Izvor: B92, 19.Okt.2020, 13:55

Kultura u Srbiji: Kolarčev narodni univerzitet slavi 88. rođendan strahujući za opstanak

Najpoznatija zadužbina u Srbiji dočekuje jubilej uz strah, jer su pandemija korona virusa i nerešeno pitanje finansiranja ugrozili funkcionisanje ove institucija.

Obrazovanje koje traje celog života i dostupno je svim društvenim slojevima u mladoj državi, kakva je bila Srbija u drugoj polovini 19. veka, bile su želje bogatog trgovca Ilije Milosavljevića Kolarca pri osnivanju zadužbine 1878. godine.

>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />U tek sagrađenoj zgradi zadužbine na današnjem Studentskom trgu u Beogradu, 19. oktobra 1932 počeo je da radi Kolarčev narodni univerzitet, prva takva institucija u Srbiji.

Osamdeset osam godina kasnije, nerešen način finansiranja ove jedinstvene kulturne institucije, dodatno otežan pandemijom korona virusa, dovodi u pitanje opstanak popularnog Kolarca.

Jasna Dimitrijević, direktorka Kolarčeve zadužbine, kaže da kulturno-obrazovni koncept i nezavisnost u upravljanju izdvajaju ovu instituciju od drugih.

"Srbiji će uvek biti potrebna institucija koja će pružati napredna znanja i organizovati koncerte klasične muzike, jer nikada u državi neće biti volje, mesta, a ni novca da se izgradi takva institucija", podseća Dimitrijević na reči izgovorene na otvaranju Kolarčevog narodnog univerziteta.

Posle Drugog svetskog rata, Kolarčeva imovina je nacionalizovana, a aktivnosti ove institucije finansirane su iz državne kase.

Zakoni su se menjali, ali je država uvek finansirala 30 do 40 odsto delatnosti Kolarčevog narodnog univerziteta - programe, plate zaposlenih i održavanje zgrade, objašnjava Dimitrijević.

Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je 1932. godine, po nacrtu arhitekte Petra Bajalovića.

Kolarčeva zadužbina je jedinstvena jer ima zgradu koja se prostire na 4.500 kvadrata i programe, od kojih je većina besplatna, tokom cele godine.

U okviru zadužbine danas funkcionišu Centar za muziku, Centar za predavačku delatnost sa galerijom i bibliotekom, Centar za nastavu stranih jezika i Centar za izdavačku delatnost.

Posle promene Zakona o zadužbinama 2011, Kolarac je postao institucija civilnog društva, poput kulturno-prosvetnih zajednica, i nije dobijao redovnu finansijsku podršku državnih i gradskih institucija.

Od tada se 75 odsto troškova pokriva iz sopstvenih prihoda: od programa i izdavanja prostora drugim organizacijama, kao i učešćem na konkursima koje raspisuju grad Beograd ili Ministarstvo kulture Srbije.

Ostatak budžeta bio bi popunjen donacijama ili sponzorstvima, objašnjava Jasna Dimitrijević.

Pandemija korona virusa, kada nije moguće održavati programe i naplaćivati karte, otkrila je ranjivost ovog načina finansiranja.

"Projektno finansiranje nije rešenje za ovu instituciju, mi imamo zgradu i 50 zaposlenih", kaže Dimitrijević.

Ko je bio Ilija Milosavljević Kolarac?

Zašto je značajna Kolarčeva zadužbina

Ljubitelji klasične muzike lako će odgovoriti na ovo pitanje.

Iako se kamerna i simfonijska muzika izvodi i na drugim mestima u Begradu, sala u Kolarčevoj zadužbini je jedina prava koncertna dvorana u Beogradu.

Ona je dom Beogradskoj filharmoniji, a "nema značajnijeg muzičara ili orkestra koji nije nastupao u njoj", kaže Jasna Dimitrijević i navodi nastupe pijanista Marte Argerič, Borisa Berzovskog, Jevgenija Kisina, Ive Pogorelića i violiniste Nemanje Radulovića.

Zbog praćenja aktuelnosti u svetu umetničke muzike, više od 90.000 ljudi, koji čine godišnje publiku Kolarca, osećaju se "kao građani sveta", ocenjuje ona.

Violončelista Nemanja Stanković kaže da "ta dvorana predstavlja utočište od svega što nije kultura."

"Tu sam kao klinac slušao prvi veliki koncert klasične muzike - nastup velikih umetnica Natalije Gutman i Eliso Virsaladze, tu sam prvi put izveo Rokoko varijacije Čajkovskog sa orkestrom."

"Osam godina sam živeo i disao u toj dvorani kao vođa čela Beogradske filharmonije", opisuje Stanković.

Pogledajte video "Bukstagrameri i buktjuberi"

Zadužbinarstvo, to jest, ostavljanje ličnog imetka radi obrazovanja budućih generacija, bila je popularna praksa među bogatim ljudima u Srbiji na prelasku iz 19. u 20. vek.

Poznate su zadužbine trgovca Nikole Spasića. čijim je novcem izgrađeno nekoliko bolnica u Srbiji, kapetana Miše Anastasijevića za zgradu rektorata Beogradskog univerziteta i Ilije Milosavljevića Kolarca, posvećena kulturi i obrazovanju naroda.

Posle smrti zadužbinara su od njihove imovine finansirane fondacije osnovane u njihovo ime, objašnjava Milena Dragićević Šešić,

"To su bili ljudi iz naroda i želeli su da ostave nešto narodu," kaže Dragićević Šešić.

Tretman imovine zadužbinara ili način na koji se njihova zaostavština tretira, sprečava ljude danas da se ozbiljnije bave zadužbinarstvom, tvrdi ona.

Kao primer navodi zgrade Nikole Spasića na Starom sajmištu ili brojne biblioteke znamenitih stvaralaca koje su ostavljene u legat univerzitetu, a danas su rasparčane.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...