Aca Petrović o Srbima kao košarkaškoj naciji, “atinskom prokletstvu”: Tuđman je odlučio, sišli smo s postolja i pogrešili

Jedan od najboljih hrvatskih trenera Aleksandar Petrović o opširnom intervjuu “Večernjem listu” govorio je o problemima tamnošnje košarke, reprezentaciji, pokojnom bratu Draženu, ali i Srbima kao košarkaškoj naciji, te čuvenom silasku s pobedničkog postolja u trenutku kada je, tada, jugoslovenska reprezentacija trebalo da primi zlatne medalje posle trijumfa na EP u Atini 1995. godine.

- Ja sam u tome bio nebitan. Znam da je iz dvorane postojala telefonska veza s Banskim dvorima gde je sedeo Tuđman i dogovoreno je solomonsko rešenje. Uzeće se medalja, ali će posle toga da se napusti postolje. To je bila politička odluka i, gledano s ove vremenske distance, greška. Ja lično to nikad ne bih uradio – rekao je Aca Petrović.

Hrvatska reprezentacija od tada ni na jednom velikom takmičenju nije osvojila medalju, a kako vreme prolazi sve se glasnije govori o prokletstvu zbog nesportskog poteza u prestonici Grke. Ipak, Petrović smatra da prokletstvo ne postoji.

- Ne bih rekao. Mi smo više ispaštali zbog vlastitih propusta. Na Eurobasketu 2003. primili smo dva nesrećna koša protiv Rusa, 2005. nismo zagradili jednu odbijenu loptu posle promašenog slobodnog bacanja. Na kontinentalnom šampionatu 2001. u četvrtfinalu protiv domaćina Turske imali smo “plus 19” u 27. minutu, pa smo izgubili. Dakle, u tim situacijama smp bili vlasnici svoje sudbine.

Govoreći o razlozima zbog kojih Hrvatska već godinama nije stvorila vrhunskog plejmejkera, doskorašnji prvi čovek Cibone kao glavni je istakao smenjivanje trenera posle nekoliko vezanih poraza, te se stratezi zbog toga radije odlučuju da u ekipi imaju iskusnog igrača na poziciji jedan, nego mladog čije greške treba istrpeti. Ipak, Aca trica je naveo još neke razloge zbog kojih Hrvati nemaju svog Teodosića, Markovića, Jovića...

- To je i pitanje karaktera, a mi očito takve nemamo. Uostalom, prisetite se ko su prilikom raspada bivše zajedničke države bili plejmejkeri u najjačim hrvatskim klubovima. U Splitu Sretenović i Pavićević, u Ciboni Bukumirović, a u većini klubova neko vreme bili su i srpski treneri poput Maljkovića u Splitu, Šakote u Ciboni i Đurovića u Zadru.

Jedno od pitanja hrvatskog kolege bilo je i “zbog čega je Srbija košarkaška nacija, a mi nismo“?

- Niti smo negovali kult reprezentacije na kvalitetan način, a i dogodilo nam se da je na Saboru HKS-a 1995. jedan čovjek isekao sve živo što je vredelo. Posle četiri osvojene medalje – olimpijskog srebra, jedne svetske i dve evropske bronze – on je izlobirao smenjivanje Lalića, Novosela i Nakića i postavio nove ljude. I od tada nas više nije bilo na postoljima. Govorimo tu o sad već bivšem predsedniku HKS-a Danku Radiću, koji je neko vrieme vladao iz senke, a onda je i formalno postao prvi čovek hrvatske košarke – rekao je, između ostalog, Aca Petrović.