Izvor: Politika, 25.Nov.2011, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokat koji je poklonio sedam kamiona knjiga
Života Lazić, beogradski advokat, imao je jednu od najvećih privatnih biblioteka na prostoru bivše Jugoslavije koja je imala više od 60.000 naslova
Teško da će selo Vrtiglav kod Mionice u skorije vreme videti neobičniju povorku od one koja se svojevremeno iz kuće porodice Lazić uputila ka Beogradu – sedam velikih kamiona natovarenih knjigama, karavan beletristike, stručne literature, retkih izdanja i periodike, uputili su se prema institucijama u prestonici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
To je advokat Života Žika Lazić (1927–2010) poklanjao deo svoje bogate biblioteke: različite ustanove i institucije od ovog bibliofila dobile su oko 35.000 knjiga i više od 15.000 časopisa i dnevnih novina. Time je pre smrti želeo da na pravi način obezbedi vredna dela i učini ih dostupnim.
Ušteđevinu koju su drugi trošili na vikendice, automobile, odmore, Žika Lazić je ulagao u knjige, prisetili su se juče njegovi prijatelji na skupu koji je organizovao „Službeni glasnik” povodom godišnjice od smrti uglednog beogradskog advokata i knjigoljupca. Imao je jednu od najvećih biblioteka na prostoru bivše Jugoslavije koja je imala više od 60.000 naslova.
Najviše njih bilo je smešteno na imanju porodice Lazić u Vrtiglavu, njegovom rodnom mestu, a više hiljada knjiga nalazilo se u njegovom beogradskom stanu. Danas se deo te kolekcije čuva u biblioteci Bogoslovskog fakulteta: publikacije o religiji, najveći deo beletristike i najznačajniji časopisi i listovi koji su izlazili u Srbiji u 19. i 20. veku. Prema rečima profesora Pravnog fakulteta Jovice Trkulje, zahvaljujući tom daru, bogoslovska biblioteka, osim nacionalne, ima najkompletniju periodiku.
Biblioteka srpske Patrijaršije je formirala legat Živote Lazića u kome su sačuvani kompleti NIN-a, „Književnih novina” i štampe koja je izlazila u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata. Legat sa oko 2.000 knjiga postoji i u Balkanološkom institutu, sa knjigama iz istorije, posebno o Kosovu i Metohiji, dok je Pravni fakultet dobio literaturu o logorima Nezavisne države Hrvatske i knjige profesora tog fakulteta. Konačno, biblioteka „Službenog glasnika” čuva komplete prvih izdanja „Novina srpskih” i retke primerke izdanja koja su izlazila za vreme Prvog svetskog rata na Krfu.
– Voleo je da ugosti prijatelje na imanju u Vrtiglavu, gde smo mogli da uživamo u ogromnoj biblioteci, a onda sednemo ispod lipe i slušamo priče o knjigama, o tome kako ih je pronalazio, kako su stizale do njega iz svih delova sveta, preko Australije, Kanade, kako je neke, nažalost, nalazio čak i pored kontejnera gde su ih bacali nesavesni naslednici.
Primerke „Novina srpskih”, na primer, dobio je od seljaka iz Vrtiglava koji su sa vojskom bili na Krfu i godinama čuvali naše novine koje su tamo štampane – ispričao je profesor dr Trkulja.
Pravnik sa neizmernom ljubavlju prema pisanoj reči, koja ga je pratila od detinjstva do smrti, naročito je voleo da skuplja periodiku i knjige iz emigracije, čak i časopise čije je rasturanje u tadašnjoj SFRJ bilo zabranjeno, poput „Naše reči”, „Srbobrana” ili „Poruke”.
– Održavao je veze sa piscima koji su bili u emigraciji, a imao je hrabrosti i da posećuje političke zatvorenike. Skupljao je i rukopise Lazara Markovića, Slobodana Jovanovića, Dragiše Vasića, Đure Đurovića, i upravo njegovom zaslugom mnogi su i objavljeni, a za neke je bio i priređivač izdanja – rekao je prof. dr Trkulja.
Gostoljubivi beogradski dom Lazića bio je i biblioteka i čitaonica, svako je tu mogao da pregleda ili pročita ono što ga zanima, istakao je Žikin prijatelj sa studija na Pravnom fakultetu u Beogradu Momir Milojević, koji je kasnije postao profesor istog fakulteta.
– Svakome ko dođe kod njega pokazivao bi novu knjigu koju je pribavio. A davao je knjige i na pozajmicu, na čitanje, ali je bio vrlo strog po pitanju vraćanja, ako je posudio na petnaest dana u tom roku je morala biti i vraćena, jer je želeo da je da i drugima da čitaju. On je i poklanjao dela i tako širio kulturu knjige među svojim poznanicima – rekao je profesor dr Milojević.
Jelena Čalija
...........
Besplatno zastupao klijente
Mnogi stručnjaci dolazili su do dragocene građe zahvaljujući Žiki Laziću, među njima Desimir Tošić, Danilo Basta, Dušan Bataković, ali i američki profesor Dejvid Mekenzi, autor više biografija srpskih prvaka. Knjige i časopise koji se nisu mogli naći u velikim bibliotekama, često ste mogli da nađete kod Žike, naveo je profesor dr Đorđe Lopičić, sećajući se svog prijatelja advokata.
„Radio sam u Okružnom sudu i mnoge sudije hvalile su Žiku, tada mladog advokata, jer je pisao dobre podneske, žalbe... U sudu je uživao ugled, iako nije imao veliku, luksuznu kancelariju, a dešavalo se i da besplatno zastupa ljude pred sudom. Bio je to dobar i blagorodan čovek”, istakao je prof. dr Lopičić.
objavljeno: 25.11.2011.
.jpg)
