Izvor: Politika, 07.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaposleni u domovima zdravlja protiv produženja radnog vremena
Zdravstvene ustanove razmatraju stupanje na snagu odluke o radnom vremenu do 21 sat. – Ovom novinom bilo bi ispoštovano puno radno vreme lekara od 40 sati nedeljno
Vrata i zidovi Doma zdravlja u Grockoj protekle nedelje bili su oblepljeni obaveštenjima da će od 1. aprila u ovoj kući stupiti na snagu odluka o produženju radnog vremena do 21 sat. To je naišlo na oduševljenje onih pacijenata koji rade do kasnih popodnevnih sati i ne stižu da dođu u ordinacije do 19 sati, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali ova odluka još nije stupila na snagu. O tome još razmišljaju i čelnici drugih domova zdravlja u prestonici, pa su ovih dana organizovali razgovore sa zaposlenima o tome kako bi to izgledalo, a sve na osnovu predloga Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Sekretarijata za zdravstvo koji je ovakvu preporuku prosledio direktorima na razmatranje.
– Kod nas je nepotrebno i neizvodljivo da radimo do 21 sat. Već smo ispunili plan da svaki zaposleni radi po 40 sati nedeljno, jer u takozvanim rubnim domovima zdravlja imamo i hitne službe i dežurne ambulante – istakla je dr Nada Jovanović-Vasiljević, direktorka DZ „Barajevo”.
Inicijativa za produženje radnog vremena ima cilj da zaposlenim građanima lekare učini dostupnijim, kao i da se umanje gužve ispred ordinacija. Pojedinci smatraju da bi ovom merom došlo do smanjivanja gužvi u dečjim bolnicama i Urgentnom centru KCS, gde u večernjim satima čekaonice vrve od velikog broja pacijenata. Takođe, ovom novinom, bilo bi ispoštovano puno radno vreme lekara od 40 sati, što sad nije slučaj. To znači da bi domovi zdravlja bili otvoreni od sedam do 21 čas, da medicinari imaju dužnost da rade i dve subote i jednu nedelju mesečno, odnosno ukupno 176 sati.
– Mi dugo već radimo do 20 sati i ne zatvaramo vrata već u 18 časova, tako da pacijenti nemaju primedbi. Postoji i jedan predlog da se subotom po podne radi u onim zdravstvenim stanicama koje trenutno ne rade u to vreme – istakla je dr Mirjana Velimirović, direktorka DZ „Savski venac”.
U Domu zdravlja „Stari grad” kažu da nisu zauzeli stav o ovom pitanju, jer se zaposleni još nisu izjasnili, dok u DZ „Lazarevac” objašnjavaju da će ispoštovati sve odluke nadležnih organa, ali da medicinari nisu baš raspoloženi za uvođenje ove mere. Najteže će biti onima koji stanuju daleko od radnog mesta, a koji recimo završavaju jedan dan smenu u 21 sat, a sutra ujutru rade od sedam sati.
– Imamo objektivne teškoće oko prevoza zaposlenih, jer mnogi putuju u centar grada ili u okolna sela, pa bi im bilo nezgodno da se vraćaju uveče kasno – istakao je dr Miodrag Đurković, direktor DZ „Lazarevac”.
Dr Srboljub Raspopović, direktor DZ „Dr Milutin Ivković” sa Palilule, kaže da u analizama o zadovoljstvu pacijenata, nikada nisu zabeležili nijedan zahtev za produžavanje radnog vremena, da uvek postoji prostor da neka ambulanta dežura do 21 sat, ali ne sve ustanove.
– Mislim da ovom odlukom ne bi došlo do smanjivanja pritiska na bolnice. Ukoliko se duže radi, samim tim biste imali i veće upućivanje pacijenata u ustanove višeg nivoa zdravstvene zaštite i veće opterećenje tih kuća, pa ne bi bio ni smanjen pritisak na bolnice – dodao je dr Raspopović.
U Udruženju korisnika zdravstvenih usluga Kluba „Zdravlje” kažu da podržavaju odluku o produžavanju radnog vremena u domovima zdravlja, ali dodaju da bi trebalo razmisliti o tome da ove kuće dežuraju 24 sata.
-----------------------------------------------------------
Iskustva čačanskog doma zdravlja
Dom zdravlja „Čačak” jedan je od malobrojnih u Srbiji u kojem je pre dve godine produženo radno vreme do 21 čas. Dr Vlade Veličković, direktor ove kuće, naglašava da su time ispunili sve zakonske norme, i da su se približili modelu rada koji su izabrali, a koji će jednog dana svi morati da primenjuju – da svaki lekar dnevno pregleda 36 pacijenata i obavi jednu do dve kućne posete.
– Najveća navala je u prepodnevnim satima, a manje posla imamo već posle 19 sati. Moramo da se borimo za pacijente znanjem i ljubaznošću i da im izlazimo uvek u susret, a ovo je samo jedan od koraka ka tome – dodao je dr Veličković.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 07/04/2009]
.jpg)
