Izvor: Deutsche Welle, 16.Maj.2021, 13:11

Gaza: Na pomolu humanitarna kriza

Položaj civilnog stanovništva u pojasu Gaze sve je dramatičniji. Zbog granične ograde oko 10.000 izbeglica su u bezizlaznoj situaciji. Snabdevanje je sve gore - a tu je i korona.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo ponekad izda upozorenja kada namerava da bombarduje ciljeve u Gazi, kako bi civili mogli na vreme da se zaštite. Ali, kada je izraelska vojska (IDF) prošlog petka izvršila napade na mrežu tunela Hamasa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << to nije bilo moguće, rekao je portparol IDF-a, jer, kako je pojasnio, radi se o "gradu ispod grada" koji se velikim delom nalazi ispod stambenih naseljia.

Islamska teroristička organizacija Hamas, koja od 2007. politički kontroliše pojas Gaze, svesno prepliće svoje strukture s civilnom infrastrukturom - verovatno i kako bi povećala cenu izraelskih napada. Većina od 2.000 raketa koje su od ponedeljka pale na Izrael ispaljene su iz stambenih područja u pojasu Gaze - tako da nema sumnje da Hamas računa s velikom patnjom civilnog stanovništva tokom izraelske odmazde.

10 000 ljudi u bekstvu

Kao i u prethodnim nasilnim sukobima između Izraela i Palestinaca, situacija za civilno stanovništvo u pojasu Gaze i ove sedmice se pogoršala: prema podacima UN, oko 10.000 ljudi već je napustilo svoje domove iz straha od predstojeće izraelske kopnene ofanzive.

Ono što izbeglice u pojasu Gaze razlikuje od onih u svim ostalim konfliktnim regionima sveta - blokriaju ih ograde u graničnim područjima, tako da se bez odobrenja Izraela ili južnog suseda Egipta nema izlaza iz područja od 360 kvadratnih kilometara.

Pojas Gaze i granični prelazi

I 16 škola koje su u nadležnosti UNRWA, agencije UN agenciji za pomoć palestinskim teritorijama, preuređeno je u privremene prihvatne centre. Zadatak je pre svega da se pruži podrška lokalnom stanovništvu, rekao je direktor UNRWA odgovoran za Gazu, Matijas Šhmale. „Uradićemo sve što možemo da pružimo podršku interno raseljenim osobama", rekao je Šmale za DW.

Stradalo osmoro dece iz jedne porodice

Od početka izraelskih napada u pojasu Gaze ubijeno je oko 140 ljudi, a 1000 ih je ranjeno. Prema podacima palestinskih humanitarnih organizacija, deset članova jedne velike porodice stradalo je u subotu rano ujutro u izbegličkom kampu Šati. Među poginulima je i osmoro dece.

„Ona nisu bila naoružana, nisu ispalila nijednu raketu", rekao je otac četvoro stradale dece. Ubijeni su "obučeni u svečanu odeću za Ramazanski bajram", praznika kojim muslimani obeležavaju kraj meseca posta.

Prema podacima UNICEF-a od ponedeljka je u pojasu Gaze ubijeno ukupno 40 dece i još dvoje u Izraelu.

Humanitarna kriza na pomolu

Napadi otežavaju i rad humanitarnih organizacija od kojih zavisi veliki deo civilnog stanovništva u pojasu Gaze: Prema saopštenju tamošnjeg ureda UN koji koordinira humanitarne aktivnosti, 2019. godine je 75 posto od 1,6 miliona stanovnika zavisilo od humanitarnih isporuka hrane, svaki treći standardni lek nije bio dostupan.

Struje i pitke vode nikad nema dovoljno. A budući da su granični prelazi s izraelske strane od 10. maja u potpunosti zatvoreni, trenutno se ne vrši ni isporuka goriva. Dizel je već deficitaran, iako je neophodan, na primer, za vozila hitne pomoći, ali i za rad agregata za proizvodnju električne energije.

Članovi porodice tuguju za članovima koji su stradali u bombardovanju, bolnica Al Šifa u pojasu Gaze

Ipak, čini se da trenutno ima dovoljno osnovnih namirnica, izjavio je za DW Matijas Šmale, ali strahuje pribojava da to moglo da se promeni „ukoliko ljudi napuste svoje domove i potraže utočište u privremenim skloništima ili kod rođaka". Ubrzo bi moglo doći i do nestašice vode.

On kaže da posle14 godina blokade, protesta na granici iz 2018/19. i pandemije korone, raste i potreba za psihološkom pomoći: "To ne smemo izgubiti iz vida. Kada se hiljade ljudi nađu u privremenim utočištima dolazi do porasta i rodno specifičnog nasilja i pritisaka na decu. Zato moramo razmišljati o tome i pratiti mentalno zdravlje ljudi."

Drugi talas pandemije tek počeo da prolazi

Pored svih tih nedaća, postoji i latentna pretnja stanovništvu zbog pandemije korone: mutirana varijanta virusa B.1.1.7, koja se prvi put pojavila u Engleskoj, dovela je do drugog talasa korone u pojasu Gaze. I na tom području je započeo proces vakcinacije - ali dok je u Izraelu 62 posto stanovništva već primilo barem jednu dozu, u palestinskim područjima je to samo pet posto stanovnika.

Korona-virus je stigao do Pojasa Gaze, jednog od najgušće naseljenih područja na svetu. Za sada je potvrđeno desetak slučajeva COVID-19. Na obalskom pojasu na Mediteranu živi oko dva miliona ljudi na 365 kvadratnih kilometara, što znači da oko 6.000 ljudi živi na jednom kvadratnom kilometru. U okviru mera predostrožnosti, radnici dezinfikuju ulice.

Više od 1.860 ljudi je nakon ulaska u Pojas Gaze iz inostranstva moralo biti raspoređeno u 26 karantinskih stanica. Jedna od tih stanica je na graničnom prelazu Rafa, a neke osobe su provele14 dana u preuređenim hotelima. Granični prelazi prema Egiptu i Izraelu uglavnom su zatvoreni od sredine marta. Samo ljudi koji se vraćaju kući mogu ući u Pojas Gaze.

U nekim karantinskim stanicama dostupni su medicinski aprati, ali zdravstvena zaštita Pojasu Gaze je na kolenima. Samo 63 respiratora i 78 kreveta za intenzivnu negu na raspolaganju su za dva miliona ljudi. Izrael je do sada opskrbio Pojas Gaze sa 200 testova za korona-virus. Međunarodni pozivi da Izrael popusti blokadu područja postaju sve glasniji.

Kako bi podstakla stanovništvo da nose maske, palestinska umetnica Sama Saed oslikava ih šarenim bojama. U međuvremenu je i Ministarstvo zdravlja proglasilo vanredno stanje. Ako mere koje je preduzela radikalna vladst Hamasa ne uspore širenje virusa, to bi moglo imati katastrofalne posledice.

Potpuna zabrana kretanja bila bi kobna za ljude koje žive u Palestini. 75 odsto stanovništva su izbeglice i zavise od podrške UN. Zbog toga se hrana i dalje poslužuje tokom dana. Od pet popodne do rano ujutro je policijski čas.

Javni život je već uveliko ograničen. Međutim, pitanje je kako ostvariti fizičku distancu i potrebnu higijenu - posebno u uskim ulicama i izbegličkim kampovima. Gaza ima mlado stanovništvo i aktivisti prerušeni u viruse počeli su da obilaze izbegličke kampove kako bi edukovali one najmlađe.

Katar je najavio da će nastaviti finansijsku podršku ljudima u Pojasu Gaze. Radikalni Hamas i Katar imaju bliske odnose i ova država je prošle sedmice poslala deset miliona dolara pomoći - kako, to se ne zna. Ugrožene porodice bi trebalo da dobiju po oko 100 dolara.

Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Gazi procenjuje da bi se prvih 100 slučajeva virusa moglo lečiti u postojećim kapacitetima. Ali nakon toga bi Gazi trebala podrška spolja. Zato aktivisti i umetnici pokušavaju da skrenu pažnju na važnost ostajanja kod kuće.

Pekara u izbegličkom kampu također daje doprinos u borbi protiv virusa. U njoj se peku torte s maskama kako bi se skrenula pažnja na opasnost od COVID-19.

Autor: Dijana Hodali

Prema podacima organizacije Lekari bez granica, početkom maja je više od 60 posto aktivnih slučajeva korone na palestinskim teritorijama bilo u pojasu Gaze - koji je manji i ima manje stanovnika od Zapadne obale. U međuvremenu se tamo registruje više od 1.000 novoinficiranih osoba dnevno - kao i visoka popunjenost bolničkih kapaciteta.

Nova vojna eskalacija dogodila se u trenutku kada su se pojavile naznake da bi drugi talas pandemije mogao biti pri kraju. „Situacija je počela da postaje savladiva", kaže Šmale, govoreći o situaciji u tamošnjim bolnicama. "Koliko znam, mogu da zbrinjavaju ranjene. Ali naravno, ako se ovako nastavi i dođe do kopnene ofanzive, bolnice će se vrlo brzo naći na granicama svojih kapaciteta, a to bi bio ozbiljan humanitarni problem."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Nastavak na Deutsche Welle...