Blog: Dragan Varagić, 01.Avg.2019, 00:59

Zašto postoji problem manipulacije vestima i kako da mediji ponovo postanu relevantan izvor informisanja?

Kako smo ušli iz svetske krize media biznisa u svetsku krizu novinarstva? Ova dekada 21. veka je obeležena sve lošijom svetskom situacijom u oblasti informisanja, koja je poslednjih godina prerasla u svetsku krizu novinarstva. Na ovom blogu u poslednjih 12 godina pišem na temu onlajn novinarstva i medija, a o temi problema novinarstva pišem u oblasti medijske pismenosti. Pre ovog teksta možete pročitati prilično popularan tekst na temu svetske krize informisanja javnosti. Još čitaniji tekst na srodnu temu je "Vodič kroz dostupnost informacija, pametnjakoviće, dezinformacije i medijsku nepismenost". Šta sve donose politički obojeni tvitovi novinara? Glavna tema ovog teksta je analiza problema i predlozi rešenja u sve težoj situaciji urušavanja poverenja u novinare i medije. Direktan povod za ovaj tekst je Tviter diskusija na temu politički obojenih tvitova novinara:   Novinar koji javno iskazuje svoje političke stavove preko Tvitera ne moze biti objektivan drugoj političkoj opciji.
To znači da takav teško može biti objektivan novinar, i baviti se odgovornim novinarstvom. — Dragan Varagic (@varagic) July 2, 2019 Kao direktan odgovor na ovu temu preporučujem čitanje teksta Tamare Skrozze "Otpušteni zbog tvita: Smeju li novinari da budu aktivisti?". Pre 7 godina (2012. g.) se vodila slična diskusija na temu iskazivanja mišljenja preko društvenih mreža za profesionalce iz oblasti odnosa s javnošću. U oba slučaja (PR profesionalci i novinari) odgovor je isti - poslovne funkcije rada sa javnošću i javno iskazivanje političkih stavova preko društvenih mreža direktno mogu da utiču na pad reputacije osobe koja to radi. Na toj je osobi da proceni da li je to u redu ili ne, ali je to jednostavno tako. Problem javnog iskazivanja političkih stavova novinara koji je omogućen pojavom društvenih mreža je samo jedan od mnogobrojnih činilaca postepenog urušavanja kredibiliteta novinarstva i medija poslednjih godina. Guardian: Fokus novinarstva na dubokom razumevanju velikih promena oko nas Referentan i veoma detaljan tekst na temu pojave savremenog problema urušavanja reputacije novinarstva i medija "A mission for journalism in a time of crisis", urednika Guardian-a Katharine Viner iz 2017. g., u velikoj meri obuhvata razloge dolaska do svetske krize novinarstva. Takođe, u ovom tekstu je opisan i odgovor Guardian-a na ovu krizu, koji se može sažeti u nekoliko akcionih stavova: Ako ljudi žele da razumeju svet, tada mediji treba da im pruže jasnost (clarity): činjenice kojima mogu da veruju, informacije koje su im potrebne, pažljiv i precizan novinarski rad (izveštavanje, sadržaji, uređivanje). Ako ljudi žele da kreiraju bolji svet, tada mediji svoje platforme treba da stave u službu pomoći imaginacije: promocija pozitivnih ideja i novih alternativa, verovanje da trenutna situacija nije stanje kakvo bi trebalo da bude. Nije dovoljno samo kritikovati postojeće stanje (Status Quo), već i predstavljati ideje koje će da zamene postojeće stanje. Ovakav tip novinarstva koji mora imati za fokus javni interes, traži duboko razumevanje aktuelnih velikih promena oko nas, naročito promena koje se godinama dešavaju u svetu savremenog novinarstva i medija. Potrebno je pronaći načine kako da novinari i mediji kontinualno pažljivo osluškuju ljude oko sebe, naročito one koji ne dele stavove tih medija i ne konzumiraju ih. Kreiranje boljeg novinarstva danas znači - slušanje različitih drugačijih priča; istraživanje drugačijih pobuda, uvida i instinkta za pravilnu interpretaciju informacija oko nas; pronalaženje drugačijih izvora informacija i različitih konekcija; pronalaženje zapostavljenih tema... Osnovni principi boljeg novinarstva u Guardian-u se zasnivaju na konstantnom preispitivanju sopstvenih stavova i sklonosti (Bias) o promenama oko nas i njihovim značenjima: razvoj ideja koje poboljšavaju današnji svet; ne samo kritika stvarnosti i ideja, već i aktivno uticanje na njihovo sprovođenje; rad medija i proizveden sadržaj mora da ima smisao u kontekstu tema koje dovode do boljeg novinarstva; fer i pošteno izveštavanje o običnim osobama i moćnicima sa ciljem što kompletnijeg informisanja javnosti. Veliki broj dimenzija načina urušavanja reputacije novinara i medija poslednjih godina čini veoma kompleksnim rešavanje ovog problema! U samom pomenutom tekstu iz Guardian-a, ali i u predstavljenim akcionim stavovima ovog medija, može se videti šta je najveći problem iz kojeg potiče urušavanje reputacije medija i novinara - velika kompleksnost različitih segmenata društvenog i tehnološkog razvoja koji su doveli do stanja u kojem se nalazimo. Gornja slika u ovom tekstu opisuje deo kompleksnosti problema današnjeg stanja medija i novinarstva u ovim krajevima (svaka država ima svoje specifične probleme medija i novinarstva): Pojava interneta, povećanje broja jednostavno i jeftino kreiranih onlajn medija. Okretanje medija kreiranju sve veće količine besplatnih sadržaja (kvantitativno novinarstvo i mediji), dovela je do smanjenja kvaliteta pojedinačnih sadržaja, ubrzanja vremena kreiranja sadržaja i povećanja površnosti pri kreiranju sadržaja. Da bi kvantitativni mediji i kvantitativno novinarstvo opstali (sve veći broj objavljenih onlajn sadržaja), težnja ka što većem broju korisnika skrenula je fokus medija sa izveštavanja u interesu javnosti, na izveštavanje u odnosu na interesovanja (namere) korisnika. Sve veća brzina objavljivanja vesti sve češće utiče na tačnost i jasnoću objavljenih informacija. Pojava različitih onlajn platformi, naročito Gugla i Fejsbuka, dovela je do velike zavisnosti medija od posetilaca sa ovih platformi, ali i od načina zarade korišćenjem modele zarade preko ovih platformi. Pojava društvenih mreža i algoritamsko izjednačavanje odgovornog novinarstva sa lažnim vestima. Ogromna većina korisnika nije medijski pismena, ne proveravaju tačnost informacija do kojih dolaze, lako su zavodljivi i skloni manipulacijama. Pojava vidljivih medija i sadržaja sa krajnje upitnim, pogrešnim i nedozvoljenim stavovima i sklonostima (Bias) - anti-vakseri, ravnopločaši, rasisti, fašisti... Pojava vidljivih medija i sadržaja (Media Bias) čija je osnovna namena manipulacija ljudima - kontekst nacionalne i religijske mitologije (negativno korišćenje nacionalizma i religije u manipulativne svrhe), kontekst populizma i neliberalne demokratije, pojava lažnih sadržaja i lažnih medija... Anarhija različitih vrsta nekvalitetnih onlajn sadržaja, naročito pojava navijačkih medija u segmentu političkih sadržaja različitih političkih opcija, dovela je do anarhije u regulaciji medija. Srozavanje kredibiliteta i relevantnosti medija (više površnosti i manje tačnosti zbog brzine objavljivanja, kao i objavljivanje političkih stavova novinara na društvenim mrežama), uz pojavu različitih teško dokazivih lažnih vesti, dovelo je do lakše manipulacije samo-regulacijom i regulacijom medija. Već godinama je moguće u velikom broju država kreirati lažne vesti i biti ne sankcionisan zbog toga. Kredibilitet medija se dodatno urušava potrebnom drugačije komunikacije sa različitim ciljnim grupama (npr. osobe koje glasaju za različite političke opcije - balansirano novinarstvo). Npr. osobe koje podležu manipulativnim sadržajima populističkih pokreta na drugačiji način percipiraju sadržaje koji su "protiv" ovih pokreta u odnosu na druge ciljne grupe, i potrebno je duboko i detaljno istražiti načine jasne i ispravne komunikacije sa ovakvim tipom osoba. Dodatno, kredibilitet medija se urušava nedozvoljenim oglašavanjem, i ne isticanjem reklamnih tekstova na medijima koji krše kodekse etičkog medijskog poslovanja i etičkog novinarstva. Rešenje problema medija i novinarstva: Postepeni prelazak ka kvalitativnim medijima i odgovornom novinarstvu Prethodna podela savremenih problema medija i novinarstva je predstavljena u tri glavne dimenzije problema, koji se dalje dele na segmente tih dimenzija, Da bi se rešio problem povratka relevantnosti u medije i novinare, potrebno je postepeno rešavati sve ove dimenzije kroz pojedinačne segmente problema. Ovi problemi se mogu rešavati u dve dimenzije - dimenzija postepenog prelaska na kvalitativni model medija i dimenzija fokusa na odgovorno novinarstvo. Prethodna slika ukratko opisuje osnovne načine rešavanja problema novinarstva i medija, koji se dele na probleme rešavanja modela poslovanja i zarade medija, probleme uređivačke politike medija, i rešenje problema kreiranja sadržaja medija. Napomenuo bih da osnovu ovih promena na nivou rešavanja svih segmenata problema, predstavlja početak merenja i primenljiva interpretacija kvalitativnih performansi sadržaja medija. Na osnovu informisanog odlučivanja o pravcima razvoja medija, usklađuje se poslovanje medija (odabir i razvoj modela zarade) i uređivačka politika, u odnosu na postizanje željenih merljivih kvalitativnih performansi medija. U poslednje dve godine sve više pozitivnih primera medija iz SAD i Evrope pokazuje ispravnost ovog modela postavke rešavanja problema, ali i dokazuje tezu da su mediji na nivou cele industrije pre nekoliko godina sistemski rešili problem poslovanja u onlajn okruženju (to ne znači da su svi mediji rešili ovaj problem). U poslednjoj dekadi 21. veka pojavio se problem cele novinarske struke (pre tog vremena novinarstvo kao struka zbog interneta nije imala velike probleme), i ovaj problem u poslednje dve godina dobija različite "obrise" mogućih rešenja. Ta rešenja je potrebno prilagoditi svakom pojedinačnom mediju koji ima za cilj relevantnost i odgovorno novinarstvo.  

Nastavak na Dragan Varagić...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Dragan Varagić. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Dragan Varagić. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.