Kakva je budućnost odnosa Srbije i Makedonije?

Susret mandatara i lidera albanske partije DUI prvi je korak ka novoj makedonskoj vladi. Lideri stranaka koje će je činiti, bez izjava.

SDSM-ov program rada Vlade regionom se bavi u jednoj rečenici – fokus će biti na regionalnoj i dobrosusedskoj saradnji. Iako predsednik smatra da između Srbije i Makedonije nema otvorenih pitanja, otvoreno se razlikuju stavovi o Kosovu, koje je ta zemlja priznala. Glasala je za njegov prijem u Unesko 2015.

Stav SDSM-a je da će Makedonija biti uzdržana tokom glasanja, međutim, na naše pitanje nisu precizno odgovorili da li će ostati pri tome ukoliko albanske partije koje će u Vladu s tim ne budu saglasne.

"To je stav SDSM-a. Vlada će posle usaglasiti stav o glasanju u Unesku. Ne bih želeo da spekulišem o odluci Vlade, koja još nije osnovana", kaže Petre Šilegov iz SDSM-a

U Vladu će najmanje dve, a možda i sve tri albanske partije sa kojima je SDSM obezbedio većinu.

"On je u skutu Albanaca i njegova podrška je mnogostruko uslovljena...", dodaje analitičar Aleksandar Pandov.

"Stav Zaeva je da će biti neutralan jer su mu susedi i Albanija i Srbija. Mislim da je to pravilan stav", kaže Dragiša Miletić iz SNS-a u Makedoniji.

Iako bilateralni odnosi po razdvajanju nisu odmah uspostavljeni, Srbija priznaje Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, bez prefiksa "Bivša Jugoslovenska Republika". U toj zemlji živi 35.000 Srba.

"Mislim da su izjave koje su davane rezultat konfuzija oko formiranja vlade, mislim da su odnosi dobri, mogu biti odlični", poručuje Dragan Milosavljević iz Kulturno-informativnog centra Srba "Spona".

"Prvo, Skoplje je u trouglu Beograd–Skoplje–Priština. Imajući u vidu da Zaev vlada sa nekoliko albanskih stranaka sa kojima se dogovara o zajedničkoj agendi, on će imati različit odnos prema Kosovu nego što Beograd to očekuje. To je prva iskra zbog koje mislim da će odnosi ostati u nekakvim tenzijama. Drugo, sad u Skoplju i Beogradu nisu sestrinske partije iz iste evropske koalicije, nego im je ideologija malo različita", kaže analitičar Petar Arsovski.

Prilika za susret zvaničnika mogla bi da bude 24. maja u Briselu, gde je visoka predstavnica EU pozvala premijere sa Zapadnog Balkana. Da li će, uz aktuelnog makedonskog premijera, biti pozvan i mandatar, za sada je samo predmet spekulacija.