Izvor: Politika, 28.Nov.2010, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bokan: Nikada neće moći da studiraju svi ono što žele

Veljić: Profesori samo štite svoja radna mesta

Studenti nekoliko fakulteta i visokih škola trebalo bi danas da počnu štrajk glađu, nezadovoljni što im Vlada Srbije nije ispunila zahtev da se svi koji imaju 48 i više bodova školuju o trošku države. Naše sagovornice – prof. dr Nedu Bokan, prorektorku Univerziteta u Beogradu, i Jelenu Veljić, studentkinju Filozofskog fakulteta i nekadašnju studentkinju prodekana, pitamo da li je štrajk glađu legitimno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredstvo studentske borbe.

Veljić: Mislim da je to poslednje sredstvo. Pre ovoga su bili razgovori sa upravama fakulteta, zatim smo organizovali proteste i sad nam je preostao samo štrajk glađu.

Bokan: Ne smatram da studentima treba uskratiti iskazivanje nezadovoljstva, i ja sam učestvovala u demonstracijama, treba dati podršku, ali ne da ih bodrimo tako da štete svom zdravlju.

Politika: Da li su studenti u pravu?

Bokan: Da bih vam odgovorila na to pitanje, morala bih da razgovaram s njima o tome koji su njihovi zahtevi. Ja nisam razgovarala s predstavnicima ove grupe koja protestuje, za zahteve sam saznala iz medija.

Politika: Nama su rekli da ste ih primili pre dve nedelje, student prodekan Geografskog fakulteta…

Bokan: Da, evo sad ste me podsetili, ali ja ih nisam primila kao zvaničnu delegaciju studenata u protestu, već su kod mene bili kao trojica studenata Geografskog fakulteta koji su rekli da imaju veći broj studenata na jednoj grupi sa 48 i više bodova. Ja sam im odgovorila da zakonske osnove za ispunjavanje njihovih zahteva nema, da su finansijske mogućnosti države takve kakve su i da ima veliki broj samofinansirajućih studenata na pojedinim fakultetima.

Veljić: Fakulteti imaju veći broj samofinansirajućih studenata jer država ne ulaže dovoljno u visoko obrazovanje. Država duguje ogromna sredstva za poslednjih nekoliko godina i za budžetske studente.

Bokan: Baš zbog toga što je država u takvoj situaciji, Senat Univerziteta je prihvatio povećanje kvota kako bi svi studirali ono što žele, ali u statusu samofinansirajućih. Ako biste išli na tu varijantu da svi studenti koji žele idu da studiraju o trošku države na Fakultetu političkih nauka ili Fakultetu organizacionih nauka, gde je ukupna kvota 800 studenata, ja bih se prva pobunila kao profesor Matematičkog fakulteta i svi profesori s tehničkih fakulteta. Zašto da se njima omogući da se toliko studenata finansira iz budžeta kada ne možemo negirati potrebu države da školuje kadar i za obrazovanje i za tehniku i ostalo? Država mora da sagleda svoj ukupni interes.

Veljić: Ali mi nemamo nikakvi viziju države. Koje su njene potrebe? Država se nijednom, makar za proteklih deset godina, nije izjasnila koje su njene potrebe.

Bokan: Slažem se, strategija razvoja visokog obrazovanja je u proceduri. Međutim, prepoznaje se, recimo, u informisanju preko Nacionalne službe za zapošljavanje koji profili se traže.

Veljić: Da li uopšte veza visokog obrazovanja s tržištem rada treba da bude toliko jaka? Tržište rada se menja iz godine u godinu.

Broj studenata koji se upisuje na svakom fakultetu nije se menjao proteklih 10 godina. Ono što se desilo jeste da je država smanjila ulaganja u visoko obrazovanje i zbog toga mi imamo rangiranje kao sistem od 2005. godine. A da ne pominjem da nismo znali koji su kriterijumi rangiranja sve do ove godine.

Bokan: U junu je izmenjen zakon na inicijativu studenata, Senat je zatim u kratkom intervalu utvrdio kriterijume opet uz vašu saglasnost.

Veljić: Zakon koji je propisivao da se uspostavi sistem studija koji je efikasniji i kvalitetniji je donet 2005. godine. Dakle, za pet godina ništa nije urađeno, a ne za tri meseca. ESPB bodovi kod nas nisu adekvatno obračunati i zato se desilo da smo prve godine kada su primenjeni, u januaru 2007. godine, imali prolaznost na beogradskom Univerzitetu od 14 odsto.

Bokan: To su bili podaci samo za prvi ispitni rok. Da bi se sagledao rezultat reforme neophodno je bar 10 godina raditi jer ovo su vrlo složene i delikatne procedure.

Veljić: Onda bi trebalo napraviti neki sistem koji neće omogućiti da studenti tih 10 godina, koliko traje proces prilagođavanja, trpe. ESPB bodovi nisu adekvatno obračunati, a povezani su sa sistemom finansiranja i rangiranja.

Bokan: Studenti su inicirali rangiranje, zakon je usvojen 30. juna, a ja sam za studentsko nezadovoljstvo saznala tek kada je poodmakao semestar.

Veljić: I tokom marta i aprila postojali su studentsko-srednjoškolski protesti na kojima se zahtevalo ukidanje rangiranja. Tada je zakon bio u fazi prednacrta. Studentski predstavnici koji su učestvovali u izradi finalne verzije zakona nisu uslišili studentski stav.

Bokan: Vi onda treba da prozovete vaše predstavnike.

Veljić: To smo i učinili.

Politika: Kako bi Jelena Veljić da je ministar prosvete rešila ovaj problem?

Veljić: Prva stvar koju ministarstvo ne radi jeste da ne traži više sredstava za visoko obrazovanje. Manje od jedan odsto budžeta Republike Srbije se ulaže u visoko obrazovanje, od čega 95 odsto za plate profesora. A država se obavezala da će pokrivati i materijalne troškove i plate zaposlenih i ulaganja u naučnoistraživački rad i u bibliotečki fond i u opremu za nastavu. Država ništa od toga ne radi.

Bokan: Nemojte baš reći da ništa ne radi, ipak odvaja sredstva za naučnoistraživački rad. Svi profesori i asistenti učestvuju u projektima koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, učestvujemo u brojnim projektima međunarodnog tipa, koristimo sredstva brojnih fondacija...

Veljić: Ja sam govorila o Ministarstvu prosvete. Mi sada nemamo uvid u finansije ni u to kako ministarstvo kontroliše fakultete. Sistem finansiranja nije dobar.

Bokan: To je i ministar na zajedničkoj sednici Senata i Saveta Univerziteta u Beogradu istakao kao problem o kome treba razgovarati. Ali, i kada se reguliše finansiranje u skladu sa standardima koji su prepoznati na nivou EU, opet vam tvrdim da nećemo imati situaciju u kojoj će svi studenti moći da studiraju ono što žele i onoliko godina koliko žele.

Politika: Zašto je toliko teško ostvariti tih 60 ESPB bodova, da li je ovo protest lenjih studenata?

Veljić: Mi nismo loši studenti. Zanimljivo je da je većina studenata koji su u protestu na budžetu i imaju visoke proseke.

Bokan: A što onda oni protestuju?

Veljić: Zato što dosta njih zna da će sledeće godine možda biti u istom problemu i smatraju da nije pravedno da takva vrsta rangiranja postoji. Iz naše perspektive krivica je na pogrešnoj primeni reforme. Oni koji su bili zaduženi za njeno sprovođenje apsolutno nisu radili svoj posao, ali su uradili sve da sebe i svoja radna mesta zaštite. Nacionalni savet se sastoji od većine profesora, a on propisuje standarde koje vrednuje Komisija za akreditaciju koju takođe čine profesori. Šta znači kada ja pišem standarde da samu sebe ocenim?

Bokan: Naši standardi su propisani u skladu sa onima na nivou Evrope.

Veljić: Uprkos standardima loš je sistem gde profesori sami sebe ocenjuju.

Bokan: I studenti ocenjuju.

Veljić: Da, ali su na većini fakulteta rezultati evaluacije profesora tajni.

Bokan: I u drugim državama su veoma različita mišljenja o tome da li treba sve do kraja da bude transparentno. S dekanima i prodekanima sam razgovarala o efektima ove ankete i većina mi je rekla da su efekti prepoznatljivi. Uostalom, imate na nastavno-naučnom veću svakog fakulteta 20 odsto predstavnika i ako 20 procenata studenata članova dođu na veće, ja vam tvrdim ako nešto oni insistiraju da će to i da promene.

Veljić: Ali ni tih 20 odsto nema uvid u rezultate.

Bokan: Pa nema, ali će promeniti u smislu usvajanja drugačijih normativa na fakultetu. Insistirajte na transparentnosti ako smatrate da vam je to bitno.

Veljić: Lako je to reći u teoriji, ali u praksi ono što se dešava jeste da su u većini slučajeva ti studenti prosto preglasani.

Bokan: Pa znate šta, studenti pišu i peticije na fakultetima. Hoćete da kažete da studenti u prethodnim godinama nisu postizali nikakve efekte?

Veljić: Nismo ništa postigli na naučnim većima.

Bokan: Ne bih se baš složila. Onda da ne trošimo resurse Univerziteta za studentski parlament, studenta prodekana, ako smatrate da to nema nikakvog efekta?

Veljić: Ne trošite. Ko je učestvovao u izmenama zakona? Milan Popović. Kako je moguće da student prorektor posle serije protesta ne predloži da se iz zakona ne izbaci koncept rangiranja?

Bokan: Ali studentski parlament je ponovo predložio Milana Popovića kao studenta prorektora.

Veljić: Da, ali to je jedna potpuno nova tema. Znate kakve smo skandale imali prošle godine i na Filozofskom fakultetu. Jasno je da je parlament postao jedno sredstvo manipulacije u koji se više ubacuju ljudi iz nekih drugih sfera, a one oni koji treba da zastupaju studentske interese. Omladine političkih stranaka su potpunio preuzele većinu u studentskom parlamentu.

Politika: A u ovom protestu nema uticaja političkih stranaka?

Veljić: Ja ne znam nikoga ko je u nekoj stranci u ovom protestu, ali znam da i u ovom sazivu parlamenta imate članove Demokratske stranke i SNS-a koji nas nisu podržali. Potpuno je apsurdno da studentski predstavnici ne podrže protest studenata, a neki drugi su to uradili, na primer predsednik studentske konferencije akademije strukovnih studija.

Politika: Vi očigledno imate problem sa studentskim predstavnicima s jedne strane, s druge ste razjedinjeni.

Veljić: Imamo. I jeste, studenti su potpuno razjedinjeni.

Bokan: To sam i ja primetila, za razliku od prvih godina, moja komunikacija sa studentskim predstavnicima tokom ove godine nije bila dobra. Ali ja tu vidim još jedan problem: mi smo dobili kvote za budžetske studente na doktorskim studijama tek krajem oktobra prvi put, a zakon je usvojen 2005. Dakle, studenti doktorskih studija su imali razloga svih ovih pet godina da budu u permanentnom protestu. Studenti master studija takođe imaju razloga za nezadovoljstvo jer su kvote za budžetske studente ograničavajuće.

Veljić: Drugi naš zahtev koji je podnet vladi jeste da se povećaju kvote i za master studije. Činjenica je da je fakultetima interes da imaju što više samofinansirajućih studenata. I dokle god su profesorke plate „uvezane” za školarine, profesori se neće buniti i tražiti da im država da ono što im duguje za poslednjih ko zna koliko godina, već će najlakše rešenje biti da povećaju školarinu.

Bokan: Pazite, problema oko trošenja sopstvenih sredstava sigurno ima i kriterijumi se moraju menjati, to je i ministar pomenuo na poslednjoj sednici i tu se s vama slažem. Ali fakultetima nije od interesa da imaju više samofinansirajućih, već budžetskih studenata, jer je rata koju fakultet dobija za budžetskog studenata veća nego što fakultet naplati.

Takođe veliki broj fakulteta (Filološki, Pravni i Ekonomski, na primer) oslobađa plaćanja školarine studente na master studijama, čak daju i stipendije onima sa slabijim materijalnim statusom. Svi fakulteti, ili većina, svojim asistentima obezbeđuju plaćanje školarine, barem u smislu proste reprodukcije nastavnog kadra.

Veljić: Da, ali oni se vode kao zaposleni na fakultetu. Student doktorskih studija ima pravo da bude asistent. Asistenti imaju platu. Fakulteti često kalkulišu, pa im umesto plate daju školarinu jer su na nekim fakultetima plate veoma visoke i u tom slučaju bi posle plaćanja školarine studentima ostalo i nešto para u džepu. Dakle, deluje kao da ih oslobađaju školarine, a zapravo im duguju deo plate.

Što se tiče rate za budžetske studente, ona jeste veća, ali je država ne plaća na vreme. Na Univerzitetu umetnosti cele prošle godine nisu uplaćena sredstva, da bi UU sada uslovljavao upis sledeće godine plaćanjem školarine za prethodnu jer država nije platila. Ono što je oduvek bio problem i što je ispalo potpuno neetički jeste da se profesori nikada nisu udružili i podržali studente.

Politika: Znači ideja je da studenti i profesori zajedno izađu na ulice?

Veljić: Da, tako bi trebalo da bude.

Bokan: Teško će 100.000 studenata i zaposlenih da postigne konsenzus i izađu na ulice, pogotovo što mislim da o svemu možemo da razgovaramo. Ja sam se s vama složila da ima smisla da se razgovara o trošenju sopstvenih sredstava, o školarinama, o efektima koje smo postigli u dosadašnjoj reformi, ali ne i da svima treba omogućiti da studiraju šta hoće…

Studenti uvek mogu preko studentskog parlamenta ili kao grupa studenata, da podnesu predloge kako da se poboljša kvalitet studija. Evo, ja kao prorektor mogu da vam obećam da ćemo te predloge analizirati i dati dalje u proceduru i rektoru i Senatu, ali i vi treba dobro da osmislite svoje zahteve i ubedite nas u njihovu korisnost.

Sandra Gucijan - Jelena Čalija

objavljeno: 29.11.2010.

Nastavak na Politika...