Izvor: RTS, 26.Nov.2019, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crvena zvezda i strogi profesor iz Bavarske...
Najlepše je takmičiti se protiv najboljih. Kada to nije moguće, onda je od najboljih neophodno učiti...
Nije ishitreno, pa ni preterano reći da je za Crvenu zvezdu igranje u Ligi šampiona, osim benefita prestiža i monetarne zarade, jedna veoma lepa škola.
Ukoliko prihvatimo ovo, onda ekipu Bajerna moramo prihvatiti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao veoma dobrog profesora, onoga koga se učenici pribojavaju tokom školovanja, ali i kojeg se najrađe sećaju tokom ostatka života.
Bajernova pobeda (lekcija) u Beogradu nije rezultatski bila ubedljiva, ali je suštinski bila veoma temeljna. Mao je poznato da su prominentniji članovi stručnog štaba Crvene zvezde, u to vreme još radeći u Čukaričkom, išli na studijska putovanja u Austriju, kako bi na samom izvoru videli postulate nekih germanskih shvatanja fudbala (ovde, naravno, svim silama bežimo od lenjih fudbalskih stereotipa o „upornim Nemcima"...).
Ekipa iz Bavarske je neke od tih principa veoma eksplicitno pokazao u utorak u Beogradu. Važno je reći da Bajern nije radio ništa neubičajeno ili retko, ali je, kako obično biva sa ovom vrstom ekipa, one najobičnije stvari radio na vanredno dobar način.
Bajern, koji je igrao u 4-3-3 sistemu, baš kao i protiv Borusije iz Dortmunda nedavno, sada je tim koji ritmom želi da dominira utakmicom i protivnikom. Sjajno napadaju dubinu, posebno sa ofanzivnim veznim fudbalerima.
Ova remećenja dubine toliko su poremetile defanzivni blok Crvene zvezde, da su postepeno počeli da se otvaraju sve veći prostori između linija srpskog šampiona. Prepoznajući ovo, Gorecka i Toliso su počeli loptu da dobijaju upravo tu, da bi onda, posle usmerenog prijema, igrali licem protiv poslednje linije crveno-belih.
U prvoj fazi poseda, ostanimo još malo pri ofanzivnoj organizaciji Bajerna, bekovi Pavar i Dejvis stajali su nisko, stvarajući dodatne linije pasa, ali kreirajući i uglove za lakšu progresiju loptu kroz trećine terena. Još jednom, ništa avangardno, ali izvedeno sa toliko preciznosti i rafiniranosti...
Druga stvar u kojoj je Bajern bio impresivan jeste faza igre koja se naslanja na pomenutu, a to je defanzivna promena poseda. Presing Bajerna po izgubljenoj lopti, poznat i po imenu kontrapresing (a u Nemačkoj gegenpressing), apsolutno je impresivna.
Neki od najboljih nemačkih trenera kažu da je presing, iznad ma koje taktičke zamisli (a, nemajte dilemu, taktički sile koje rukovode pritiskom mogu da budu veoma kompleksne), pre svega stav. Pohlepa je, kažu, najvažnija. Pohlepa da se osvoji lopta čim pre...
Onome kome nije jasno o čemu se tu radi, treba samo da pogledaju neku od situacija u kojima je Crvena zvezda uspela da stigne do lopte. A onda se setite kojom su je brzinom iznova prepuštali fudbalerima Bajerna.
Paradoks ove utakmice jeste da je, pored svega pobrojanog, pored toliko kontinuiranih napada, napada u ofanzivnoj tranziciji, prilika i udaraca, Bajern gol postigao posle centaršuta. Branjenje ovih situacija jedna je od stvari koje Crvena zvezda radi izrazito dobro.
I većina ostalih golova koje je Zvezda primila kao da samo potvrđuju ovu tezu...
Do kraja susreta Crvena zvezda je promenila i osnovni defanzivni oblik. Bajern jeste bio blago (još jednom, blago) pacifikovan u finišu susreta, ali je pitanje koliko je ova strukturalna promena Crvena zvezde imala veze s tim. Možda je samo lekcija bila završena...
.jpg)
