Izvor: Vostok.rs, 15.Feb.2020, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Sretenje – Dan državnosti Srbije
Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.
Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.
Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Sretenjski ustav donet 1835. godine
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.
Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.
Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
Počasna artiljerijska paljba i promenadni defilei povodom Dana državnosti
Povodom obeležavanja 15. februara – Dana državnosti Republike Srbije, a po naređenju predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, pripadnici Gardijskog bataljona su izvršili počasnu paljbu sa Savskog platoa na Kalemegdanu, a 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.
Počasnoj paljbi prisustvovali su zamenik načelnika Generalštaba general-major Petar Cvetković, komandant Garde general-major Milomir Todorović, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i mnogobrojni građani.
Počasnoj paljbi prethodio je promenadni defile Reprezentativnog orkestra Garde Knez Mihailovom ulicom u Beogradu, od Trga Republike do Kalemegdana, koji je započeo uz zvuke „Marša na Drinu“ a potom su se na repertoaru smenjivali srpski marševi „Kraljeva garda“, „Miloš Veliki“ i „Aleksandar Prvi“ i poznate koračnice, pod dirigentskom palicom majora Nebojše Stoiljkovića.
Vojni orkestar Niš izveo je promenadni defile u Nišu, od Trga kralja Milana, Obrenovićevom ulicom do Trga kralja Aleksandra, pod dirigentskom palicom majora Dejana Đorđevića.
Povodom Dana državnosti, Vojni muzej na Kalemegdanu biće otvoren za posetioce 15. i 16. februara od 10 do 17 časova. Ulaz je besplatan.
Srbija obeležava Sretenje - Dan državnosti, u znak sećanja na 15. februar 1804, kada su srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem - Karađorđem, na Zboru u Orašcu pokrenuli Prvi srpski ustanak, čime je počela obnova srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti. Takođe, istog datuma 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi moderni Ustav Srbije.
Pogledaj vesti o: Dan državnosti Srbije, Kolubara
.jpg)
