovanje Zakona su od 20.000 do 500.000 dinara za pravna lica, a za fizička od 5.000 do 50.000 dinara.
Šabić: Dačić naložio izradu novog pravilnika
Šabić je najavio da će krajem godine podneti više prekršajnih prijava protiv državnih organa koji ne poštuju obavezu ustrojavanja evidencije podataka prema zakonu i prijavljivanja zbirke podataka u Centralni registar.
"Kazna je do milion dinara... i mislim da ćemo morati da krenemo upravo od organa vlasti. Prosto je nonsens da organi vlasti pod upravom Vlade Srbije koja je predložila taj zakon ne izvršavaju obaveze", naveo je Šabić i upozorio da Vlada Srbije još nije donela obavezujući podzakonski akt kojim se uredjuje prikupljanje i odbrada posebno osetljivih podataka, iako je rok bio šest meseci po stupanju
Zakona na snagu.
Takodje, nema propisa o zaštiti biometrijskih podataka, nadzoru, aktivnosti privatnih detektivskih agencija. Prema njegovim rečima, još niz zakona se mora uskladiti sa propisima o zaštiti podataka.
Poverenik i zaštitnik gradjana su predložili i ocenu ustavnosti više zakona koji se kose sa ovim o zaštiti podataka kao što su Zakon o elektronskim komunikacijama i o bezbednosno-obaveštajnim službama.
(Beta)
