Teroristi prete nevidljivim superubicom

TERORISTA može da ode u Afriku u žarište neke epidemije i "uzme" zaraznu bolest. Potom sedne u avion i dođe u London ili Njujork. Prošeta velikim tržnim centrom, na svakom spratu nekog nešto pita, dodirne, nakašlje se... Onda se provoza metroom. Zaraziće hiljade ljudi!

Ili, u maramici unese u neku instituciju beli prah - antraks, prospe ga u toalet i ode. Svi koji uđu udahnuće taj prah, a antraks je - smrtonosan.

Ovim primerima epidemiolozi plastično objašnjavaju kako u praksi može da izgleda biološki terorizam.

Napad, kažu, osim fizičkim kontaktom može biti izvršen ubacivanjem zaraznih agenasa u vodu, hranu, sisteme za dovod vazduha, rashladne uređaje...

A pojam globalne pandemije, brzog širenja zarazne bolesti sa teškim i smrtonosnim posledicama, ponovo je dospeo u žižu nakon što je najbogatiji čovek sveta Bil Gejts, nedavno na skupu u Minhenu upozorio:

- Svetu preti pandemija u kojoj bi u narednih od 10 do 15 godina moglo da strada i do 30 miliona ljudi.

Da li je to moguće?

Da. Gejtsovo upozorenje treba ozbiljno shvatiti - uvereni su stručnjaci za terorizam i epidemiolozi.

Čovečanstvo se, inače, mnogo puta već suočilo sa opasnim pandemijama: kolere, španske groznice, tifusa, boginja, gripa, tuberkoloze, ebole, malarije, žute groznice... Stradali su milioni ljudi.

- To je nevidljivi neprijatelj. I najjeftiniji, najjednostavniji, a najubojitiji način ratovanja. To je rat ne vojnika nego civila, odnosno zdravstvenih službi, koje treba da odbiju napad - kaže, za "Novosti", epidemiolog dr Radmilo Petrović. - Napad može da izvede samo jedan čovek, a čitava armija ljudi potrebna je da te udare sprečava i brani. Osim toga, proizvodnja bioloških agenasa koji izazivaju epidemije je jeftina, može da ih napravi i medicinski tehničar u kućnoj laboratoriji. Zato se biološko oružje naziva i atomska bomba siromašnih.

Zašto je ovaj vid terorizma toliko opasan i zbog čega ga je teško otkriti i sprečiti?

Elizabeta Ristanović, načelnik odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju VMA, podseća na reči Luja Pastera - mikroorganizmi su svuda oko nas, svemoćni su i imaće poslednju reč.

- U bezbednosnoj arhitekturi savremenog sveta mikroorganizmi, to jest zarazne bolesti koje oni izazivaju, prepoznati su kao jedna od najvećih pretnji i razmatraju se u okviru strategija nacionalnih bezbednosti vodećih zemalja kao i organizacija kolektivne bezbednosti - kaže dr Ristanović za naš list, i podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije prema kojima se bolesti koje prouzrokuju mikroorganizmi svrstavaju u prvih deset uzroka smrtnosti u svetu.

Izazivači pandemije mogu biti bakterije, virusi, gljivice, paraziti... Putevi prenosa su različiti.

Agensi koji izazivaju zarazne bolesti mogu "živeti" u prirodi, a mogu biti i veštački proizvedeni.

A da posebnu pažnju treba obratiti na upozorenje Bila Gejtsa da bi sledeća bolest mogla da izađe iz kompjuterskih monitora, odnosno da se "proizvede" za računarom, smatra Radoslav Gaćinović, naučni savetnik u Institutu za političke studije.

- Brine to što bi teroristi mogli da iskoriste genetski inženjering za razvoj sintetičkog virusa kozica ili vrlo zaraznog smrtonosnog soja gripa - kaže Gaćinović za "Novosti". - Pandemija može nastati i zloupotrebom naučnih istraživanja u oblasti genetskog inženjeringa, sa ciljem proizvodnje "super" klica-ubica, kao i kroz razne oblike naučnih i kvazinaučnih eksperimentisanja klicama na životinjama i ljudima. Takva eksperimentisanja su već ugrozila čovečanstvo, a primeri su - virus HIV, ebola...

Gaćinović smatra da je teoretski moguće da svet pogodi biološka pandemija, ali, po njegovom mišljenju, verovatnije od globalnih su kontinentalne ili regionalne.

Kada je reč o merama prevencije, dr Radmilo Petrović ističe da bi svaka država trebalo da se pripremi.

- Potrebno je imati, na primer, određene zalihe vakcina. Amerika, Velika Britanija, Francuska čuvaju ogromne količine vakcina protiv variole. Zatim, potrebno je edukovati i obučiti medicinsko osobolje kako bi zdravstveni radnici prepoznali problem i postavili dijagnozu. Potrebna je i određena količina zaštitnih sredstava, poput maski ili rukavica - nabraja dr Petrović.

Doktorka Elizabeta Ristanović citira Kisindžera - sve krize su predvidive, a naše je da se pripremimo da na krizu odgovorimo.

- Odgovor na eventualnu krizu izazvanu biološkim akcidentom ili upotrebom bioloških agenasa mora biti multidisciplinaran, integrisan i timski, a zadaci i obaveze svih moraju biti jasno definisane u okviru dobro izgrađene strategije biološke odbrane, sa jasno definisanim obavezama i zadacima svih subjekata - kaže naša sagovornica. - Sa aspekta biomedicine to bi svakako podrazumevalo stalni monitoring situacije na terenu, razvoj i stalno unapređenje mera detekcije i identifikacije potencijalnih bioloških agenasa uz pripremu adekvatnih kapaciteta sa odgovarajućom opremom i obučenim kadrom, sredstva za lečenje obolelih...

Ekipa naših stručnjaka tokom epidemije velikih boginja 1972.

Inače, istorija je puna primera biološkog rata. Srbija se 1972. godine suočila sa opakom epidemijom velikih boginja, najvećom u posleratnoj Evropi. Kako je jedan od najopasnijih virusa dospeo u Srbiju - nikada nije do kraja razjašnjeno.

ISLAMSKI EKSTREMISTI I KUGA

U januaru 2009. godine kamp za obuku Al kaide u Alžiru zatvoren je nakon što je 40 islamskih ekstremista umrlo od kuge. Sumnja se da je u njemu razvijano biološko oružje, iako su alžirske vlasti to demantovale.

JEDAN GRAM UBIJE STO MILIONA LjUDI

- Tokom 20. veka pronađene su bakterije koje bi u količini od svega jednog grama mogle da ubiju preko 100 miliona ljudi ako se upotrebe u idealnim vremenskim uslovima. Takvo dejstvo nema nijedna nuklearna eksplozija - objašnjava Radoslav Gaćinović.