Izvor: MozzartSport.com, 25.Maj.2015, 13:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profesija - profesionalni dizač trofeja (VIDEO)

Navijači Barselone oprostili se od Ćavija, jednog od najvećih, ako ne i najvećeg čarobnjaka sa loptom u poslednjoj deceniji

Mnogo je legendi ostavilo traga u fudbalskoj istoriji - bilo bi suvišno i nabrajati ih -  ali retki su oni koji su otišli stepenicu iznad i prešli u mit. U buduće rasprave o najboljem svih vremena. U igrače koji su promenili fudbalski svet i revolucionalizovali tok same igre poput Pelea, Maradone, Krojfa, Ronalda Fenomena >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << ili Ronaldinja. Ili Bekenbauera, Barezija i Maldinija koji su odbrambeni segment izjednačili sa umetnošću.  U ovaj panteon sa punim pravom može da uđe i igrač koji povezuje sve niti na terenu i daje takt ostalim majstorima da ispolje sav svoj talenat. Jedan od retkih koji je to radio na savršenom nivou – Ćavi.

 Svima je poznato da je Ćavi najtrofejniji španski igrač svih vremena i da je sve najveće trofeje osvajao po nekoliko puta, ali nije to ono što ga svrstava u društvo najvećih, već način na koji je baš omaleni virtouz iz Terase predvodio juriš do pehara. Poput vojskovođe koji je tačno znao da li je trenutak za dejstvo po levom boku. Ili je pak red da se situacija primira, a onda neprijatelja uhvatiti na spavanju. Činio je to čak 29 puta! Individualna priznanja da ne pominjemo. Profesija - profesionalni dizač trofeja.

Mnogo je faktora moralo da se poklopi da Ćavi ne ostane samo veliki talenat, već preraste u prvu violinu zlatne generacije Barselone. Debitovao je kod Luja van Gala, ali ga je tek Radomir Antić oslobodio stega defanzivnih zadataka i dao mu prostor i slobodu da se koncetriše na ono što je imao u malom prstu – na fudbal u svoj svojoj suštini, na pas, na gol.

Stepenike nije preskakao, ali je polako postajalo sve jasnije da mu nema ravnog. Uostalomi Pep Guardiola se odrekao najvećih zvezda Blaugrane, (Ronaldinja i Deka, jer je znao da će to tada za mnoge neprimetni Ćavi moći da popuni njihove kopačke. Još pre toga je, bilo je mto 2005. godine, proglašen za najboljeg Španca u Primeri, ali tek kada mu je Gvardiola uručio dirigentsku palicu nastala je najveća dominacija u svetskom fudbalu, što na klupskom što na reprezentativnom planu.

U središtu te mašine igrač ispodprosečne visine, ne baš razoznog šuta, muskulature zbog koje svi ostali igrači na terenu izgledaju kao bokseri naspram njega. Ali on je najbrži igrač na terenu. Možda i ne trči brže od prosečnog golmana, ali misli brže nego članovi MENSE. I to je ono što ga čini najboljim igračem na svojoj poziciji – sposobnost da u svakom trenutku ima bar tri rešenja i talenat da izabere koje je rešenje najbolje za ekipu.

Johan Krojf je jednom izjavio: "Ako mali igrač dobro iskoristi svoje telo, veliki ne može da se odbrani".

Takođe,  postoji anegdota sa jednog od prvih treninga na koje je Ćavi otišao. Večina igrača je stajala napred i kada je ovaj upitao šta rade, rekli su mu da idu da daju gol, na šta je Ćavi odgovorio: "Ali ko će im dodati loptu?".

I posle par decenija u dresu Barselone, Ćavi na terenu sprovodi istu filozofiju, saigrače čini boljim, ne juri za reflektorima i slavom. I to je svakako jedan od razloga zašto ga nismo videli kako dobija nekoliko Zlatnih lopti, koje je su pokupili mnogi njegovi saigrači (Rivaldo, Figo, Ronaldinjo i Mesi). A njih je svakako zaslužio, posebno svojim predstavama u najvećim utakmicama.

Kada se 2009. godine odlučivalo o tituli Ćavi je na Realovom Santjago Bernabeu stadionu, u istorijskoj pobedi od 6:2, podelio četiri asistencije (20 ukupno u ligi, 29 u sezoni). I 2010. isti scenario i ista glavna uloga, opet je Ćavi sjajnom asistencijom omogućio Mesiju da donese ligu Barseloni. Kao i u finalu Lige šampiona 2009. protiv Mančestera gde je proglašen za najboljeg igrača utakmice.  Veliki Aleks Ferguson je posle te utakmice rekao: “Nije nam Mesi zapravo pravio problem. Ćavi i Inijesta su držali loptu celu noć“. I sve jovo-nanovo 2011, takođe protiv Mančestara u finalu. Ako se za nekog plejmejkera može reći da je odigrao savršenu utakmicu onda je upravo ova ta. Poput najfinijeg metronoma, Ćavi je gospodario terenom, kontrolisao utakmicu i stvarao šanse, a jedan takav filigranski pas Pedro je pretvorio u gol.

Pored čistog talenta koji poseduje i izvanrednih veština sa loptom, Ćavi je postao epitom tiki-take, ali ne one u pogrdnom smilu koju vežemo za beskrajna dodavanja u krug, nego tiki-take koja je u isto vreme i napad i odbrana, tiki-take u kojoj protivnik ne može da napada jer nema loptu. Ako ne daj Bože proba, ako odbije da se zacementira u “bunker“, zadesiće ga sudbina kao Murinjov Real u onih 0:5 i prema rečima samog Ćavija perfektnoj utakmici Blaugrane.

"Vrhunac. Kruna igre. Kakav fudbal, kakva dominacija. Imali smo loptu sve vreme. Kada bismo je izgubili, odmah bismo je povratili. To je bio savršen fudbal. Igračima Reala su pale glave kad su otišli sa 0:2 na poluvreme".

Mnogi veliki igrači su drukčije igrali za klub i reprezentaciju, što zbog različitih saigrača, što zbog potpuno oprečne filosofije trenera i selektora, ali kad jedan igrač jednakim kvalitetom igra na ova nivoa i pritom kao motor ekipe podigne sve trofeje, onda i reči Del Boskea da je Ćavi igrač koji je važniji od trenera deluju preblago. Već u Brazilu se pokazalo da je orkestar najboljih muzičara raštimovan bez svog dirigenta.

Nije još gotovo za Ćavija i Barselonu - 30. maja u finalu Kupa kralja protiv Atletik Bilbaa 35-godišnji veteran će odigrati poslednju utakmicu na Kamp Nou. Sedam dana kasnije u Berlinu će odmeriti snage sa Juventusom Andree Pirla. Možda vremešni Ćavi ovaj put i neće biti u startnih 11. Ali kakav bi to bio megdan.



Piše: Strahinja Jovanović; Foto: Action Images.

Nastavak na MozzartSport.com...