Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Okt.2019, 20:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svečana akademija; Čuvali smo svoje zemlje, pomagali jedni drugima

"Tokom cele istorije morali smo da branimo naše zemlje, da ratujemo, iako to nikad nismo želeli, čuvali smo svoje zemlje i pomagali jedni drugima", rekao je predsednik Vlade Rusije Dmitrij Medvedev na svečanoj akademiji povodom 75. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

"Tada smo bili jako bliski i uveren sam da će tako biti zauvek", poručio je Medvedev.

"Ovaj praznik veoma je važan za naše zemlje", istakao je ruski premijer.

"Oslobađanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Beograda bio je izvanredan podvig, a sećanje na one koji su mir i slobodu iskovali veoma je važno", istakao je Medvedev, "jer su očuvanje istine o događajima tog vremena, otvoren i pošten način razgovora o tome jedini lek protiv pokušaja falsifikovanja istorije".

"Ne sme biti pokušaja da se sakrije, zamaskira ili zaboravi... Pamtimo logore, masovna streljanja.. Svaki Srbin će se uvek sećati Kragujevca. O tome se mora govoriti otvoreno, bez političkih i drugih modeliranja", rekao je Medvedev.

Obraćajući se predstavnicima srpskog rukovodstva i prisutnima u sali, Medvedev je rekao:

"Dragi veterani, dragi prijatelji, veoma je emotivno biti na ovoj sceni naročito posle obraćanja onih koji su oslobodili ovaj grad i filma koji svedoči o izvanrednom podvigu svih koji su se borili za oslobođenje Beograda, onih koji su se izborili za mir".

Kako je rekao, 75 godina je prošlo od tada.

"Ali, mi shvatamo da je pobeda izvojevana zahvaljujući heroizmu i odvažnosti onih koji sede u ovoj sali i onih kojih odavno nema među nama. Zato je toliko i vredna ta pobeda. I važno je sećanje, sećanje na one koji su tu pobedu stvorili, iskovali", poručio je Medvedev.

Izrazio je iskrenu zahvalnost svima njima i čestitao praznik koji, kako kaže, "slavimo zajedno".

U čast oslobođenja Beograda, rekao je Medvedev, u Moskvi će sutra biti veliki vatromet.

"Najbolje sećanje na sve koji su položili svoje živote jeste da se priča o tome šta se događalo, očuvanje istine", naglasio je on.

Ukazao je, takođe, da treba biti brižljiv prema spomenicima herojima i izrazio zahvalnost Srbiji za to što se upravo tako stara i za Spomenik crvenoarmejcu koji je danas posetio.

"Hvala vam puno na tome", rekao je on.

Svake godine rat je sve dalje od nas, ali bol zbog rata oseća se i postoji u ličnim pričama praktično svake porodice u Srbiji i u Rusiji.

"Čuvamo fotografije rođaka i praktično nema nijedne porodice u našim zemljama koja nije bila pogođena ratom i sa tim fotografijama izlazimo na ulice na Dan pobede i to smatram veoma važnim", rekao je Medvedev misleći na "Besmrtni puk".

Vučić: Srbi narod koji je reč "sloboda" doneo na Balkan

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Srbija zna kolika je cena slobode, jer ju je uvek "kupovala" krvlju svog naroda i zato svoju slobodu nikada nikome neće dati.

"Srbi su narod heroja, pobednika i narod koji je reč 'sloboda' doneo na Balkan", konstatovao je predsednik Srbije u obraćanju na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 75. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

"Danas, posle 75 godina, znamo da ne postoji nešto što se zove polu-sloboda, polu-nezavisnost, polu-samostalnost. Sloboda je jedna, cela, ne deli se na parče. Ili je imaš, ili je nemaš. Slobodan je samo onaj koji sam odlučuje o svom putu, interesima i sudbini. Mi koji smo slobodu platili grobovima, to najbolje znamo", poručio je Vučić.

"Čuvanje te slobode je", kaže on, "teško, nekada mukotrpno, i uz plaćanje neke cene, ali nikada ta sloboda neće biti izneverena i nikada neće biti iznevereni grobovi naših predaka koji su se za nju borili".

Kaže da je Srbija u vremenima "kada nije imala snage" umela da pobrka istoriju i svoje mesto u njoj, ali danas ponovo stoji u svojoj istoriji uz istinu, pravdu i svesna obaveze da pamti i da se svojih heroja neće nikada odreći jer, naglašava Vučić, "Srbi nemaju lošu prošlost, pa da je žale".

"Mi smo narod heroja, pobednika i narod koji je reč sloboda doneo na Balkan. Mi nismo ti koji žele da uzmu nečiju slobodu, jer previše cenimo svoju da bismo je uskratili nekome. Nećemo da nam uzmu slobodu, naše interese, čuvaćemo i sačuvati našu Srbiju, odbranićemo naše nacionalne interese, čuvaćemo i branićemo naš narod i na KiM i na svakom drugom mestu gde su prava naših ljudi ugrožena", poručio je Vučić.

Vučić je rekao da nije bilo ni lako, ni jednostavno osloboditi Beograd oktobra 1944, već naprotiv, bilo je krvavo doći do slobode.

Podsetio je da je u Beogradskoj ofanzivi oko 4.000 Crvenoarmejaca i srpskih partizana palo za slobodu, u borbama od 12. do 20. oktobra 1944. godine, čiji je glavni cilj bio izvršenje frontalnog udara sa juga i prolaz u centar grada ka Kalemegdanu.

U toj borbi presudno je uticala sovjetska živa sila i tehnička nadmoć, za okončanje 1.300 dana duge okupacije.

"To je bila cena i dug koji nam je ostavljen - da znamo šta je i koliko koštalo i da nikada nikome slobodu više ne damo", poručio je Vučić i zahvalio svima koji su pomagali u oslobođenju Beograda, ali pre svega Crvenoj armiji, jer, kako je rekao, bez sovjetskih prijatelja ne bismo izvojevali slobodu.

"Ako nas je taj strašni rat, sa milionima žrtava nečemu naučio to je da sloboda nema svoju cenu, jer su njena suprotnost ropstvo, logori od Aušvica do onog koji nas najviše boli zbog masovnog ubistva Srba, Jasenovca", rekao je Vučić.

Istakao je da se nijedan narod nije digao protiv okupatora tako masovno kao srpski, gde god da je živeo, a da mere odmazde za Srbe nisu važile nigde u Evropi, a posebno u NDH gde je sprovođen monstruozan plan njihovih elita - da trećinu Srba pokatoliče, trećinu proteraju, trećinu "stave pod nož".

"I zato je pobeda iz oktobra 1944. veća i značajnija jer je značila pobedu ne samo nad Nemačkom, već i nad svim njenim saveznicima", rekao je Vučić.

Tog oktobra, kaže, u Beogradu su se sreli Partizani iz Pomoravlja, sa Kosmaja, Šumadije i Like...

Ističe da srpski narod posle toliko žrtava želi da živi u slobodi, da u toj slobodi raste, rađa se i pobeđuje, ali ne, kako kaže, u borbama i ratu, već u ekonomiji i sportu.

"Ako nekome ne treba pretiti to je Srbija, previše smo uložili da bismo se slobode odrekli i time prepustili ove borce zaboravu", naglasio je Vučić.

Navodi da je danas imao prilike da vidi kako je srpska vojska napredovala, kako je opremljena, ali da to ne predstavlja poziv na sukob, već dužnost da smo svesni da slobodu ne damo i da ćemo znati da je branimo.

"To nije poziv na rat, Srbija želi mir. Niko nije toliko radio na kompromisima. Želimo region koji radi, srađuje, sam brine o svojim interesima, želimo prijatelje i da čuvamo prijateljstva, kao što čuvamo sa Rusijom i sa narodima sa kojima smo krvarili za slobodu", podvukao je Vučić.

On je na ruskom poručio da se danas proslavlja veliki jubilej, 75 godina od jedne od najvažnijih bitaka na Balkanu, koju su izvojevali zajedno jugoslovenski i sovjetski vojnici.

"Imali smo 1944. godine snažnu podršku Rusije, ali 1999. godine je bilo drugačije. Mogu uvrediti Ruse tim rečima, ali govorim iskreno. Ipak, danas iskreno verujem u to da se čvrsto možemo osloniti na Rusiju, zahvaljujući podršci prijatelja Vladimira Putina", rekao je Vučić.

Istakao je da je Srbija mala zemlja, ali da je ruski predsednik uvek umeo da sasluša Srbiju i da razume njenu poziciju, u čemu se, kaže, ispoljava njegova veličina i njegov odnos prema srpskom narodu.

"Hvala mu za sve što je učinio", rekao je Vučić i zahvalio i premijeru Medvedevu na poseti Srbiji.

Zahvalio je i horu Aleksandrov na izvođenju možda najlepše pesme ikada skovane, Dan pobede, kao i na tome što ponovo gostuje u Srbiji, podsetivši da je taj hor držao koncerte i dolazio u Srbiju i 1999. godine, kada niko to nije hteo.

Vučić pokrenuo inicijativu da ruski heroj Kravcov dobije ulicu

Predsednik Srbije najavio je  da će ruski heroj Nikolaj Kravcov, jedan od onih koji su dali život za slobodu Beograda i Srbije, dobiti ulicu u glavnom gradu.

"Uputio sam predlog Skupštini grada Beogada da Kravcov dobije ulicu, lepu, prelepu, da zauvek ostane zapamćeno da je taj mladi čovek sa 24 godine položio život za odbranu i slobodu Beograda", rekao je predsednik Srbije.

"Neretko smo ostajali dužni junacima, jer smo se rukvodili dnevnom politikom", rekao je predsednik i dodao "da smo tako bez spomenika ostavili i tog mladog čoveka, koji je u borbama u Beogradu ubio više desetina okupatorskih vojnika, i koji se borio za slobodu našeg glavnog grada i Srbije kao da se borio za svoju otadžbinu".

U uvodnom delu svečanosti prikazan je film "Put pobede", u kome je navedeno da je Kravcov bio jedini borac Crvene armije koji je dobio zvanje "heroja SSSR" za borbe u Beogradu.

U toku Beogradske operacije, oktobra 1944. godine, brigada u kojoj je Kravcov bio uključena je u sastav Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa, pod komandom generala Vladimira Ždanova.

Kravcov je 13. oktobra učestvovao u uništavanju i zarobljavanju neprijateljske grupe od 180 vojnika koja je pokušavala da pobegne iz voza u železnickoj stanici Ripanj.

Nekoliko dana kasnije našao se na čelu jurišne partizansko-sovjetske grupe, koja se iz Bulevara kretala ka zgradi Glavne pošte.

U blizini crkve Svetog Marka naišli su na nemački bunker iz koga su ih zasuli vatrom. Poručnik Kravcov je odlučio da reaguje. Borcima je naredio da gađaju puškarnicu, dok se on prolazeći kroz miniran prostor i žičane prepreke približio bunkeru i ubacio bombu.

Poslednji rafal iz bunkera ga je teško ranio. Od posledica ranjavanja preminuo je u bolnici u Beogradu, 18. oktobra.

Sahranjen je u zajedničkoj grobnici boraca Crvene armije na Pozorišnom trgu, današnjem Trgu Republike, ispred zgrade Narodnog pozorišta, a od njega se tada oprostio i general Vladimir Ždanov.

Nakon izgradnje Groblja oslobodilaca Beograda, 1954. godine njegovi posmrtni ostaci su preneti na ovo groblje.

Kravcov je posle rata dobio ulicu u Beogradu, ali je tu ulicu, koju je svojim životom zaslužio, "izgubio", iako bi njegovo ime trebalo pamtiti, kao i imena svih onih boraca Crvene armije, a bilo ih je 960 koji su živote dali za našu slobodu, navedeno je u filmu.

Njihova besmrtnost živi, kao što ju je i Kravcov zaslužio, ne dočekavši 24. rođendan.

Kravcov je rođen 8. marta 1921. godine u zemljoradničkoj porodici, sa 18 godina stupio je u Crvenu armiju, a 1940. godine završio je Vojno-medicinsku školu u Harkovu.

Intonirane himne Srbije i Rusije

Svečanom akademijom u beogradskom Sava centru obeleženo je 75 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Svečanost, kojoj su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Rusije Dmitrij Medvedev, počela je intoniranjem himni Srbije i Rusije.

Deo programa bio je i kratak dokumentarni film "Put pobede" o najdramatičnijim trenucima bitke za oslobođenje Beograda 1944. godine o čemu je u filmu govorio poznati glumac Miloš Biković.

Prisutnima su se obratili Vučić, Medvedev i nekadašnji član Prve proleterske brigade koji je učestvovao u oslobođenju srpske prestonice 1944. godine Zdenko Duplančić.

"Svoj 15. rođendan dočekao sam 18. oktobra 1944. godine, dva dana pre oslobođenja Beograda, učestvujući u uličnim borbama za oslobođenje ovog grada", prisetio se Duplančić.

Naveo je da su veliku ulogu u borbama za oslobođenje Beograda imali i građani, naročito omladina.

"Hrabro su nas vodili kroz ulice, pokazujući gde su Nemci i kako da im priđemo", ispričao je Duplančić i, između ostalog, naveo da su se najčešći okršaji vodili oko Skadarlije i Narodnog pozorišta koje je tri puta padalo nazad u ruke Nemcima.

Duplančić je podsetio da je od oslobođenja Beograda prošlo 75 godina, ali da sećanja na pale drugove i bratstvo sa ruskim narodom ne blede.

"To je još jedna potvrda da naše veze stoje, a duh slobode i pobede ostaje kao sveto carstvo za buduća pokoljenja", istakao je Duplančić.

Rekao je da će zauvek pamtiti svoje saborce koji su učestvovali u borbi za oslobođenje Beograda i dodao:

"Neka je večna slava svim palim borcima za slobodu".

Deo programa, koji su vodili naši poznati glumci Ivan Bosiljčić i Vjera Mujović, bile su i prigodne muzičke numere koje su izveli ruski vojni ansambl "Aleksandrov", umetnički ansambl Ministarstva odbrane "Stanislav Binički" i hor Narodnog pozorišta u Beogradu pod dirigentskom palicom Đorđa Stankovića.

Tako su prisutni imali priliku da čuju kompoziciju "Dan pobede", pesmu "Po šumama i gorama"...

Tokom izvođenja tih numera, na tri video bima postavljenim na bini prikazivani su snimci i fotografije borbi za oslobođenje Beograda.

Svečanosti su prisustvovali predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri, patrijarh srpski Irinej, predstavnici Grada Beograda, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko...

Takođe, tu su bili i ratni veterani koji su učestvovali u oslobođenju Beograda, koje su prisutni pozdravili aplauzom - Trifun Todorović, Ljubiša Antonijević, Kristina Jovanović, Jovo Korica...

Program je završen pesmom "Beograde, Beograde".

Borba za oslobođenje Beograda predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu, a trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. godine.

Oslobađanjem Beograda okončana je 1.287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije.

U toku tih borbi poginulo je 2.953 pripadnika NOVJ i 976 pripadnika Crvene armije, dok je daleko više poginulo tokom čitave operacije.
Pogledaj vesti o: Ambasador Rusije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...