Izvor: Politika, 17.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne materije i dalje dozvoljene u gradskoj sredini
Ni novi ekološki zakoni ne propisuju koliko fabrike koje upotrebljavaju opasne materije moraju da budu udaljene od naseljenih mesta. – Nijedno takvo postrojenje nije dobilo integrisanu dozvolu za rad, koja potvrđuje da je rad preduzeće ekološki bezbedan
Gradska ekološka inspekcija ovih dana ažurira bazu podataka o broju preduzeća koja skladište i prerađuju opasne materije i količinama kojima ona barataju. Inspektori će svakako imati posla napretek budući da od 500 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpskih preduzeća koja koriste opasne materije gotovo 150 se nalazi u Beogradu, a mnoga u naseljenim delovima prestonice. Među njima, oko 25 postrojenja operišu opasnim materijama u velikim količinama, koje zahtevaju poseban elaborat procene rizika i plan delovanja u slučaju hemijskog udesa. Čak i kada sve popišu, inspektori neće smeti da miruju dugo pre sledeće kontrole jer se vrste i količina opasnih materija često menjaju.
– Nadziraćemo upotrebu opasnih materija najmanje jednom godišnje ali i češće. Do sada se time bavila republička ekološka inspekcija ali zakon koji je sada u skupštinskoj proceduri preneće deo ovlašćenja i lokalnim samoupravama. Kontrolu smo započeli u velikim preduzećima poput „Galenike”, Beogradske industrije piva i fabrike boje i lakova „Duga” – rekla je Tatjana Živković, načelnik gradskih ekoloških inspektora.
Znatno veći problem od nadzora velikih postrojenja koja su svima poznata biće pretraživanje zgusnute gradske sredine dok ne budu nađene sve male fabrike koje upotrebljavaju rizične materije. One se neprestano gase dok se nove uspostavljaju, objašnjava Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, tako da je česta kontrola preko potrebna. Jedna takva fabrika je i ona u Leštanima, gde se proizvode raketna goriva i gde je u požaru posle eksplozije smese za punjenje raketa teško povređeno troje radnika početkom novembra prošle godine. To je jedan od dva teža akcidenta u Beogradu lani, ali bi njima trebalo pridružiti i eksploziju u fabrici skroba u Pančevu, u neposrednoj blizini prestonice, odakle uostalom neprekidno stiže vazduh još zagađeniji od onog koji žitelji glavnog grada udišu oko svake veće saobraćajnice. Ove godine se već dogodio jedan akcident, u BIP-u. Spisku bi trebalo dodati i nepoznat broj prijava za privredni prestup nepropisnog postupanja sa opasnim materijama koje su republički inspektori stigli da podnesu pre nego što je i u tim preduzećima izbio akcident.
Konačno, prilično su česta odbacivanja otpada pretećeg po zdravlje, kao što su insekticidi kojima je istekao rok, na prvoj pustoj poljani, nedaleko od kuća, dok se lokacije za deponije opasnog otpada godinama traže i verovatno će uskoro biti nađene u napuštenim kasarnama. Takođe, tu su i slučajna izlivanja mazuta i drugih goriva u reke, što je bezmalo hronična pojava dok traje grejna sezona.
– Prošle godine se u Srbiji dogodilo oko 40 bezazlenijih udesa sa opasnim materijama. Od toga 70 odsto nezgoda nastane u transportu opasnih materija – kažu u ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.
Nijedno postojeće postrojenje u kojem se upotrebljavaju opasne materije još nije ispunilo uslove za integrisanu dozvolu za rad, koja potvrđuje i da su ekološki potpuno bezbedna. Rok da pribave dozvolu je 2015. godina. Fabrike koje se tek grade neće imati prepreke da se smeste u naseljenim sredinama, budući da ni set novih ekoloških zakona ne određuje koliko bi morale biti udaljene od najbližih porodičnih domova. Gde će one smeti da budu izgrađene propisaće urbanistički planovi. Nevolja je što su i postojeća postrojenja podignuta u skladu sa urbanističkim planovima, ali kuće nisu, tako da su se primakle fabrikama sa opasnim materijama ili ih potpuno okružile.
– Pre devet godina, posle duge borbe, dočekali smo da livnica u Novom Beogradu pređe sa pogona na koks na elektropeći. I ona je bila izgrađena na dovoljnoj udaljenosti od naselja, ali su se ljudi postepeno nastanjivali sve bliže i trpeli posledice povećane zagađenosti. Sreća što livnica u tom periodu nije radila sa više od 30 odsto kapaciteta. Sada se situacija ipak popravlja jer novi pogoni u beogradskim fabrikama rade sa savremenom tehnologijom, koja predstavlja manji rizik – rekao je doktor Milan Milutinović, iz gradskog Zavoda za zaštitu javnog zdravlja.
U Urbanističkom zavodu Beograda obećavaju da zapušteni pogoni starih i propalih fabrika ili bolja tehnologija u novim postrojenjima neće biti jedina zaštita od preteranog zagađenja i ekoloških akcidenata. Oni su očekivali da će zakon propisati minimalnu udaljenost preduzeća sa opasnim materijama od naselja ali, kada je već takva odredba izostavljena i u novoj legislativi, njihovi stručnjaci će se starati da pažljivo procene uticaj svake nove fabrike na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
– Generalnim urbanističkim planom definisana udaljenost fabrika od naseljenih mesta u zavisnosti od vrste i količine opasnih materija koje upotrebljavaju. Investitor u svako novo pojedinačno postrojenje mora da podnese procenu uticaja koji bi njegov rad imao na životnu sredinu. Samo oni koji zadovolje kriterijume dobiće neophodne dozvole – objašnjava Ljiljana Bajec iz Urbanističkog zavoda.
V. Vukasović
[objavljeno: 17/02/2009]
.jpg)
