Izvor: Politika, 08.Apr.2012, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopitareva gradina – pod zaštitom države, a u rukama stanara
U cvetnoj gradini mitropolita Mihaila sa letnjikovcem, česmom, ukrasnim drvećem i voćem odmarale su najznačajnije ličnosti s kraja devetnaestog veka
Nekada je bila vinograd. U njenoj neposrednoj blizini podignuta je Prva varoška bolnica, a u cvetnoj gradini mitropolita Mihaila sa letnjikovcem, česmom, ukrasnim drvećem i voćem odmarale su najznačajnije ličnosti s kraja 19. veka. Laza Lazarević, Jovan Cvijić... izabrali su je kao mesto za svoje domove, a vodeće arhitekte >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << početkom prošlog veka poput Jelisavete Načić i Milana Antonovića ostavili su u današnjem centru grada autorski pečat. Zbog svih tih vrednosti Kopitareva gradina utvrđena je za prostornu kulturnu istorijsku celinu 1968. godine.
Ovaj arhitektonski biser oivičen ulicama Jelene Ćetković, Đure Daničića, Kopitareve gradine, Šafarikove i dela Ulice Džordža Vašingtona danas se ne može pohvaliti činjenicom da se o njemu svi stanari brinu, a poslednji primer je gotovo napuštena zgrada u Ulici Jelene Ćetković 10. I to ne bi bio problem da autentični ambijent koji je zbog svoje lepote zavredeo zaštitu države nije doživeo da deluje sablasno. U zgradi žive samo dve porodice, a stotine kvadrata praznog prostora kruni se pod kandžama vlage. Dama odrasla početkom dvadesetog veka na broju deset u Ulici Jelene Ćetković u većinskom je vlasništvu osobe koja je, sve su prilike, u istražnom zatvoru. O vodovodnim cevima, nagomilanim računima, praznim stanovima i šteti koju stvara napuštenost nema ko da brine.
– Reč je o stanovima koji imaju vlasnike. U zgradi radi interfon, a fasada nije oronula. Hodnik je okrečen i ništa vanredno, osim činjenice da je jedan stan otključan, nismo uočili – kaže Dejan Kovačević, načelnik opštinske uprave Starog grada.
Ekipa „Politike” obišla je zgradu i uverila se da su tvrdnje Kovačevića na mestu, ali i da jedini problem nije jedan otključan stan. Zapušteni su i drugi stanovi, a voda iz zgrade vlagom ugrožava život u stanovima žitelja broja 12.
Nadležnost ne pripada nijednoj državnoj ili gradskoj instituciji jer je reč o privatnom posedu. Oni koji trpe štetu morali su sami da reše problem. Sve je u rukama skupštine zgrade, što potvrđuje i Lidija Kotur iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture grada.
– Kada uočimo nedomaćinsko gazdovanje zaštićenim zdanjima, obaveštavamo građevinsku i komunalnu inspekciju. Samo kada je reč o spomenicima kulture možemo da pokrenemo postupak za određivanje starateljstva nad objektom kada se vlasnici ili korisnici ne brinu o njemu. To smo poslednji put uradili za bioskop „Balkan” – ističe Koturova.
Kopitareva gradina nije bila „rajsko mesto” samo za uticajne ljude. Iznedrila je generacije Beograđana koje duh mesta u kome su odrasli ponosno čuvaju od zaborava. Među njima je i Dušan Mitrović, koji jekomentarima morao da se oglasi kada je pročitao naš tekst „Misteriozna kuća broj 10 u Ulici Jelene Ćetković”.
Mitrović je, žaleći što ovakav dragulj propada, u komentarima ispod teksta predložio i da se dva sprata praznog prostora izdaju dok se naneta šteta ne nadoknadi.
„Zgranulo me je šta se sada dešava na ovom mestu. Sećam se da smo u Kopitarevoj gradini pikali loptu kao klinci. Šeki, Bucko, brat mu Mirko, Života Obradović, Bora – Tarzan Mitrović, Velja Zdravković... U ovoj zgradi živeli su Žikica sa majkom i dve sestre. Jedna se zvala Mila. Drugoj sam zaboravio ime. Stanovala je i moja profesorka Zora Pejić. Svi smo bili zaljubljeni u nju. Zgrada je bila zaista divna. Ispod prozora je stalno dolazio Šeki. Pojavio bi se na „vespi” i pokušavao da „zbari” Milu tako što bi cipele glancao petohiljadarkom...”, priseća se Mitrović lepih vremena.
Sećanje na život u Kopitarevoj gradini probudilo je Mitrovićevu želju i da stupi u kontakt sa saučesnicima u pikanju lopte i ljudima koje vežu lepa iskustva iz ovog kraja. Zamolio je one koji budu pročitali njegov komentar, a prepoznaju se, da mu se jave.
---------------------------------------
Rođena pre vek i po
Uređenje Kopitareve gradine započelo je šezdesetih godina 19. veka, a urbanizaciju tog dela grada podstaklo jepodizanje Prve varoške bolnice u Ulici Džordža Vašingtona 1868. godine. Prve kuće na Kopitarevoj gradini podignute su krajem 19. veka. Beogradska opština je početkom 20. veka izradila plan parcelacije i prosecanja ulica na ovom prostoru koji je sproveden već 1905. godine. Postepeno, prostor se formirao kao ambijentalna celina oko ozelenjenog trga uređenog 1907. godine na mestu nekadašnje Mitropolitove bašte, koji je 1924. godine dobio ime po slavisti Jerneju Kopitaru – Kopitareva gradina. Tada je formiran njen izgled koji odgovara današnjem, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada.
– Svoje kuće osim preduzimača i trgovaca gradili su i čuveni srpski naučnici, književnici, arhitekte i umetnici, poput Jovana Cvijića (Jelene Ćetković 5), Ljubomira Stojanovića (Kopitareva gradina 5), Laze Lazarevića (Hilandarska 7), Milana Antonovića (Hilandarska 11), Petra Palavičinija (Jelene Ćetković 6).
Većina objekata realizovana je prema projektu vodećih srpskih arhitekata ovog razdoblja – Milana Antonovića, Stojana Titelbaha, Jelisavete Načić, Danila Vladisavljevića – ističu u toj gradskoj službi.
D. M. – LJ. P.
objavljeno: 09.04.2012.
.jpg)
