Izvor: Večernje novosti, 29.Avg.2018, 11:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Opasna pretnja sa „užarenog“ kolovoza

Ironične ideje na račun prvih saobraćajnih uredbi. Nova uredba propisala maksimalnu brzinu automobila od 15 kilometara na sat, a pešacima „savetovano“ da nose rolšue OD KADA je prvi put automobil prošao beogradskim ulicama, a to je bilo davne 1903. godine, u varoškom ambijentu su svoje mesto zauzela i saobraćajna pravila. Trideset godina kasnije u listu "Vreme" nailazimo na sarkastičan tekst koji će se posprdno odnositi i prema vozačima i prema pešacima. Autor >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << primećuje da je "i ove, 1933. godine doneta naredba o regulisanju saobraćaja, kao "da su i u njoj predviđene kazne za one vozače koji voze kroz varoš brže od 15 kilometara na sat". - Kao i uvek, tako će i od sada za sudare i gaženja uvek biti krivi šoferi - primećuje autor potpisan sa "Brandim". - A metnimo ruku na srce i priznajmo da to nije pravo. Nisu krivi šoferi što voze brzo, nego pešaci što idu sporo. Ko je kriv pešacima što u vreme opšte automobilske utakmice u brzini nisu ništa učinili da povećaju svoju brzinu? Kad može Nurmi (Misli se na legendarnog atletičara) da trči 40 kilometara iz kaprisa i besa, zašto ne bi mogao svaki od nas da razvije brzinu bar od 20 kilometara na ulici, kad zna da mu od toga zavisi život? Kao što šoferi treba da polažu ispit, tako treba da ga polažu i pešaci. Potom autor šaljivo nudi sugestije koje bi trebalo da usvoje pešaci na gradskim saobraćajnicama... Pročitajte još - Beogradske priče: Zdanje koje pamti stare oficire - Svaki građanin ima pravo da se kreće ulicama ako ima razvijeno čulo sluha, vida, da ima zdrave noge i da je kuražan - počinje lista saveta. - Treba da ima položen pešački ispit i potvrdu da zna iz koliko delova se sastoji automobil, a iz koliko delova, opet, čovek, ako ga auto pregazi. Posle teorije kandidat izlazi na ulicu, i ako ostane živ, dobija pešačku dozvolu. Prema mišljenju savetodavca, kratkovidi ne smeju sami da prelaze ulicu već treba da imaju "slepovođu", a gluvima se preporučuje da uopšte ne izlaze iz kuće. Oni koji ne mogu peške da razviju 50 kilometara na sat spadali su u ugrožene. - Starije osobe, vlasnici reumatizma i išijasa, sopstvenici astme i duztabanlije koji ne mogu razviti propisanu brzinu savetuju se da se snabdeju rolšuama kojima će moći koliko toliko da pariraju brzinu automobilsku. Dabome, neke stvari se ne menjaju, bez obzira na silne decenije koje su se od tada smenile. Tako je savetovano vozačima na rolšuama "da će biti kažnjeni za sudare sa mlađim damama u cilju upoznavanja. Isto tako moraju strogo voditi računa da ne nasrnu na auto u kojem se vozi neki poznati političar kako se posle toga sudara ne bi raspredale u javnosti vesti o bogatstvu njegovom". "Ko se bude ogrešio o ova pravila, oduzeće mu se rolšue i biće ostavljen na milost i nemilost automobilima."

Nastavak na Večernje novosti...