Izvor: Blic, 18.Dec.2017, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DECA ZBOG NJEGA VERUJU U DEDA MRAZA Nastavnik fizičkog iz Surčina izgleda kao pravi junak iz bajke
Dečje sumnje da li Deda Mraz zaista postoji nestanu onog trenutka kada im poklone donese Velja Mraz - sedobradi čika iz Boljevaca kod Surčina. On je glavom, a pogotovo bradom, identičan simpatičnom dekici koji za Novu godinu ispunjava želje deci.
Velimir Milenković (55), nastavnik fizičkog u surčinskoj osnovnoj školi, već 18 godina je i Deda Mraz koji čita dečja pisma i donosi poklone koje su u njima zatražili.
Velimir, poznat i kao Velja Mraz, kad se pojavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obučen u Deda Mrazovu odoru, deci rasprši sve sumnje u postojanje ovog bajkovitog junaka, a mnogi od njih pomisle da pravi Deda Mraz ne živi u Laponiji, već u okolini Beograda. Povuku ga i za bradu pa se uvere da je prava, a ako ni to ne upali, Velja ima još jednog džokera u rukavu - pojave se i patuljci. Tu su i starački štap, naočari na kojima stalno ima snega i nevidljivi detalj, džepovi puni slatkiša, kojima obraduje decu koju usput sretne.
- Dobio sam zadatak od jedne žene da uverim njenu kćerku, koja je bila već peti ili šesti razred, da Deda Mraz postoji. Obučem u kostime i povedem svoje bliznakinje koje su tada imale oko četiri godine. I sad su niske, a onomad tek što su bile... Uđem kod te devojčice i kažem da sam čuo da ne veruje da sam ja Deda Mraz. Ona nepoverljivo odgovara: "Ne verujem", na šta ja njoj: "Pa, da li bi verovala kada bi izašla napolje i videla moje patuljke?" Smeje se, a ja joj kažem da izađe. Kada je videla moje bliznakinje i njihov nastup, zabezeknuto je gledala u njih i ponovo počela da veruje - priseća se kroz smeh Velja.
U priču se nakratko ubacuje jedna od bliznakinja, Danica, koja uživa kao patuljak, ali objašnjava "posledice" tatinog dedamrazovanja.
- To nije bilo fer prema nama, mi nikad nismo mogli da poverujemo u Deda Mraza jer smo živeli s jednim - kao "ljutito" sa osmehom u uglu usana izgovara Danica. A kako je ona postala patuljčica i cela porodica koja se uklapa u moderan opis novogodišnje čarolije, priču nastavlja njen tata.
- Prvi put sam obukao za nastup u školi, a kvalifikovala me je brada. Koleginica nije bila lenja pa je sašila pelerinu. Posle nastupa, uzeo sam je da obradujem decu u Surčinu, na šta me je nagovorio prijatelj, a nisam imao ideju kako se i šta radi. Nešto kasnije smislio sam nastup i odelo koje i dan danas nosim. Kada deca čuju moje praporce, pa još u gradu kada odzvanjaju hodnikom, to je za njih prava misterija. Kucneš im na prozor i ukoliko su raspoložena, a još roditelji oduševljeni, to je prava milina. Supruga mi je učiteljica, pa sam informisan šta uče po razredima. Propitujem ih redom, od azbuke do pesmice, sve ponavljamo. Na kraju ih, naravno, pitam da li su bili dobri - prepričava Velja, koji se takođe rado odaziva i na humanitarne događaje, i kao nastavnik i kao Mraz.
U kući čuva pune kutije pisama i crteža dece, od kojih bi se mogla napraviti ozbiljna izložba.
- Uglavnom traže igračke - priča on.
Velju Mraza njegova uloga dovodila je u različite situacije, a najviše one simpatične.
- Jedna porodica tražila je dete sat vremena kada sam došao. Jednom se u porodici sa više dece dogodilo da sam redom čitao i prozivao za poklone. Zatim me zovu da kažu da nisu dobili poklone. Ispostavilo se da se da sam ja pogrešio adresu, a sva deca su se zvala isto - smeje se Velja.
Kad se približi Nova godina, Velja Mraz ima pune ruke posla. Tako će danas obradovati mališane u vrtiću "Skazka" na beogradskom Dorćolu.
Ne zovu ga samo zbog dece
Velimira kao Deda Mraza ne zovu isključivo zbog najmlađih.
- Jednom su me pozvali da dođem u 23.30. Bila je žurka sa četiri para, svako je devojci kupio ružu, a dečko koji me je angažovao devojci je kupio i prsten. Sad im obilazim klince kao Deda Mraz - kaže Velja.
.jpg)
