Izvor: RTS, 20.Okt.2018, 07:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deo struke nezadovoljan i četvrtim nacrtom ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa

Prema četvrtom Nacrtu izmena Ustava u delu o pravosuđu, koji je Ministarstvo pravde objavilo u ponedeljak, sudijski i tužilački pomoćnici postaju ustavna kategorija. Istaknuti pravnici koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca neće morati da imaju položen pravosudni ispit i Narodna skupština će ih birati dvotrećinskom većinom. Iako neki pozdravljaju te novine, mnogi iz struke nisu zadovoljni. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Nezavisno pravosuđe je ideal kome treba težiti, a od njega smo dalje četvrtim Nacrtom izmena Ustava, smatraju u Društvu sudija Srbije. Sporno im je sve u vezi sa Visokim savetom sudstva – telom koje, između ostalog, bira i razrešava sudije, predlaže kandidate za predsednike sudova, a ubuduće bi moglo da ih bira.

Ocenjuju da je sadašnje rešenje, po kome Visoki savet sudstva ima 11 članova, gde većinu čine sudije, bolje od predloženog sa 10 članova – pet sudija i pet istaknutih pravnika.
"Za jedno kolektivno telo je neuobičajeno da postoji paran broj tih članova, stoji da ako oni ne donesu odluke da će biti raspušteni. To raspuštanje članova Visokog saveta sudstva će unazaditi i pravosuđe i srpsko društvo jer postoji zahtevna procedura da se izaberu ti članovi, a postoji i zabrana da se više puta bude član Visokog saveta sudstva, prema tome jednom vas raspuste, budete član recimo godinu dana, vi sledeći put ne možete biti kandidat", objašnjava Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.
I predsednik Visokog saveta sudstva smatra da je bolje zadržati sadašnje rešenje po kojem većinu u tom telu čine sudije. Ocenjuje da najnovija verzija Nacrta izmena Ustava nije u potpunosti usaglašena s preporukama Venecijanske komisije.
"Mislim da je propuštena prilika da se pojača nezavisnost sudstva, dakle da se više da tih ustavnih garancija, naime da su promenjena ona osnovna načela kada se već menjaju ustavna načela, da se izdvoji sudstvo kao nezavisna vlast u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast. Međutim, to nije urađeno", smatra predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević.
Prema mogućim izmenama Ustava, skupština bi birala polovinu članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca. Međutim, u Akcionom planu za poglavlje 23 navodi se da sastav tih tela treba da bude mešovit bez učešća Narodne skupštine, izuzev isključivo deklaratorne uloge.
Sporna uloga Odbora za pravosuđe 
I u Strategiji reforme pravosuđa pominje se isključenje parlamenta iz tog procesa. Nekim stručnjacima nije problematičan mogući sastav ta dva tela, niti da istaknute pravnike biraju poslanici, ali smatraju da ne treba da ih predlaže Odbor za pravosuđe.
"Moje mišljenje je da je možda bilo bolje ostaviti rešenje koje je u sadašnjem Ustavu, a to znači da predlozi potiču od pravnih fakulteta, odgovarajućih akademskih tela, Advokatske komore, Privredne komore i sličnih asocijacija, dakle da ipak ljudi od struke predlažu svoje, a da onda konačnu verifikaciju da Narodna skupština", kaže profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov.
U Ministarstvu pravde navode da su postupili po preporukama Venecijanske komisije i da će uvažiti argumentovane kritike. Smatraju da je i u sastavu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca postignuta ravnoteža.
"Ministar pravde ostaje član Visokog saveta tužilaštva, takav sastav nemate u Visokom savetu sudstva gde nismo ni prihvatli preporuku Vencijanske komisije koja je rekla da ministar pravde može i možda bi trebalo da bude i član Visokog saveta sudstva, kao i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, od toga smo odustali. To je jedna od obaveza iz Akcionog plana za poglavlje 23, da se predstavnici izvršne vlasti isključe iz postupka izbora sudija. Kada je reč o nadležnostima i jednog i drugog tela, Venecijanska komisija nije imala apsolutno ni jednu zamerku", tvrdi ministarka pravde Nela Kuburović.
Planirano je da Pravosudna akademija uđe u Ustav kao uslov za lica koja se prvi put biraju za sudiju ili zamenika javnog tužioca. Na ocene stručnjaka da akademija nema kapacitete da obučava sudije, tužioce i kandidate za te funkcije, ministarka odgovara: po stupanju na snagu Zakona kojim se Zakon o akademiji usklađuje sa amandmanima, biće ostavljen rok od pet godina da se ona osnaži, a vidovi obuke zavisiće, kaže, od dužine radnog iskustva i poslova pravne struke.

Nastavak na RTS...