Izvor: Vesti-online.com, 08.Nov.2016, 09:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štrajk glađu radnika Zastave (2): Za naše muke niko ne mari

Kada se iz centra Kragujevca krene ka Jagodini, negde na izlazu, s leve strane je kapija firme Zastava oružje. Niti vas neko pita ko ste, niti gde ste pošli. Nekih 200 metara od tog ulaza nalazi se glavni magacin Zastava INPRO i na vratima beli papir "Štrajk glađu". Neko je iznad toga dolepio isečak iz novina "Molim Boga da ne bude mrtvih".

Unutar te hale u jednom uglu nabacane nove kutije s alatom, na drugoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << strani automobilske gume, tamo negde i dve metalne, barske stolice. Sam Bog zna otkuda tu i dve, uredno uparkirane kosačice za travu. Okolo rafovi sa šrafovima. U trećem redu tih polica spava 57-godišnji Zoran Perić. Na daske donjeg rafa postavio jedno, a tokom noći prekriva se drugim ćebetom. Dok je bio sposoban, radio je kao metalobrusač u Zastavi. Onda, 2000. godine je povredio kičmu i od tada je invalid rada.

- Zbog kičme ne smem da spavam na betonu, pa sam se "ušuškao" u ovaj raf. Lako se čovek na svašta navikne, a kada imate dva povređena pršljena onda morate da pazite - priča Perić.

Pre nedelju dana je dobio jedan deo septembarske plate, oko 22.000 dinara, ali gotovo sve je prosledio banci.

- Kad mi je prošla rata, ostalo još 4.000 dinara, a dve rate sam u zaostatku. Jebi ga, uzeo sam keš kredit kako bih sredio kuću. Nije bilo para za sve, još treba toga da se uradi, krov prvo - priča.

On je jedan od 28 mučenika - invalida Zastave INPRO, koji su započeli štrajk glađu da ih firma ne bi šutnula s posla. Nadaju se da će time nešto postići, mada ne ide sve potaman.

- Eno, otkrili silno oružje ispred Vučićeve kuće. Pa tek sad nas neće biti u medijima, svi će time da se bave - kažu.

Tokom noći uglavnom su u uglu te hale, uz neke automobilske gume. Poležu po dušecima na naduvavanje i kalorifer okrenu na tu stranu, da se ne smrznu. Dušeci su dar predstavnika Vojnog sindikata Zastave, a grejalica iz onog vremena kad je firma zarađivala, a direktor proglašen za menadžera godine.

- Prvog dana štrajka jedna koleginica je odmah završila u bolnici. Pala u depresiju i sad je kod psihijatra, leči je. Kolega je završio u bolnici, na insulinu. Tvrdi da ranije nikada nije bolovao od šećera. Ovaj treći spavao nekoliko noći na betonu i sada ga u bolnici leče od upale pluća. Šta ćeš, svako od nas ima neku boljku zbog koje je i proglašen invalidom rada, ali u međuvremenu su se pojavila i druga hronična oboljenja - priča Ljubisava Vranić (52).

Problemi sa kičmom su se zakomplikovali, pa otišlo i na oči. Sada Ljubisava ima oštećenje vida od 87 odsto. Mada je jedina preostala žena, ne odustaje od štrajka.

- Slobodno napišite da ste među "žigosanima" - radnicima koje više niko neće - prekida je Milutin Kostić (55), autolakirer koji je 1985. godine imao tešku saobraćajnu nesreću zbog koje je 18 dana bio u komi.

Par dana pošto je Milutin Kostić sa kolegama počeo štrajk bila neka televizija, ne zna koja, ali snimak dok ga voze u bolnicu došao i do Beča gde mu živi sestra.

- Odmah je zvala. Brine se. Rekao sam joj da ne brine jer je moralo ovako. Svi su nas zaboravili i ako sami ne pokušamo sebi da pomognemo, niko drugi neće...

Kada su Milutina Kostića 2011. prebacili u Zastavu INPRO - dobio je zvanje čuvar garderobe.

- Radio sam sve što mi se kaže. Jedno vreme i sa kiselinama, samo da ne bi imali razlog da me otpuste. Ali, nisam pristao da potpišem da "dobrovoljno" želim da odem na plaćeno odsustvo. Posle su nas terali da pričamo da to nikada nismo morali da potpisujemo, a imam rešenje da je kolegi Nenadu Nešiću i meni zbog toga zabranjen ulazak u fabriku i da obezbeđenje po svaku cenu ima prava da nas izbaci.

- Ćutali smo i kada smo umesto 75 odsto od plate dobijali samo 60 procenata. Kada smo pre par meseci pisali ministarstvu da nismo primili plate, onaj deo koji država daje, dobili smo odgovor da su "pare legle". U naše džepove sigurno nisu, znali bismo - dodaje Nešić.

Do sada je imao dve operacije kičme, prvu 1987, a drugu 2001. godine. Kune se u decu da je radio onoliko koliko je mogao sa tako bolesnim leđima jer samo on radi u kući: supruga i tri kćerke su bez posla. Ona, četvrta se "spasla", udala se.

- Srednja kćerka studira ekonomiju, ali jednu godinu je morala da pauzira. Nismo imali para da joj platimo. Posle sam uzeo keš kredit. Mora dete da završi školu, nije ono krivo što su mu roditelji ceo život pošteno radili i verovali da se od rada može živeti - završava Nešić.

Ostali štrajkači spustili glave. Svako u svojim mislima, a misle isto - kada se razboliš, težak si i sebi, a kamoli Bogu i državi.

Dušan Radisavljević (58) je u svojoj 32. godini života bio 37. pacijent u svetu kome je izvađeno debelo crevo. Od tada je invalid druge kategorije sa troje dece i njegovom platom kao jedinim izvorom prihoda.

- Dok smo bili mladi, dok je postojala ona Jugoslavija davali smo od svojih plata svima: od zajma za preporod Srbije, pa za preporod Zastave, pa 12 godina izdvajanja zbog zemljotresa u Crnoj Gori... Sada, kada smo mi u situaciji da nam treba pomoć nema nikoga. Pre nekoliko godina mediji su se utrkivali ko će opširnije da izveštava o kučetu kome su odsečene noge. Sakupljali su čak i pare za tu operaciju. O ovoj našoj muci ni slova. Zato ovaj naš slučaj treba da bude primer i drugim radnicima u Srbiji. Svi se na kraju razbole i završiće kao mi - priča Radisavljević.
Pogledaj vesti o: Kragujevac,   Jagodina

Nastavak na Vesti-online.com...