Izvor: SEEbiz.eu, 07.Nov.2018, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luke bez pretovara robe već tri meseca zbog niskog vodostaja Dunava
NOVI SAD - Tromsesečnim mukama svih koji koriste Dunav za prevoz ljudi i tereta, čini se, nazire se kraj. Nivo najveće evropske reke kod Apatina juče je počeo da raste, a ohrabruje i vremenska prognoza u Nemačkoj i Austriji, gde se očekuje više padavina.
- Stigao je jedan talas koji je podigao nivo na 190 centimetara, a pre nedelju dana bio je na koti "minus 40". Kad je dubina plovnog puta 1,7 metara, na ulazu u luku je od 1,2 do 1,3 metra, i nijedno plovilo ne može da >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << se pretovara jer je za taj posao minimum oko dva metra - rekao je za Novosti Zoran Banjac, direktor preduzeća Napredak Apatin (Luka Apatin).
Kako kaže, ovakvo stanje traje od početka avgusta, pa se zato u septembru i oktobru nije radilo, ne samo u Apatinu, već ni u drugim lukama našeg dela Dunava.
Gubici su ogromni, jer se u proseku u Apatinu dnevno pretovari oko 1.000 tona po ceni od 2,5 EUR po toni. A radovi su kako navodi Banjac, stajali skoro 90 dana.
- Po količini prevezenog tereta Dunavom smo drugi, odmah iza Rumunije. Ali, od 50 do 60% tog transporta je, u stvari, tranzit. Nažalost, nemamo više kao nekada moćnu rečnu flotilu - kaže prof. dr Zoran Radmilović, koji prenosi svoje utiske sa upravo završenog Sedmog foruma o Dunavu održanog u Sofiji.
U prvih devet meseci ove godine, ipak je zabeležen značajan porast obima teretnog saobraćaja na rekama u Srbiji. Do 30. septembra pretovareno je 8,65 miliona tona robe. U odnosu na isti period lane, uočeno je povećanje od 1,75 miliona tona. Uprkos niskom vodostaju, pretovareno je 23,35% više robe nego u prošlogodišnja prva tri kvartala.
Uz to, plovidbeni period na Dunavu je sve kraći. U 2017. je iznosio samo 262 dana, a ranije je bilo i do 310 dana u godini. To poskupljuje i transport, jer se umesto baržama, roba prevozi kamionima, što je i do četiri puta skuplje. A koliko je Srbija izgubila zbog smanjenog broja turističkih brodova još uvek nije poznato.
- Kruzeri poslednjih godina doživljavaju pravi bum, Iako, nažalost, Srbija nema svojih brodova, efekti na našu ekonomiju su dobri, ali je ova oblast i dalje nedovoljno iskorišćena šansa naše zemlje - rekao je za Novosti Krsto Pašković iz udruženja Dunavski propeler.
Kako ističe, Srbija, kada se saberu leve i desne obale reka, kanala ali i obale jezera, ima dužu obalu od Jadrana.
To je činjenično stanje koje nam garantuje da uz promenu zakosnkih regulativa, uz obrazovanje potrebnih kadrova možemo da zaposlimo i 10.000 ljudi - zaključuje Pašković.
Pogledaj vesti o: Apatin
.jpg)
