Izvor: KMnovine.com, 04.Dec.2019, 01:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za brata, u šatoru ispred mađarske ambasade
Ukoliko Budimpešta isporuči Ljubišu Manitaševića albanskim separatističkim vlastima na KiM, to će biti njegov kraj, kaže Nikola Manitašević.
Nikola Manitašević / Foto: Politika- redakcija Politike je isekla okolinu u kojoj se Nikola nalazi i tako neutralizovala sav užas i napor koji on po ciči zimi prolazi na ulici!
Bolovi u stomaku >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << i vrtoglavica već danima muče Nikolu Manitaševića (47), koji već deseti dan štrajkuje glađu ispred ambasade Mađarske u Beogradu. Ovaj Srbin iz Velike Hoče bori se svim silama da Mađarska ne isporuči albanskim separatističkim ilegalnim vlastima na Kosovu i Metohiji njegovog brata Ljubišu, koji je pre 20 godina ranio dva pripadnika terorističke "UĆK" dok su pokušavali da ga otmu. Nikola kaže da je psihički još uvek jak. Ipak, priznaje da ga telo polako izdaje. Teško mu je da se kreće, a hladan vetar i niska temperatura dodatno ugrožavaju njegovo zdravlje.
„Nije mi hladno jer u šatoru imam dve vreće za spavanje i ćebe, a na beton sam stavio stiropor. Ipak, u noći između nedelje i ponedeljka mi je bilo baš loše. Imao sam grčeve u stomaku, bol u želucu i nagon za povraćanjem. Uprkos tome, ostajem ovde, ako bude potrebno, i do smrti”, počinje ovu priču Nikola, jedan od stotina hiljada Srba s Kosmeta koji su napustili svoje kuće samo da bi sačuvali živu glavu.
Od 28. septembra, kada je uhapšen njegov brat na graničnom prelazu Roske, na putu iz Ciriha za Beograd, Nikola pokuša na sve načine da upozori našu i mađarsku vlast da za Ljubišu Manitaševića nema pravde u Prištini. Poslednji korak je bilo započinjanje štrajka glađu. „Ukoliko Mađari isporuče mog brata, to će biti njegov kraj”, upozorava Nikola dok mu podrhtava glas, a ruke počinju da mu se tresu.
Pisao je ministarstvima pravde i spoljnih poslova, kao i predsedniku Aleksandru Vučiću. Sastajao se i s ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem. Sudbina njegovog brata, kako kaže, potvrđuje da đavo nikad ne spava. Na Vidovdan 1999. Ljubiša (29) je išao s bratom od strica u bolnicu u Orahovcu u kojoj je snaja, koja je bila trudna, primala injekcije. Imali su pratnju Kfora, a osim toga, nosili su i oružje na šta su bili primorani jer to je bilo vreme kada su Šiptari u proseku činili po ubistvo na svaka tri sata! Budući da u bolnici nije bilo injekcije koju je trudnica trebalo da primi, Ljubiša je izašao do obližnje apoteke da je kupi.
„Bio je pomalo neoprezan što je otišao sam jer su u toj apoteci već pravili zasede za naše ljude. To se desilo i Ljubiši. Iz automobila su izašla četvorica muškaraca u uniformama terorističke "OVK", a Ljubiša je video da imaju oružje. Počeli su da ga vuku prema automobilu, ali uspeo je da se otme, izvadi pištolj i ispali dva metka u vazduh”, nastavlja ovu priču Nikola.
Pucnji u vazduh, kako kaže naš sagovornik, nisu zaustavili otmičare. U daljem koškanju Ljubiša je ranio jednog u stomak, a drugog u rame, nakon čega su sva četvorica pobegla. Ljubiša se vratio u bolnicu i predao se vojnicima Kfora. U pritvoru u Prizrenu je proveo 67 dana i pušten je, kako je rečeno, zbog nedostatka dokaza da se taj događaj uopšte odigrao. A sve se dešavalo usred bela dana, u centru Orahovca.
Ovako je izgledao Nikola Manitašević
na dan kada je "Politika" objavila tekst.
„Saznali smo imena dvojice umešanih. Jedan od njih je Dritan Hamza, koji ima čak i srpski pasoš, a drugi se zove Selami Abazibra”, kaže Nikola i dodaje da je početkom 2000. njegov brat napustio Kosovo i Metohiju zajedno s majkom koja je bila teško bolesna od raka. Tada je prošao sve bezbedonosne provere Kfora i dobio dozvolu da ode u centralnu Srbiju. Optužnica protiv Ljubiše podignuta je tek 2015. zbog pokušaja ubistva dvojice pomenutih Albanaca, a u maju ove godine raspisana je crvena poternica Interpola. Ljubiša već šest godina živi na relaciji Cirih–Beograd, a nikada do sada nije imao probleme prilikom prelaska granice.
„Čuo sam se sa Ljubišom u sredu i još nije bio klonuo duhom. Ipak, mnogo mu smeta što 24 časa nosi lisice na rukama. Nakon pokušaja otmice više puta je rekao da mu je drago što niko nije stradao. Govorio je da ne zna kako bi nastavio život da je ubio čoveka. Makar to bilo i u samoodbrani”, kaže naš sagovornik.
Nikola napominje da je juče još jedna neslavna godišnjica. Naime, 4. decembra 1999. Ljubiša je drugi put izbegao sigurnu smrt. Zajedno s drugom i bratom od strica otišao je po drva u šumu. Kada se vratio po zaboravljenu testeru izbegao je zasedu u kojoj su ubijeni Nebojša Pavlović (29) i Mlađan Manitašević (34). Mlađan je prvo ranjen iz vatrenog oružja, nakon čega je otpuzao malo dalje, pokušavajući da nađe zaklon. Ipak, kaže Nikola, teroristi su ga stigli i razbili mu glavu kundakom puške. „To je bila naša svakodnevica. Zasede, oružani sukobi, otmice... Ja sam to izbegao jer sam malo mlađi pa nisam nigde išao sam”, seća se Nikola.
NAPOMENA: tekst je preuzet iz dnevnog lista "Politika"ali je zbog neopreznih, nenamernih i nepromišljenih fraza kojepodsvesno ubeđuju čitaoca da su Kosovo i Metohije "nezavisna država"izmenjen i prepravljen kako bi pravilno prikazao stanje.
Takođe, naslovna fotografija je obrađena tako da izgleda neutralno, odnosno isečena je okolina u kojoj se Nikola nalazi pa fotografija više liči na reklamu za šator i namerno sakriva okruženje u kome se on nalazi kako bi smirila strasti i ublažila nepravdu i stradanje kroz koje ovaj Srbin sa KiM prolazi.
POGLEDAJTE VIDEO:
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
