Izvor: Lepota i zdravlje, 15.Sep.2014, 12:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Igraj kao šampion

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Je l’ bi ti mogla da budeš u vezi sa muškarcem koji ne prati fudbal?

Ne! – kategorično odgovaram Cici na pitanje, dok letos ispijamo dugu, lenju kafu tokom Svetskog prvenstva u fudbalu.

A ti?

Ni ja!, kaže mi.

Čini mi se da se nikad brže i jasnije nismo sporazumele. Razlog je jasan – sve što je potrebno za dobru timsku igru, potrebno je i za uspešnu ljubavnu vezu.

Ili si Sportsman >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << ili nisi moj Man! I to ne bilo kakav, već šampion!



Kad prohodaju, dečaci počnu da pikaju loptu. Kad ojačaju, krenu sa skakanjem i zakucavanjem malo veće lopte u koš.

Igrajući u timu, uče školu života. Kroz timski rad nauče da se bore za svoje mesto pod Suncem među jednakima. Uče se zajedništu, nesebičnosti, podeli zadataka i pobeda jer sreća je najveća kad imaš s kim da je podeliš.

Shvataju da nisu sami na ovom svetu.

Imaju priliku da osete poštovanje i da ga ukažu drugima. I boljima i slabijima od sebe. Jer vetar najjače duva na najvećoj visini, a i sreća je prevrtljiva kategorija. Ne može se na nju osloniti.

Sve se okreće. Igra traje do poslednjeg minuta. Nema opuštanja. Jedino što se podrazumeva je da se ništa ne podrazumeva.

Opstaju samo oni koji istraju, koji se ne predaju, jer ne pobeđuje uvek najbolji i ne moraju uvek da pobede da bi na kraju došli do cilja.

Taktika je presudna.

Svi mi želimo isto. Samo šampioni dobijaju ono što žele jer svojim radom uspeju da se izbore za to.

Biti šampion ne znači da moraš uvek da pobeđuješ. Bitno je kakav odnos imaš prema sebi i kakav uspeš da ostvariš sa svojim saigračima na terenu, a porodicom, prijateljima i partnerima u životu. Biti šampion znači da uvek možeš da pogledaš druge ravno u oči i bez ustezanja kažeš da si dao sve od sebe i da oni znaju da ih nisi izneverio jer si rekao istinu.

Kad daš sve od sebe, ne ostaje ni jedna stvar više koju si mogao da uradiš i za kojom bi vredelo da žališ.

’’Hladne glave, sa vatrom u srcu’’, kao što kaže Sale Đorđević.

Kad savest miruje, ostaje samo ljubav.

Jer ljubav jeste kad igraš svaku utakmicu kao da je poslednja, što reče Majkl Džordan, po mnogima najbolji košarkaš svih vremena. Kad ništa ne prepuštaš slučaju.

Gledamo prošle nedelje moj sestrić Mare i ja utakmicu košarkaša Srbije sa Brazilom i kaže on: ’’Vidi, Bjelicu kako igra, a nije bio neki talenat kad smo zajedno, kao klinci, igrali basket u Crvenoj Zvezdi.’’

E, dragi moj, razlika je u tome što si ti bežao sa treninga da bi vozio skejt, a on je šutirao! Nema slave u vežbanju ali bez vežbanja nema slave.

Upornost, predanost i posvećenost čine razliku između igrača i šampiona.

Dobra stvar kod timske igre je što se navikneš da igraš u grupi i više ne možeš bez nje. Tim postaje tvoj način života.

Niko sam ne može da odsvira simfoniju. Za to je potreban orkestar. I što je igra bolja, to je užitak veći!

Timski rad predstavlja sposobnost da zajedno radimo ka zajedničkoj viziji, čak iako ta vizija deluje nedovoljno jasno u početku. Uostalom, ko je verovao da će naši košarkaši uspeti da igraju u finalu za zlatnu medalju?!

Individualna posvećenost grupnom naporu je ono što čini timski rad, bez obzira da li se radi o sportskom klubu, partnerskom ili porodičnom odnosu, poslu ili ulozi u društvu.

Tim poništava ego. U timu ne postoji Ja, već samo Mi.

Poenta zajedništva nije u tome da činimo jedni druge srećnima već da pomognemo osobi pored nas da bude ono što jeste. Da joj omogućimo prostor da pronađe svoju sreću, kad smo zajedno i kad nismo. Da jedni druge podstičemo na napredak.

Uzajamno poverenje, čak i kad ono što druga strana radi nema nikakvog smisla za tebe. Odgovornost, otvorenost i iskrenost, da možeš da budeš ono što jesi i kažeš sve što ti leži na srcu i vrhu jezika.

Borbenost i saznanje da smo uvek na istoj strani. Nesporazum je naš neprijatelj, a ne mi međusobno.

Svako radi svoj posao. Naš partner je naša baterijska lampa koja nam pokazuje koliko još ima da se ide.

Ljubomora, ogorčenost i povređenost ako postoje, samo ukazuju na bolne tačke u nama kojima je potrebno isceljenje.

Uživaj u igri i ne pokušavaj sve da odgonetneš. Nikada nećeš uspeti u tome! U otkrivanju i jeste čar zajedničke igre.

Mnogo toga još ima što čini timsku igru dobrom. U ovom trenutku ne mogu svega ni da se setim! Ako imate šta da dodate, napišite u komentarima ispod! Niko nije dovoljno dobar koliko smo svi mi zajedno.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru ili potražite aplikaciju “Žanin ugao” na Windows Storeu.
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Lepota i zdravlje...