Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2019, 05:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međunarodni Dan planete Zemlje

Povodom Dana planeta Zemlje, 22. aprila, Savez pčelarskih organizacija Srbije postavio je danas košnice sa pčelama u dvorištu Agencije za zaštitu životne sredine, kako bi ukazao na značaj pčela u proizvodnji hrane, ali i očuvanju biodiverzisteta.

Direktor Agencije Filip Radović kaže da je ljudska aktivnost u prethodna dva veka uništila planetu više nego što su to činile sve generacije hiljadama godina ranije i naglasio da je važno da budućim generacijama ostavimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << resurse koje, ističe, trenutno trošimo na način koji im ne omogućava da budu na raspolaganju.

"Na primer, godišnje isečemo šuma u površini Austrije. To ukazuje da navike moramo da menjamo, da moramo da transformišemo ekonomiju, ali i pogled na svet", rekao je Radović.

Ukazao je da poseban značaj u ekosistemu imaju pčele, te da njihova aktivnost na godišnjem svetskom nivou iznosi više od 300 milijardi evra, kao i da trećinu hrane koje pojedemo oprašile pčele.

"Iako znamo koliki je njihov značaj, pčele nestaju jer nekontrolisano koristimo hemikalije i pesticide u poljoprivredi", podvukao je Radović.

Postavljanje košnica u Agenciji, kaže Radović, jeste kampanja koju je pre nekoliko godina pokrenula Evropska agencija za zaštitu životne sredine i koja godišnje proizvede 100 kilograma meda za svoje zaposlene.

Radović je istakao da je Srbija ove godine izabrala Izrael kao zemlju partnera u podizanju svesti o zaštiti životne sredine, i dodao da je to zemlja koja vodi ekološki odgovornu politiku i na koju bi trebalo da se ugledamo.

Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam istakla je da borba u zaštiti životne sredine nije samo posao vlada, već celog društva.

Ukazala je na značaj pčela u zaštiti životne sredine, koje su, kaže, važan deo ekosistema.

"Moramo da radimo zajedno ne samo na zaštiti pčela, već svih vrsta, jer se pitanje zaštite životne sredine tiče ne samo nas, već i budućih generacija", rekla je Fišer Kam.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, kaže da je pčelarstvo važna grana poljoprivrede, ali da su pčele bitne i za zaštitu životne sredine.

Prema njegovim rečima, u Srbiji ima više od 1.300.000 košnica u Srbiji, i ukazao da ne vodimo dovoljno računa o pčelama, bez kojih bi, kako kaže, ekosistem bio poremećen.

"Imamo problem sa trovanjem pčela, želimo da edukujemo poljoprivrednike o značaju koji pčele imaju za čitavu poljoprivredu, jer one, zavisno od kulture, podižu prinos od 30 do 82 odsto", rekao je Živadinović.

Naveo je i da je država u poslednjih nekoliko godina značaj pčelarstva, što se pokazalo i u praksi kroz subvencije.

Trivan: Briga za planetu je briga za buduće generacije

Trivan je poručio, da čovečanstvo ima budućnost ako je imaju sva živa bića na planeti.

"Briga za dobrobit planete, za životnu sredinu je briga za čoveka, za zdravlje svih nas i budućih generacija", istakao je Trivan.

Trivan je naveo da se Međunarodni dan planete Zemlje obeležava kao podsetnik da nam Zemlja i njeni ekosistemi daju život, podsetivši da su ovaj datum UN odredile kao dan borbe protiv narušavanja životne sredine.

Kao najveći praznik planete Zemlje trebalo bi da utiče na sve države ali i pojedince da se uključe u globalnu akciju širenja ekološke svesti, naveo je Trivan.

Ovogodišnja tema svetskog Dana planete je "Zaštiti naše vrste-u prirodi ništa ne postoji samo" i fokusirana je na zaštitu ugroženih vrsta, koja su na ivici izumiranja zbog klimatskih promena, zagađenja vode, zemlje i vazduha, krčenja šuma i krivolova.

"Ovo je globalni apel za spas biljnih i životinjskih vrsta i upozorenje da čovečanstvo ima budućnost ako je imaju sva živa bića na planeti", istakao je Trivan, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Ministar Trivan je upozorio da je naša planeta Zemlja sve manje plava i zelena.

"Svet se suočava sa brzim nestankom i izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta. Milioni vrsta koje žive na planeti koje znamo ili tek treba da otkrijemo su ugroženi", ukazao je Trivan.

Kako je naveo, ljudska civilizacija je razvojem industrije i velikom potrošnjom energije, odgovorna za narušenu ravnotežu prirode i ugrožavanje bioraznolikosti dovodeći u pitanje i svoj opstanak.

"Svedoci smo odsustva brige, pažnje i odgovornosti prema prirodi. Često zaboravljamo da smo i mi deo prirode, da zagađujemo vazduh koji dišemo, da trošimo i zagađujemo vodu koja nije neograničen resurs, da je sve što činimo uzrok i posledica stanja životne sredine kako na lokalnom tako i na globalnom nivou", naveo je ministar.

Trivan je naglasio da Srbija aktivno učestvuje u rešavanju globalnih ekoloških problema i stvaranju održive budućnosti, dodajući da je Ministarštvo zaštite životne sredine posvećeno uspostavljanju zakonodavno-strateškog okvira zaštite i unapređenja životne sredine Srbije i dostizanju evropskih ekoloških standarda.

"Urađena je pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Ove godine će biti usvojen Zakon o klimatskim promenama i prva nacionalna Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom", napomenuo je Trivan.

Stručno i finansijski podržavamo opštine u akcijama pošumljavanja i u izradi projektno-tehničke dokumentacije koja je preduslov za izgradnju 360 sistema za preradu otpadnih voda, dodao je Trivan.

Naveo je i da se radi na modelu Zelenog fonda koji će biti investicioni mehanizam pokretanja ekološkog razvoja, kao i da su pokrenute inicijative za zabranu uvoza starih automobila sa euro 3 motorom kako bi se smanjilo zagađenje vazduha, kao i akciju na smanjenju upotrebe plastičnih kesa.

"Sve ovo nije moguće uspešno raditi bez zajedničke snage čitave Srbije. Svako od nas može da da svoj doprinos, da posadimo drvo, da ne prljamo parkove, šume i reke, da ne zagađujemo vazduh, ne koristimo i ne bacamo plastiku", naglasio je Trivan.

Ministar Trivan je pozvao sve institucije, opštine, poslovni sektor, organizacije civilnog društva i naučno-istraživačke zajednice, medije i građane da se zajedno izborimo za zdravlje naše planete i odgovorimo izazovu klimatskih promena, kako bismo sačuvali bogatstvo našeg biodiverziteta i unapredili našu životnu sredinu i obezbedili održiv razvoj budućim generacijama.

"Majka Zemlja i njeni ekosistemi su naš dom. Volimo svoju planetu Zemlju kao što volimo svoj dom, svoju porodicu", zaključio je Trivan.



Na Svetski dan planete zemlje istražujemo: Koliko smo svesni da sami čuvamo prirodu i šta činimo povodom toga.

Sa ljubiteljima prirode na Popovici, nadomak Novog Sada,

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Mondo: Slavimo Dan planete Zemlje! Zaštitimo vrste