On je, na predstavljanju javnih poziva ove službe privrednicima okupljenim u PKS - regionalnoj komori u Subotici, naglasio kako očekuje da se za podsticaje zapošljavanju izdvoji još 550 miliona dinara iz budžetskog fonda za osobe sa invaliditetom, te još između 500 i 700 miliona dinara iz preko 120 lokalnih samouprava kroz njihove lokalne planove zapošljavanja.
Martinović je dodao da su svi javni pozivi otvoreni do utroška sredstava, najkasnije do kraja novembra, osim konkursa za javne radove koji je otvoren do 10. marta i samozapošljavanje do 10. aprila, da su okrenuti prema realnom sektoru, a fokus će biti na teže zapošljivim grupama sa evidencije ove službe, čija lista je proširena.
"Pored mladih do 30 godina, starijih od 50 godina, Roma, osoba sa invaliditetom, korisnika novčane socijalne pomoći, mi smo u ovoj godini uključili i žrtve trgovine ljudima, žrtve porodičnog nasilja, decu bez roditeljskog staranja i palih boraca. Dakle, imamo kategorije koje teško svoje mesto na tržištu rada bez direktnog podsticaja države", rekao je on.
Direktor NSZ očekuje da na ovim pozivima budu izabrani najkvalitetniji poslodavci, odnosno oni "koji neće zloupotrebiti bespovratnu pomoć, već obezbediti održivo zapošljavanje".
"Imamo iskustva iz nekih ranijih perioda da veliki broj poslodavaca iskrivi tu našu dobru nameru i onda smo prinuđeni da preduzimamo nepopularne mere, da ih utužujemo, da aktiviramo sredstva obezbeđenja. Iz tog razloga poruka poslodavcima je da ukoliko nemaju dobru nameru "da se ne obraćaju Nacionalnoj službi za zapošljavanje", naglašava Martinović.
Iznos finansijske podrške, dodaje, kreće se od 150.000 do 300.000 dinara, koliko se izdvaja za zapošljavanje u najnerazvijenijim opštinama.
Određena podrška može biti i uvećana za 20 procenata, ukoliko se radi o nekome iz kategorije teže zapošljivih.
Na dodatne stimulacije, kako je rekao, mogu da računaju oni koji su proglašeni tehnološkim viškom, posebno ako se udruže i deo svoje otpremnine ulože u pokretanje sopstvenog biznisa.
Prošle godine, prema njegovim rečima, u sve ove mere bilo je uključeno 23.000 lica, od čega je više od 90 odsto bilo iz kategorije teže zapošljivih, a sličnu brojku očekuje i ove godine.
"Međutim, nije sve zapošljavanje. Tu je i stručna praksa, tu su i obuke koje ne moraju da rezultiraju dugoročnijim zapošljavanjem, ali to su programi koji podižu nivo kompetencija tih lica i daje im veće šanse na tržištu rada", kaže direktor NSZ.
On je podvukao da je u Srbiji broj nezaposlenih smanjen za šest procenata u odnosu na isti period prošle godine.
"Možemo da analiziramo sve faktore koji na to utiču. Da li su tome doprinele i određene migracije, povećano zapošljavanje, pasivnost jedne grupe nezaposlenih, ali ne možemo da negiramo da je došlo do povećanog zapošljavanja i otvaranja većeg broja radnih mesta i to beleži svakako i statistika",dodao je on.
Janoš Bagi iz sektora za edukaciju Privredne komore Srbije regionalne komore u Subotici kaže da je za današnje predstavljanje vladao veliki interes privrednika - poslodavaca koji su već sada spremni da putem ovih konkursa zaposle najmanje 50 radnika.
