Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Jul.2020, 22:03

GORUĆA TEMA SVETSKIH NAUČNIH RASPRAVA: Da li je vitamin D efikasan protiv korone? Evo šta kaže naš CENJENI INFEKTOLOG

Najvažniji izvor vitamina D treba da bude hrana bogata njime

Kakva je uloga vitamina D u zaštiti od korona virusa i ima li on uopšte ikakvu ulogu, o tome rasporavljaju naučnici širom sveta, a mi smo ova pitanja postavili prof. dr Draganu Deliću, infektologu.

Neodumice i rasprave o njima pokrenula su podsećanja da vitamin D jača imuni sistem, odnosno igra regulatornu ulogu u imunološkom odgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << tela, da je njegov nedostatak okidač za koronu kao i da sprečava pojavu virusnih respiratornih infekcija pa da samim tim može da služi kao prevencija za sprečavanje zaraze korona virusom.

Nadovezale su se na to izjave naučnika poput Čarlsa Bangema, profesora imunologije sa Imperijal koledža u Londonu i koautora magazina "Kraljevsko društvo", koji je rekao da bi nedostatak vitamina D mogao delimično da objasni zašto je korona virus najteže pogodio osobe tamnije boje kože.

Poznato je da viši nivo melanina u koži izaziva manju asorpciju vitamina D od Sunčeve svetlosti.

- Od virusa može da nas zaštiti samo vakcina. Vitamini mogu eventualno da olakšaju klinički tok bolesti, ali da bi se to dokazalo potrebna su klinička istraživanja koje su jedan veoma dug proces i podrazumevaju istraživanje dve homogene grupe od kojih bi jedna uzimala vitamin, a druga ne - komentariše prof. dr Dragan Delić, infektolog.

Ističe da vitamin D nema posebnu ulogu u jačanju imuniteta kada je kovid-19 u pitanju kao i da se za odbrambeni mehanizam organizma najvažnija "izbalansirana ishrana i kvalitetan san".

Da vitamin D nije preventiva od nove vrste korona virusa, smatra i britanski Nacionalni institut za zdravlje i negu, kao i Naučno-savetodavna komisija za ishranu i Kraljevsko društvo koji su, proučavajući pet studija studija koje su se bavile ovom temom, zaključili da ne postoji veze između ovog vitamina i korone.

Nijedno kliničko ispitivanje nije dokazalo efikasnost vitamina u lečenju ili prevenciji korone, a pomenute institucije odbacile su važnost studija koje su otkrile povezanost niskog nivoa vitamina D i kovida-19.

Kako su napomenule, nijedna studija nije dizajnirana da bi istražila efekte suplementa vitamina D u sprečavanju ili lečenju korone.

Svako istraživanje zahteva dopunsku studiju, odnosno kontrolisano ispitivanje jer postojeća ne pružaju uvid u efikasnost vitamina, odgovorajuće doze i potencijalna štetne efekte.

U istraživanju veze vitamina D odnosno njegovog nedostatka i korone na šta su ukazivali i lekari iz Italije, trebalo bi uzeti u obzir i sledeće zbunjujuće faktore: viši indeks telense mase i starost.

Samo je studija koju je pregledao "NICE" uzela u obzir ove faktore, ali nije proučila izolovanu vezu vitamina i kovida.

Kako je rekao Edrijen Marinu, klinički profesor respiratornih infekcija i imuniteta na Londonskom univerzitetu Kvin Meri, "ljubitelji vitamina D radovali su se naznakama o njegovoj delotvornosti protiv korone, ali te studije nisu prošle recenziju".

"Biznis insajder", takođe, piše da nema naučnih dokaza da vitamin D može sprečiti ili izlečiti koronu.

- Vitamin može da pomogne, ali ne i da izleči. On nije ni lek ni terapija. Kada bi lečio koronu, bilo bi to revolucionarno otkriće vredno Nobelove nagrade. Previše brzo se pojavljuju razne preporuke stručnjaka, a primera radi, za testiranje jednog antivurosnog leka čime sam se bavio, potrebno je sedam do osam godina - komentariše infektolog Delić.

Ono što je dokazano jeste da vitamin D igra važnu ulogu očuvanju imuniteta, metabolizmu kalcijuma i očuvanju zdravlja i čvrstine kostiju.

Nacionalni zdravstveni sastav (NHS) u Velikoj Britaniji je čak u okviru sekcije "Koronavirus updejt" preporučio građanima da uzimaju 400 IJ (10 mikrograma) vitamina D svaki dan, ali je kao razlog naveo to što ne dobijamo dovoljno vitamina D iz Sunca jer poslednjih meseci najviše vremena provodimo u zatvorenom prostoru.

Tu je i veza sa respiratornim infekcijama. Zna se da se infekcije disajnog sistema najčešće javljaju tokom zimskih meseci.

Jedan od najčešćih razloga jeste provođenje više vremena u zatvorenim prostorima, što omogućava lakši prenos virusa i bakterija među ljudima.

Pored toga, suv vazduh isušuje sluznicu disajnog sistema i čini ga otpornom na viruse i bakterije.

Poslednjih godina sve više se naglašava da su niže vrednosti vitamina D pravo u ono doba godine kada smo najpodložniji respiratornim infekcijama.

Rutinsko merenje nivoa vitamina D3 u opšoj zdravoj populaciji nije preporučljivo, ali je nužno kod osoba sa povećanim rizikom od nedostatka ili manjka vitamina D.

Uzroci nedostatka ovog vitamina su: smanjeno izlaganje suncu, gojaznost, starija životna dob godine, trudnoća, dojenje, uzimanje određenih lekova koji utiču na stvaranje i metabolizam vitamina D, bolesti crva, bubrega i jetre kao i brojna druga stanja.

Brojna istraživanja ukazuju na važnost određivanja nivoa vitamina od osoba koje boluju od osteoporoze, dijabetesa, neuroloških i malignih bolesti.

Pokazalo se da navedene grupe pacijenata najčešće imaju smanjene vrednosti vitamina D3 u krvi i najveću koristi od nadoknađivanja.

Vreme potrebno za sintezu dovoljne količine vitamina D u koži najčešće je kraće od vremena u kojem bi moglo da dođe do crvenila kože i nastanka opeklina od sunca.

Treba se izlagati Suncu više puta tokom dana u kraćim intervalima (dovoljno je samo nekoliko minuta). sobe koje imaju vrlo osetljivu kožu treba da koriste zaštitne kreme sa manjim UV faktorom - na primer faktorom 15, koje pružaju dovoljnu zaštitu tokom kraćeg izlaganja sunčevim zrakama, a istovremeno omogućavaju stvaranje potrebnih količina vitamina D3.

: riba (tuna, sardela, skuša, bakalar, haringa, losos), rakovi, plodovi mora, pojedine vrste gljiva, kvasac, goveđa jetra i žumance.

Nastavak na SrbijaDanas.com...