Izvor: SrbijaDanas.com, 26.Sep.2021, 19:18

NEMAČKA BIRA NOVOG KANCELARA! SPD ide ka pobedi, MILIONI Nemaca glasali drugačije nego pre četiri godine!

Veliki dan za Nemačku

Tačno u osam časova ujutru otvorena su birališta širom Nemačke za novi saziv Bundestaga. Svi s nestrpljenjem isčekuju krajnji ishod ovih izbora. Angela Merkel posle 16 godina odlazi sa pozicije nemačke kancelarke.

Novi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Nemačkoj, koje su televizije ARD i ZDF objavile u 22 sata, pokazuju da raste prednost SPD u odnosu na uniju CDU/CSU.

Prema novim preliminarnim rezultatima >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << na osnovu malog uzorka prebrojanih glasova, SPD vodi sa 25,8 odsto glasova po ARD-u, a po ZDF-u sa 26 procenata. CDU/CSU trenutno je osvojila 24,2, odnosno 24,5 odsto glasova. Na trećem mestu su Zeleni sa 14,3, a slede liberali sa 11,5. Desničarska Alternativa za Nemačku prelazi 10 odsto, a Levica je tik iznad cenzusa od pet odsto.

Više miliona Nemaca na danas održanim parlamentarnim izborima glasalo je za drugu političku stranku nego pre četiri godine, a najviše birača izgubili su vladajući konzervativci.

Kako se navodi u anketi Instituta za istraživanje javnog mnjenja Infratest sprovedenoj za televiziju ARD, 1,4 miliona Nemaca okrenulo je leđa unionistima i opredelilo se za socijaldemokrate, a među njima najviše je starijih ljudi i žena. Osim toga, oko 900.000 glasova CDU/CSU otišlo je danas Zelenoj stranci, a 340.000 liberalima, prenosi ntv.de.

Osim toga, Zeleni su ove godine dobili i 470.000 glasova Levice i 320.000 socijaldemokrata. Istovremeno, za socijaldemokrate glasalo je i 590.000 nekadašnjih birača Levice.

Ovo je kraj ere koju je obeležila Angela Merkel i početak dominacije socijaldemokrata koji će iskoristiti ovu priliku da možda formiraju vladu i verujem da neće odustati od ideje da Olaf Šolc bude novi kancelar Nemačke, izjavio je, ocenjujući danas održane parlamentarne izbore u Nemačkoj Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

- Socijaldemokrate od 2002. nisu bile u prilici da budu prvi izbor Nemaca i žele da iskoriste istorijsku priliku i istrgnu se iz zagrljaja hrišćanskih demokrata, jer već godinama trpe kritike da nisu konzistentni, da su odustali do svojih načela i ideologije i da ih je Angela Merkel pripojila sebi - ocenio je Surlić gostujući na TV Tanjugu.

Ocenio je da će SDP sada pokušati da sa dva partnera - zelenima i liberalima, napravi "semfor koaliciju crvenih, žutih i zelenih".

Surlić smatra da to neće biti lako, jer su im se stanovišta tokom kampanje bitno razlikovala.

- Šolc je u kampanji bio prilično pragmatičan, racionalan, slično Angeli Merkel, nema neku posebnu harizmu, ali je ulio poverenje građanima i većina ih je u njemu videla novog kancelara. On je rekao da će se voditi računa o socijalnim merama, naročito prema gubitnicima pandemije korona virusa, takođe da poštuje ekološka pravila, ali nikako po cenu socijalnog mira. Stoga je veliko pitanje da li će naći zajednički jezik sa zelenima i liberalima - rekao je Surlić.

Naveo je da je Šolc najavio aktivnu spoljnu politiku u sferi reformi EU i saradnji sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na tom planu.

Surlić je istakao da zapadni Balkan nije bio pominjan u kampanji za parlamentarne izbore u Nemačkoj, da niko od kandidata nije pominjao proširenje EU, te da ovaj deo Evrope ne može očekivati bitnije promene na tom planu posle odlaska Merkelove.

Pokrajina Rajna -Rur koju su skoro pola pola delili demohrišćani i socijaldemokrate 2017. na ovim parlamentarnim izborima kompletno su preuzeli socijaldemokrate SPD. Lajpcig 2017. vlast su delili CDU i Liberali, dok sada će vlast deliti zeleni i socijaldemokrate. Međutim 2021. desio se preokret da su većinu u Drezdenu osvojili radikalni desničari iz Afd, dok su socijaldemokrate osvojile jedan okrug.

Frakfurt, Nirnberg, Štutgart i Mingen 2017 koji su bili od 1949 tradicionalno uporište demohriščana CDU desila se ogoromna promena. Pa tako u Frankfurtu podjedank broj glasova dobila je koalicija CDU/CSU i SPD, Nirnberg su većinu glasova osvojili socijaldemokrati. Pravi šok je Štutgart u kome je 2017. najveći broj glasova osvojila CDU, a sada Zeleni. Minhen koji je bio jako uporište CDU/CSU većinu glasova osvojili su socijaldemokrate.

Više o tome pročitajte OVDE.

Lider nemačkih Slobodnih demokrata (FDP) Kristijan Lindner poručio je večeras po zatvaranju birališta na parlamentarnim izborima u Nemačkoj da je vreme za novi početak i da dobar rezultat liberala i Zelenih pokazuje da je era kontinuiteta prošla.

- Politički centar je ojačan, ekstremisti su oslabili - rekao je on, aludirajući na Levicu i desničarsku Alternativu za Nemačku, koje su, prema preliminarnim rezultatima, zabeležile lošiji rezultat nego pre četiri godine, prenose nemački mediji. On je dodao da to za međunarodne partnere znači da će Nemačka i dalje biti "pouzdan partner".

Sa oko 11 procenata glasova, liberali su prvi put u istoriji uspeli da ostvare dvocifreni rezultat. Za prvo mesto vodi se tesna bitka između dve vodeće stranke, Hrišćansko-demokratske unije i Socijaldemokratske partije koja je trenutno u blagoj prednosti sa osvojenih preko 25 odsto glasova.

Kandidat za kancelara CDU/CSU Armin Lašet rekao je večeras da se vodi tesna borba u izbornoj noći, ali je i poručio da unionisti žele da vode novu vladu. Na početku obraćanja u izbornom štabu on je naglasio da se po prvi put posle 16 godina Angela Merkel nije kandidovala za kancelara, tako da su unionisti u izbornu trku ušli bez "bonusa".

- Znali smo da će biti teško i da ćemo imati tesnu borbu u predizbornoj noći. Još nemamo konačne rezultate. Ali već sada možemo reći da ne možemo biti zadovoljni rezultatom - konstatovao je Lašet.

Rekao je da u svakom sjučaju ishod glasanja stavlja Nemačku, ali i CDU/CSU, kao i sve demokratske stranke pred veliki izazov, jer je neophodno postaviti smernice za naredne godine.

- To ne može učiniti samo jedna stranka, potrebno je da prevaziđemo sve razdore i da sarađujemo. Po prvi put ćemo imati tročlanu vladu - naglasio je on.

Rekao je da je CDU/CSU od svojih glasača dobila glas za vladu koju bi prevodila ta stranka.

- Zbog toga ćemo učiniti sve da formiramo vladu pod vodstvom CDU/CSU, jer Nemačkoj treba koalicija budućnosti, koja bi modernizovala zemlju - naglasio je on.

Stranka Zelenih ostvarila je istorijski uspeh u gradu-pokrajini Berlin sa osvojenih 23,5 odsto glasova na danas održanim parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Sledi Socijaldemokratska partija sa 21,5 odsto. Uspeh Zelenih mogao bi da znači i da bi nova gradonačelnica mogla da postane Berina Jaraš, prenose nemački mediji.

U Nemačkoj su danas održani parlamentarni izbori, a u pokrajinama Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija birani su i lokalni parlamenti.

Više o tome pročitajte OVDE.

Kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke Olaf Šolc izjavio je večeras po zatvaranju birališta na parlamentarnim izborima da građani žele promenu i da ta stranka pretenduje na kancelara.

- Birači žele promenu i da novog kancelara po imenu Olaf Šolc - rekao je Šolc pred euforičnim pristalicama koje su mu uzvratile velikim aplauzom.

On je ocenio da je izborni rezultat SPD "veliki uspeh".

Pogledajte OVDE šta je još Šolc poručio građanima Nemačke.

Kandidatkinja Zelene stranke za kancelara Analena Berbok izjavila je da rezultat izlaznih anketa po kojima ta stranka osvaja oko 15 odsto glasova na parlamentarnim izborima "fantastičan".

"Imamo mandat za budućnost", rekla je ona i dodala da je Nemačkoj potrebna "klimatska vlada".

U Berlinu su Zeleni sa trona skinuli CDU sa mesta druge stranke: skočili su za 6,8 postotnih poena u odnosu na prethodne izbore 2017. godine i sad su na 22 posto, prema prvoj prognozi javne televizije ZDF.

Na prvoj su mestu socijaldemokrati (SPD), koji su porasli za 1,4 posto, dok su demohrišćani (CDU) osvojili 17 posto, odnosno 0,6 posto manje nego na prošlim izborima. Levica je pala za 1,6 postotnih poena, na 14 posto.

Više o tome pročitajte OVDE.

O pobedniku odlučuju penzioneri: od 60,4 miliona građana Nemačke s pravom glasa, čak 38,2 posto, odnosno 23 miliona birača starije je od 60 godina, prenosi Špiegel. Glasača mlađih od 30 godina registrovano je samo 8,7 miliona, ili 14,4 posto. Od njih će 2,8 miliona mladih glasati prvi put: to su oni koji ne pamte drugog kancelara osim Angele Merkel.

Izlazne ankete koje su se pojavile posle zatvaranja birališta u Nemačkoj pokazuju da su demohrišćani CDU/CSU i Šolceva stranaka SPD izjednačene i obema se predviđa osvajanje 25 posto glasova. Prognoza ARD -a kaže da su i CDU / CSU i SPD dobili 25 posto glasova, Zeleni 15 posto, FPD 11 posto, AfD 11 posto, a levica 5 posto.

Brojevi ZDF -a takođe pokazuju veliku jednakost, prema kojoj je Unija CDU/CSU prikupila 24 odsto glasova, SPD 26 odsto, AfD 10 odsto, FDP 12 odsto, Zeleni 14,5 odsto i Levica 5 odsto.

Da li će u Nemačkoj biti semafor koalicije? Ili će socijaldemokrate posle današnjih izbora radije u novi trojni blok primiti ideološki bliže kolege iz partije Linke? Ili nas možda očekuje veleobrt i do skora teško zamisliva saradnja demohrišćana i zelenih? Iako se najčešće govori o prvoj varijanti, moguća sa različita iznenađenja.

Više o tome pročitajte OVDE.

Parlamentarni izbori u Nemačkoj danas protiču i uz određene izmene koje su uslovljene korona virusom, tako da su glasačke kutije na otvorenom postavljene za one birače koji odbijaju da nose zaštitne maske.

U pokrajini Severna Rajna Vestfalija, u više gradova, prenosi javni servis WDR, postavljene su "mobilne glasačke kutije" na otvorenom kako bi i oni koji ne žele da nose masku mogli na licu mesta da predaju glasove. Naime, u toj pokrajini je obavezno nošenje maski na biračkom mestima.

Više o tome pročitajte OVDE.

Svoje glasove dali su i vodeći kandidati za kancelara - Olaf Šolc (SPD) i Armin Lašet (CDU).

Dva biračka mesta u Berlinu otvorila su jutros vatrogasci, zbog čega je kasnio početak glasanja. Zbog problema sa elektronskom bravom članovi izborne komisije nisu uspeli da uđu na vreme u zgradu Mensa Nord, gde su smeštena dva biračka mesta.

- Bili smo prinuđeni da pozovemo vatrogasce da nam otvore zgradu - preneo je predsednik izborne komisije Aleksander Radebah.

Više o tome pročitajte OVDE.

U 299 izbornih jednica otvorena prva glasačka mesta. Glasanje će trajati do 18 časova.

Sa 709 poslanika, aktuelni saziv Bundestaga najbrojniji je u istoriji Savezne Republike Nemačke. Prema Statutu, nemački parlament bi trebalo da ima 598 poslanika, ali se njihov broj povećavao od izbora do izbora. Samo na poslednjim izborima pre četiri godine, Bundestag je dobio novih 78 članova.

Pored izbora za Bundestag u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji i u Berlinu se održavaju i pokrajinski izbori, u prestonici i referendum. SPD je favorit na severoistoku, u glavnom gradu je situacija manje izvesna. Nikada u istoriji Berlina u tom gradu nije istovremno bilo toliko izbora kao 26. septembra 2021. Građani s pravom glasa biraju sa dva glasa poslanike Bundestaga, sa dva glasa poslanike u svom gradu koji ima i status pokrajine, i odlučuju na referendumu da li žele da se velikim stambenim korporacijama - uz odgovarajuću naknadu - oduzmu stanovi.

U Nemačkoj postoji 299 izbornih jedinica gotovo iste veličine. Ko dobije najviše (prvoizabranih) glasova u nekoj izbornoj jedinici, taj odlazi u Berlin kao direktno izabrani kandidat.

Drugim glasom biraju se kandidati sa liste koju su stranke sastavile pre izbora. Na taj način se dodeljuje dodatnih 299 mandata, što čini ukupno 598 mesta u parlamentu. Broj (drugoizabranih) glasova određuje relativnu snagu stranke u Bundestagu. Veruje se da će se glavna borba voditi između kandidata demohrišćana i hrišćansko-socijalne unije Armina Lašeta i kandidata socijaldemokrata Olafa Šolca. Kao moguće iznenađenje izbora navodi se i kandidatkinja "zelenih" Analena Berbok.

Nastavak na SrbijaDanas.com...