Izvor: Glas javnosti, 07.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz porodilišta na listu čekanja
Iako u Srbiji već decenijama vlada bela kuga, činjenica da je novopečenim roditeljima često jedini način da sopstveno dete upišu u vrtić pronalaženje „podebele“ veze ili luda sreća verovatno ne deluje nimalo podsticajno na parove koji tek planiraju potomstvo. Nije, pri tom, retkost ni da majke doslovno odmah po rođenju deteta, uz prijavljivanje u matične knjige rođenih, podnesu dokumenta i za prijem tek rođenog mališana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u jaslice. Jer, liste čekanja za pojedine vrtiće, poput onih na beogradskoj opštini Čukarica, umele su da se završe i četvorocifrenim brojem. Ni novinski napisi poslednjih godina nisu davali nimalo svetliju sliku. Naime, samo u srpskoj prestonici je svake godine između 10.000 i 15.000 mališana ostalo na listama čekanja, a slično je i u Novom Sadu, Užicu, Nišu, Valjevu... A i kad im se posreći da dete uspeju da upišu u vrtić, roditelji se često suoče s novim problemom. Dete je u grupi koje je daleko brojnija od normativom propisanog, dešava se i sa po 40 mališana.
Pola plate za vrtić
- Ne znam šta da radim. Ili da dam otkaz ili da pola plate izdvojim za privatni vrtić. Dete sam prijavila za vrtić sa samo šest meseci, sad ima skoro dve godine, a tek smo sada došli na red - samo su neke od brojnih izjava roditelja koji su čekali u redu za mesto u vrtiću.
OPREZNO SA PRIVATNICIMA
Roditelji koji se odluče da svoje mališane upišu u privatni vrtić trebalo bi da budu obazrivi, jer je Ministarstvo prosvete izdalo zvaničnu dozvolu za rad za samo 15 privatnih predškolskih ustanova. Drugi „par rukava“ jeste činjenica da je boravak mališana u privatnim vrtićima često dvostruko skuplji od boravka u državnim, pa za pojedine treba izdvojiti i do 350 evra mesečno. Naročito je za predškolce bitno da idu u jedan od odobrenih obdaništa, jer samo oni imaju pravo da izdaju potvrdu o završenoj obaveznoj predškolskoj nastavi, bez koje dete ne može da se upiše u osnovnu školu. Ekonomska cena u državnim vrtićima, za jedan mesec, iznosi oko 11.430 dinara. Zbog zaštite građana sa najnižim primanjima, država dotira roditelje, tako da oni boravak dece plaćaju od 694 do 7.430 dinara. Sa druge strane, cene boravka u privatnim obdaništima su od 7.000 do 24.000 dinara, prvenstveno u zavisnosti od sati provedenih u obdaništu i broju obroka. Tako u najjeftinijoj „Luni“ deca moraju sama da nose užinu, jer obroka nema. Većina prati „evropsko“ radno vreme roditelja i radi od 7.30 do 17.30 sati, dok vrtići poput „Kreativnog pera“ i „Dečjeg sveta“ pružaju mogućnost produženja boravka, u dogovoru sa roditeljima. Agencije za čuvanje dece, koje preporučuju dadilje i bebisiterke, celodnevno čuvanje klinaca naplaćuju i do 25.000 dinara mesečno.
POMOĆ DECI KOSMETA
Zbog teških uslova u kojima se nalaze predškolske ustanove na Kosovu i Metohiji, Udruženje vaspitača Beograda pokrenulo je akciju „Vrtići Beograda za vrtić na Kosovu“, čiji je osnovni cilj da deci iz Orahovca obezbedi sredstva i normalne uslove za rad i učenje. Sredstvima koja su prikupili za vrtić u Orahovcu i Velikoj Hoči kupljeni su stolovi, stolice, tepih, usisivač, televizor, didaktički i potrošni materijal. Već 10 godina u Orahovcu deca srpske nacionalnosti zajedno sa vaspitačem borave i rade u podrumu jedne kuće, u izuzetno lošim uslovima, u vlazi i bez dovoljno svetla. Ovakve akcije, nadamo se, neće biti izuzetak, jer i mališani koji žive na Kosmetu imaju ista prava na detinjstvo kao i njihovi vršnjaci u centralnoj Srbiji.
Ipak, tvrde nadležni, ove godine, pred junski upisni rok, roditelji mališana koji će od septembra krenuti u jaslice trebalo bi da imaju manje muka, jer su liste čekanja kraće nego lane. Lokalne samouprave, u čijoj se nadležnosti i nalazi sistem predškolskog obrazovanja, kao jedan od prioriteta ističu upravo izgradnju novih vrtića. Ipak, zbog činjenice da su predškolske ustanove u nadležnosti opština, ne postoje zvanični statistički republički podaci o tome kakva je situacija sa listama čekanja u pojedinačnim gradovima, a zakon koji bi regulisao ovu oblast, iako najavljivan, do danas nije usvojen.
Prema obećanjima koje je u više navrata dao Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, u aprilu naredne godine lista čekanja biće prošlost, bar kada je o prestonici reč.
OPREZNO SA PRIVATNICIMA
Roditelji koji se odluče da svoje mališane upišu u privatni vrtić trebalo bi da budu obazrivi, jer je Ministarstvo prosvete izdalo zvaničnu dozvolu za rad za samo 15 privatnih predškolskih ustanova. Drugi „par rukava“ jeste činjenica da je boravak mališana u privatnim vrtićima često dvostruko skuplji od boravka u državnim, pa za pojedine treba izdvojiti i do 350 evra mesečno. Naročito je za predškolce bitno da idu u jedan od odobrenih obdaništa, jer samo oni imaju pravo da izdaju potvrdu o završenoj obaveznoj predškolskoj nastavi, bez koje dete ne može da se upiše u osnovnu školu. Ekonomska cena u državnim vrtićima, za jedan mesec, iznosi oko 11.430 dinara. Zbog zaštite građana sa najnižim primanjima, država dotira roditelje, tako da oni boravak dece plaćaju od 694 do 7.430 dinara. Sa druge strane, cene boravka u privatnim obdaništima su od 7.000 do 24.000 dinara, prvenstveno u zavisnosti od sati provedenih u obdaništu i broju obroka. Tako u najjeftinijoj „Luni“ deca moraju sama da nose užinu, jer obroka nema. Većina prati „evropsko“ radno vreme roditelja i radi od 7.30 do 17.30 sati, dok vrtići poput „Kreativnog pera“ i „Dečjeg sveta“ pružaju mogućnost produženja boravka, u dogovoru sa roditeljima. Agencije za čuvanje dece, koje preporučuju dadilje i bebisiterke, celodnevno čuvanje klinaca naplaćuju i do 25.000 dinara mesečno.
POMOĆ DECI KOSMETA
Zbog teških uslova u kojima se nalaze predškolske ustanove na Kosovu i Metohiji, Udruženje vaspitača Beograda pokrenulo je akciju „Vrtići Beograda za vrtić na Kosovu“, čiji je osnovni cilj da deci iz Orahovca obezbedi sredstva i normalne uslove za rad i učenje. Sredstvima koja su prikupili za vrtić u Orahovcu i Velikoj Hoči kupljeni su stolovi, stolice, tepih, usisivač, televizor, didaktički i potrošni materijal. Već 10 godina u Orahovcu deca srpske nacionalnosti zajedno sa vaspitačem borave i rade u podrumu jedne kuće, u izuzetno lošim uslovima, u vlazi i bez dovoljno svetla. Ovakve akcije, nadamo se, neće biti izuzetak, jer i mališani koji žive na Kosmetu imaju ista prava na detinjstvo kao i njihovi vršnjaci u centralnoj Srbiji.
Za razliku od Beograda, u prestonici Vojvodine u pojedinim predškolskim ustanovama, poput „Radosnog detinjstva“, ispod crte će se i ove godine naći više od 2.000 mališana. To je, prema rečima nadležnih u ovoj ustanovi, dvostruko više neko što su bila njihova očekivanja.
- Svako drugo dete čiji su roditelji konkurisali za celodnevni boravak neće moći da se upiše. Prema prijavama koje su pristigle, najviše je prijavljene dece uzrasta od tri do pet godina. Najgore je onima koji rade i pre i posle podne, odnosno imaju evropsko radno vreme, jer je tu najmanje slobodnih mesta, a potražnja najveća - naglašavaju u ovoj novosadskoj predškolskoj ustanovi.
Jedina šansa bi bila da grad odobri sredstva za nadogradnju nekoliko postojećih vrtića, čime bi se otvorio prostor za prijem dodatnih tridesetak grupa dece, odnosno oko 1.000 mališana. Odlukom Skupštine grada od prošle godine, predviđeno je da još po neku prostoriju ili sprat nadogradnje dobiju četiri vrtića u gradu i jedan u Veterniku, a čeka se da gradska uprava za obrazovanje raspiše javnu nabavku. Ipak, dok se svi planovi gradske uprave Novog Sada ne ostvare, roditelji oko hiljadu mališana moraće se da se snalaze tako što će se osloniti na „baka-deka servis“, ili na usluge privatnih vrtića i agencija za čuvanje dece.
Dve generacije na istom dušeku
- Digla mi se kosa na glavi kada sam čula prve rezultate. Moji roditelji ne žive u gradu, sa porodiljskog moram da se vratim na posao u oktobru, a ako mi ne prime dete u celodnevno, ne znam šta ću. Odakle mi 10.000 dinara za privatni vrtić ili ženu da ih čuva, kada ja radim za 12.000? Još se nadamo. Suprug i ja smo već razgovarali o napuštanju posla, ali videćemo objavu rezultata - kaže Natalija iz Novog Sada.
U Valjevu, prema rečima Valentine Vukojčić, direktore Predškolske ustanove „Milica Nožica „, u poslednjih deset godina liste se ne smanjuju, pa će i ove godine bez mesta ostati oko 600 mališana. U celodnevnom boravku, u sedam vrtića biće ove godine smešteno 1.700 dece, uz još 600 predškolaca u popodnevnom četvoročasovnom programu, što je, tvrde u ovom vrtiću, za trećinu više od propisanog optimalnog normativa.
- To je već hronični problem. Kad dođe vreme konkursa i prijava, jako je teško roditeljima objasniti da nema mesta. Vrtići su krcati, normativi su konstantno veći za 30 odsto. Zasada nema pomaka. Imamo samo obećanja da će u toku naredne godine početi gradnja novog objekta, dok bi jedan trebalo da bude rekonstruisan. Sve je više mladih roditelja koji su zaposleni i čiju decu neko mora da čuva. Altrenativna rešenja su upisivanje u privatne vrtiće, ali oni su dvostruko skuplji državnih - objašnjava direktorka Vukojčić.
Prvi čovek Valjeva, Zoran Jakovljević, objasnio je da zbog ekonomske krize i smanjenja sredstava iz republičkog budžeta u 2009. godini neće biti izgradnje novih vrtića, iako je bilo planirano da se na obdaništu „Zvončić“ u centru grada dogradi sprat, a da se u Mesnoj zajednici Gradac podigne novi objekat... Gradonačelnik je poručio da „na ovakvu situaciju valja da se priviknu roditelji, mališani i vaspitači“.
A da je stanje više nego poražavajuće, svedoči i priča jedne Gordane, čija petogodišnja ćerka ide u jedan od valjevskih vrtića. Ona, naime, priča da su na istom dušeku, ali sa razmakom od 25 godina, spavale i ona i njena ćerka!
- Da nije tragično, to bi vam bilo za rubriku „verovali ili ne“ - kaže Gordana.
.jpg)
