Izvor: Politika, 24.Jul.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male kazne za požare na izletištima
U Beogradu i okolini u toku letnjih meseci vatra uzima danak češće na njivama i šumama nego u zatvorenom prostoru
Od 3.006 požara koji su od početka godine izbili u Beogradu, 1.389 ih je na otvorenom prostoru, a više od 90 odsto prouzrokovano je ljudskom neodgovornošću. U periodu od maja do kasnog septembra u vatrogasnim tefterima, kaže Slaviša Karadžić, zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade, po pravilu se beleži više intervencija na livadama i u šumama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predgrađa, nego u samom gradu. Teritorija Barajeva, Mladenovca i Obrenovca već tradicionalno trpi posledice letnjih požara. Kako objašnjava Karadžić, seljaci pale strnjiku na njivama, a kada završe posao često zaboravljaju pravilnoda ugase vatru.
– Ako neko već odluči da na ovoj vrućini pali rastinje, onda ostatke zapaljenog sena mora da ugasi vodom, jer akotako ne postupi ostaje mogućnost da vetar raznese žar i na okolne šume i oranice, pamože da nastane još veća šteta – objašnjava Karadžić dodavši da je njegova služba pokrenula akciju za kažnjavanje ljudi koji pale strnjiku po velikim letnjim vrućinama.
Opšte mišljenje je da su po život ljudi daleko opasniji požari u zatvorenim prostorima, ali statistika pokazuje da i oni na otvorenom mogu da budu i te kako pogubni. To dobro ilustruje primer prošlogodišnjeg trovanja nekoliko odraslih ljudi dok su palili seno na njivi. Prema rečima upućenih, vatra je dosegla neočekivane razmere pa su se nesretni ljudi usled delovanja ugljen-monoksida ugušili.
– Jedino rešenje je da se uvedu veće kazne za nesavesne ljude. Mnogi krenu na izlet i prepuste se uživanju u prirodi, a kasnije prema istoj toj prirodi pokažu nepoštovanje, kada za sobom ostave žar od roštiljanja. Jedan pikavac od cigarete, ako nije dobro ugašen, može da prouzrokuje pravu materijalnu katastrofu, a ni ljudske žrtve nisu retkost. Naš posao bi imao znatno više efekta, kad bi se ljudi potrudili i bili makar malo ozbiljniji u odnosu prema prirodi – jada se zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade.
Crna lista štete koju je počinila vatrena stihija nastavljena je, nažalost, i ove godine. Tridesetogodišnji radnik Ž. G. otrovao se dimom dok je gasio požar na zapaljenom kombajnu na njivi u naselju Bečmen, pa je bilo neophodno lečenje na Odeljenju toksikologije. Da vatra ne bira i da nekad stradaju i nevine životinje pokazuje slučaj požara kojije početkom meseca zahvatio baraku u Ulici Konstantina Kvalafija na Altini pri čemu je izgorelo oko 100 golubova i 15 pilića.
Za plamen je posebno „zanimljiva” nekvalitetna gradnja, pa vatrena stihija neretko udari na one najbednije... Tako su u proteklih nekoliko meseci potpuno izgorele barake u naselju Dr Ivan Ribar i u Ulici Zorana Radosavljevića.Februar, iako bez vrućina bio je koban po domove dve romske porodice u naselju „Karton siti” pored mosta „Gazela”.
Do kada će se ljudi oglušivati, čak i na vidljive table sa zabranama paljenja vatre, pokazaće vreme, ali kako reče jedan od vatrogasnih inspektora „efekat je, nažalost, moguć tek kada posledice neodgovornosti osete na sopstvenom džepu”.
D. V. V.
[objavljeno: 24/07/2008.]
