Region u iščekivanju, "Agrokor" na potezu

Lider u regionalnom biznisu je posrnuo šest milijardi evra duboko. Ko će mu pružiti ruku i kako? Ulogu lidera u traženju rešenja preuzela je "Sberbanka", koja drži više od polovine njegovog duga. 

"'Sberbanka' je u direktnoj komunikaciji s 'Agrokorom'. Ne možemo detaljnije da komentarišemo odnos s klijentom", navodi "Sberbanka".

Detalje razgovora o "Agrokoru" ne otkrivaju ni predstavnci pet najvećih prehrambenih proizvođača u Hrvatskoj.

"Ono što nam je u planu je stabilnost naših kompanija i stabilnost poslova 'Agrokora', našeg najvećeg distributera – naš najveći kanal za prodaju", kaže Damir Burić iz "Kraša".

Spekuliše se koja bi velika kompanija mogla da preuzme neku od 28 firmi iz "Agrokorovog" konzorcijuma. Ali od "Agrokora" stiže samo saopštenje da je mnogo netačnih informacija u javnosti, ističu da opstanak kompanije nije doveden u pitanje i najavljuju rešenje.

"Agrokoru će biti prihvatljiv samo onaj model koji ne bi išao na štetu naših zaposlenih i dobavljača i koji će štititi njihove interese, a u saglasnosti je s našim investitorima", saopštio je "Agrokor".

U poslovanje privatnih kompanija država se ne meša, ali izgleda da 60.000 zaposlenih, većina u hrvatskim kompanijama: "Jamnica", "Ledo", "Zvijezda", "Pik Vrbovec", "Belje", "Konzum" i "Merkator" jesu dovoljan razlog da hrvatska vlada napravi izuzetak.

"Tražimo rešenje, želimo da ono nema negativnog uticaja na stabilnost hrvatskog privrednog i finansijskog sistema", kaže Andrej Plenković, predsednik Vlade Hrvatske.

"Postoje već određeni modeli po kojima će se zaštiti svi oni koji nisu krivi za ovu situaciju, a u svim tim modelima ne postoje ni nacionalizacija ni gospodin Todorić, ni u upravljačkoj ni u vlasničkoj strukturi", rekao je Božo Petrov, predsednik Sabora.

"Agrokor" ima firme u Bosni i Hercegovini, Mađarskoj. U Srbiji vlasnik je "Dijamanta", kikindskog "Mlina", "Mivele", "Frikoma", "Merkatora", a u okviru njega "Ideje" i "Rode", zatim "Superkartice" zajedno sa "Sberbankom".

Zapošljava oko 11.000 ljudi, možda i dvosturko više, kad se uračunaju i oni koji rade u kompanijama dobavljačima.

Ipak, srpska država ne treba da se meša, smatraju stučnjaci.

"Određen broj zaposlenih koji rade u nekim trgovinskim preduzećima 'Agrokora' može da bude malo zabrinut za posao, ali ljudi koji rade u proizvodnim firmama mislim da imaju siguran posao, kao i ostali zaposleni u privredi Srbije. Uvek tu neko gubi, a neko dobija posao, razlog je što se radi o dobrim firmama koje dobro posluju u okviru postojećeg preduzeća, a dobro bi mogli da posluju i sa eventualno nekim novim vlasnikom", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Ministarstvo trgovine je najavilo za početak ove nedelje sastanake s predstavnicima "Agrokora" u Srbiji i sa njihovim dobavljačima. Podsećaju da je rok za plaćanje u 60 dana, a neki dobavljači su im rekli da već četiri meseca nisu dobili novac za robu isporučenu "Agrokoru".