Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Nov.2020, 11:21

Tomić: Svi smo mi korona generacija, ovo će obeležiti naše živote

Ova pandemija će na neki način obeležiti naše živote i koštaće nas veoma ozbiljno, ne samo u finansijskom i materijalnom smislu, kaže kulturolog Zorica Tomić.

Ona smatra da je ovo trenutak u kojem psihijatri i psiholozi moraju da budu vidljiviji sa svojim procenama učinka ove krize na psihičko zdravlja ljudi, a filozofi da daju odgovor na pitanje šta danas znače osnovne kategorije zapadnoevropske kulture, kao što su sloboda pojedinca, pravo na izbor, demokratija...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
"Svi smo izloženi nekim posledicama, a jedna od najopasnijih je širenje straha i kataklizmičkih narativa koje produkuju mediji. To nije dobro zato što takva atmosfera onemogućava ljude koji su spremni da kritički rezonuju da odrede "pravu meru" u odnosu na objektivne opasnosti", kaže Tomić.

Ona skreće pažnju da je upotrebom interneta, koja je sada u doba pandemije još više izražen, otvorena pandorina kutija, a posledica toga su kriza autoriteta znanja, pojava "novih" znanja, te, kako kaže, običan čovek više ne zna gde da gleda, koga da sluša.

"Danas se sumnja u sve, čak se i pojam stručnjak stavlja pod navodnike, pa se prirodno, dovode u pitanje zvanični narativi. U klimi proliferacije potpuno nekontrolisanih "novih" znanja, kao i međusobno isključujućih informacija, običan čovek više ne zna gde da gleda, koga da sluša, kao što više nije siguran u šta i kome može da veruje.

U ovakvoj klimi informacionog i simboličkog haosa, više ne znamo gde su ugaoni kamenovi na kojima treba da se temelji naše polje razumevanje sveta, ne znamo kakve se vrednosti pojavljuju kao naši orijentiri.

Tomić međutim ocenjuje da je istovremeno dobro to što se ipak stvara klima u kojoj je mogućno kritičko rezonovanje.

"Dobra posledica je što se preispituju različite dogme i što se tako stvara kritički otklon prema informacijama koje nam se serviraju. Kritičko rezonovanje postaje vid otpora vladajućim narativima", kazala je Tomić.

Kao jedan od zanimljivih fenomena koje je proizvela korona navodi da se u ovoj situaciji država pojavljuje u funkciji roditelja, što znači, kaže Tomić pozivajući se na Mišela Fukoa - nadziranje, s jedne i kažnjavanje s druge strane, što je zanimljiva, ali, kako kaže kompleksa i opasna stvar.

Skreće pažnju da je i granica između privatnog i javnog poremećena, a to je granica na kojoj se temelji zapadnoevropski pojam demokratije.

"Psiholozi i psihijatri imaju mali prostor u medijima, te je sada prilika da se oni pažljivije saslušaju kako bi se razumele psihološke posledice ove krize", kaže ona.

Filozofi, smatra, treba da daju odgovor šta u svetlu ove nove paradigme koja nam se nudi, znače te temeljne kategorije na kojima, počiva naše poimanje sveta, šta je identitet, sloboda, demokratija, sta su naša prava kao pojedinaca, šta je naša obaveza prema društvu.

"To su teme o kojima se mora govoriti kako bismo razumeli šta se stvarno dešava i ko su kreatori vladajućih narativa u kojima kategorija slobodnog pojedinca, na kojoj se temeljila ideja evropske modernosti izgleda da gubi bitku pred konceptom nove tehničke racionalnosti".

Skreće pažnju i na novi fenomen - ljudi se ne viđaju i ne druže, a na sceni su "kreirane tvrđave samoće, što je loše, jer, kako kaže, mi smo socijalna bića".

Fizička distanca koja je uslovila socijalnu može, s druge strane, biti i dobra prilika da ljudi sagledaju šta su im bili orijentiri kojima su išli pre ove krize.

"Za mnoge ljude će to biti rasterećenje, dok će drugi uvideti da njihovi prethodni životni prioriteti, postaju bespredmetni, smatra Tomić.

Ona veruje da mi kao društvo nećemo zadržati praksu "držanja distance" nakon pandemije, jer se u našoj kulturi bliskost ljudi podrazumeva, a socijalna i fizička distanca je svima teško pala.

Svi smo mi korona generacija, kaže Tomić uz opasku da cela ova situacija liči na najavu kuge u srednjem veku, gde je vladala sveopšta panika, a i reakcije na apokaliptične tonove, liče na to.

"Trebalo bi da znamo da "živimo u novom srednjem veku" kako je rekao Umberto Eko. Danas imamo princip feudalizacije koji je sa talasom korporativizma opozvao ono što je najvažnije, a to je ideja o nacionalnoj državi, ", rekla je Tomić.

Ona smatra da je na sceni feudalizacija javnog prostora i jednako kao i prirodnih resursa.

Oba modusa feudalizacije našla su svoj izraz u formi "zelene ekonomije" koja se organizovala oko kategorije "klimatskih promena". Do skora je ta ideološka podloga bila neka vrsta organizacionog načela ne samo svetske ekonomije već i čitavog polja društvene komunikacije. Sa proglašenjem pandemije korona virusa, zelena ekonomija je potisnuta u korist nove paradigme.

"Danas je to bela ekonomija - farmaceutska podloga nove forme društvenosti koju organizuje farmaceutska industrija sveta", zaključuje Tomić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...