Izvor: RTS, 25.Nov.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA nije dozvoljavala hapšenje Karadžića i Mladića
Bivša glavna tužiteljka MKSJ Karla del Ponte tvrdi da je američka Centralna obaveštajna agencija sprečavala hapšenje Karadžića i Mladića.
Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte tvrdi u svojoj knjizi "Gospođa tužiteljka", koja je danas predstavljena u Beogradu, da joj je šef američke tajne službe CIA Džordž Tenet obećao pomoć u lovu na Radovana Karadžića i Ratka Mladića, da bi se kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ispostavilo da je opstruira.
Del Ponteova u svojoj knjizi navodi da su Mladić i Karadžić bili locirani, ali da zbog pritisaka svetskih sila nisu mogli da budu uhapšeni.
Knjiga Del Ponteove otkriva niz problema sa koijma se ona susretala tokom svog rada u Tribunalu, političke pritiske svetskih sila, "zidove ćutanja" na koje je nailazila kod svih političara sa kojima se susretala na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u Zapadnoj Evropi i Americi.
Otkriva i obilje dokaza i informacija koje mogu dovesti do izvršilaca ratnih zločina, ali i zločine kojima nije stigla da se bavi, kao što su trgovina organima civila otetih na Kosmetu, zatim o tome kako ne može goniti NATO za ratne zločine, jer je jedna od uloga NATO da hapsi zločince.
Nekadašnja portparolka del Ponteove Florans Artman, protiv koje se vodi postupak pred tim Tribunalom zbog objavljivanja poverljivih dokumenata, izjavila je da je u knjizi mnogo toga prećutano i da ona treba da se "čita i između redova".
"Volela bih da je (Del Ponteova) išla i dalje u pisanju, ali je važno da je predstavila svoje viđenje i reakcije na događaje, kao i percepciju rada institucije Međunarodnog prava kakav je Haški tribunal", kazala je Artmanova.
Tribunal nije politički sud, ali radi u političkom okruženju
Artmanova je istakla da Haški tribunal nije politički sud, već sud koji radi u političkom okruženju, a politika i pravosuđe se ne mogu razdvojiti.
Del Ponteova je tokom svog rada više od svih pokušavala da ne podlegne političkim pritiscima i da istraje do kraja u procesuiranju svih učinilaca zločina, ali nije uvek uspevala, napomenula je Artmanova i dodala da,"iako, možda, nije pokušala 100 odsto, već samo 80 odsto, niko drugi ne bi pokušao ni toliko".
Gost na predstavljanju knjige u Centru "Sava" i urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm naveo je da je knjiga del Ponteove priča o ratu i njegovim posledicama, kao i ljudima koji su ga vodili.
"Svet se menja, međunarodna zajednica je cinična, velike sile koje su stajale iza Haškog tribunala imale su svoje interese u ratu i posle njega, a knjiga bivše glavne tužiteljke Tribunala otkriva na šta je sve nailazila u radu s političarima 'iza zatvorenih vrata, a šta vani'", rekao je Švarm.
Urednik knjige Marko Vidojević objasnio je da knjiga otkriva i veliku nemoć međunarodnog pravosuđa da sprovede zakone koje su moderne zemlje potpisale, ali i da svedoči o gotovo fanatičnom angažmanu i želji autorke da što više optuženih za ratne zločine privede pravdi.
