Izvor: RTS, 15.Avg.2019, 08:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomate velikog kalibra u Beogradu – koji su planovi svetskih sila
Diplomatske misije velikih sila u Beogradu već su zamenile šefove ili će to uskoro učiniti. Posle novog ruskog ambasadora u Srbiju, sa službe u Beču, stižu novi britanski i francuski izaslanici, a uskoro bi tebalo da bude potvrđena i kandidatura američkog diplomate Entonija Godfrija. Njegovo obraćanje pred Odborom u Senatu već je bio povod za diplomatski obračun sa ruskim kolegom.
Kako tri >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << decenije od pada Berlinskog zida izgleda hladnoratovska diplomatija bez rukavica, američki i ruski izaslanici neretko su demonstrirali u misijama na Balkanu. Kandidat za novog ambadasora SAD u Beograd dolazi sa mesta zamenika šefa misije u Moskvi.
"Potpuno sam svestan ruskog agresivnog ponašanja, malignog uticaja i kampanje dezinformacija u Evropi", kaže Entoni Godfri, kandidat za američkog ambasadora u Srbiji.
Uobičajena retorika Vašingtona koji ne bira argumente "u prilog svojim izmišljitnama", uzvraća novi ruski ambasador u Beogradu Bocan-Harčenko. Specijalac za Balkan, kako ga zovu, jednako je oštar i u tvitovima na srpskom. U poslednjim, polemiše sa pozivom Kvinte da Srbija normalizuje odnos sa Kosovom zarad budućih evroatlantskih integracija.
"Kvinta ponovo ignoriše stav Srbije o vojno-političkoj neutralnosti. Stvarnost je da Beograd vodi pretpristupne pregovore samo sa Evropskom unijom", poručio je Bocan-Harčenko na Tviteru.
I Godfrija i Bocan-Harčenka poznavaoci opisuju kao diplomate velikog kalibra. Amerikanca kao mahera za ruske prilike, Rusa kao stručnjaka za Jugoistočnu Evropu, učesnika Dejtona i Pariza, člana trojke Kontakt grupe u pregovorima o KiM.
"Mi smo imali devedesetih ozbiljne igrače na ovim prostorima, možda ne na ambasadorskom nivou ali u ambasadama su postojali značajni stručnjaci za Balkan. Onda smo jedno vreme imali zatišje, jer smo izgubili značaj. Mi postajemo ponovo potencijalni poligon, ovaj put ne zona intervencije, već međusobnog obračunavanja", objašnjava Dragoljub Anđelković, politički analitičar.
Novinarka Ljiljana Smajlović kaže da oni nas vide kao poslednje poprište Hladnog rata u Evropi i da to ne mora za nas da bude loše. "Ako uopšte ima neke želje u Americi za kompromis koji bi bio i u korist Srba, tamo će lako da se to opravda time – morali smo ovo da bismo Srbe oteli iz zagrljaja Moskve", dodaje Smajlovićeva.
Prethodnici Godfrija i Bocan-Harčenka nisu se ustezali da deluju poput lokalnih političara, podsećaju analitičari. Nekadašnji ambasador Konuzin pozivao je srpske zvaničnike na zaštitu nacionalnih interesa. Amerikanac Kameron Manter sklapao je političke dogovore i projekte, a njegov prethodnik Polt sastavljao je spiskove Srba nepoželjnih u Americi.
"To što je ranije bilo mnogo egzibicionizma može da se svede na dnevnopolitički marketing, sada mi se čini da ulazimo u fazu kad će biti manje egzibicionizma, a više ozbiljnih poteza", navodi Anđelković.
"Što se tiče tog političkog, vrlo reskog tona u polemikama ja nisam primetila da je neko išao dalje od ambasadora Skota. Bocan-Harčenko je očito ne samo aktivistički ambasador, već je pokazao i da će da ulazi u fajt", ističe Smajlovićeva.
Pre Beograda Bocan-Harčenko vodio je misiju u Sarajevu, odakle je ispraćen sa brojnim odlikovanjima Banjaluke, jer je, kažu analitičari, bio oslonac Republike Srpske u vreme velikih pritisaka. Entoni Godfri služio je i u Hrvatskoj, Turskoj, Čečeniji, Iraku. Obojica imaju četiri decenije dugu diplomatsku karijeru.
.jpg)
