Izvor: Politika, 19.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kolicima na atletskoj stazi i pod koševima
Uprkos tome što je usled teškog oboljenja pre dve godine ostao nepokretan, Apatinac Goran Vezmar posvetio se sportu i, osim nekoliko medalja, zaslužio i poziv u košarkašku reprezentaciju
Apatin – Čeličnom voljom i optimizmom koji ga nije napustio ni u najtežim trenucima, Apatinac Goran Vezmar (26) hrabro prkosi životnim nedaćama i beleži sjajne rezultate na sportskim takmičenjima. Goran je oboleo pre dve godine, nakon čega je ostao nepokretan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali je odlučio da se posveti sportu, tačnije, košarci, zbog koje čak tri puta sedmično putuje do Novog Sada, gde trenira i nastupa za košarkaški klub za invalide „Vojvodina". Samo za gorivo mesečno izdvaja oko 20.000 dinara, što njegova penzija i sportska stipendija jedva da pokrivaju.
– U klubu imamo odlične uslove za trening, a jedini problem su bila sportska kolica, koja moraju da se nabave u inostranstvu. Koštaju oko 4.000 evra, a prave se za svakog naručioca ponaosob, zavisno od njegove konstitucije. Srećom, javio nam se donator i svi igrači našeg kluba bi uskoro trebalo da dobiju kolica – kaže za „Politiku" Goran, koji je nedavno pozvan i u reprezentaciju sa kojom je boravio na sedmodnevnim pripremama u Kanjiži.
Naš sagovornik se vrlo uspešno bavi i atletikom. Kao član somborskog Društva paraplegičara i kvadriplegičara, lane je na republičkom prvenstvu osvojio dve bronzane i jednu zlatnu medalju, dok mu je ove godine u trci na 100 metara najsjajnije odličje izmaklo za svega deset stotinki.
– Drugari su me u šali prozvali drugim Čavićem. Sam sam kriv, jer sam popustio u sredini trke kad sam video da oko mene nema nikog. Bez finansijske pomoći lokalne samouprave naša ekipa verovatno ne bi uspela da ode na Zlatar gde je takmičenje održano, a zahvalnost dugujem i Dušanu Škoriću Špeci, treneru u AK „Apatin", koji me je volonterski pripremao za nastup – naglašava mladi sportista.
Slobodno vreme, kojeg, kako reče, nema baš mnogo, Goran provodi trenirajući u prirodi i teretani. Rado čita knjige ili se opušta u društvu prijatelja iz detinjstva. I pored skromnih primanja, deo porodične kuće je uspeo da obnovi i prilagoditi svojim potrebama.
– Podigao sam kredit od 5.000 evra i mesečna rata me prilično opterećuje, ali nisam imao izbora. Na pomoć od roditelja ne mogu da računam jer nisu u stalnom radnom odnosu i gotovo svaki zarađeni dinar koriste za školovanje mlađe sestre. Ipak, ne odustajem od aktivnog bavljenja sportom – ističe Goran Vezmar.
Z. Obradović
[objavljeno: 20/11/2008]
