Beogradsko dramsko pozorište slavi svoj Dan i jubilarnu 70. sezonu. Podsetite se istorijata!
Multimedijalnom prezentacijom na fasadi zgrade i izložbom fotografija i kostima u foajeu, pozorište na Crvenom krstu predstavice svoje najvažnije stvaraoce i predstave tokom sedam decenija postojanja.
"Dan Beogradskog dramskog pozorišta se obeležava 20. februara u spomen na prvu izvedenu predstavu pre 69 godina, ali smo duboko zašli u 70. sezonu. Samo osnivanje pozorišta desilo se 12. avgusta1947. godine. Osnivackim aktom Obrad Nedovic, pomocnik upravnika Narodnog pozorišta, postavljen je za upravnika novoosnovanog gradskog pozorišta", pocinje svoju pricu o BDP-u glumac Savo Radovic.
Radovic, 30 godina clan ansambla Beogradskog dramskog pozorišta i jedan od autora monografije "Sedamdeseta sezona Pozorišta na Crvenom krstu", kaže da se zgrada BDP-a gradila radnim akcijama u kojim su ucestvovali i glumci.
"Tatjana Lukjanova, Predrag Tasovac, Mika Naumovic, Milan Puzic nosili su cigle, pomagali majstorima, a prva premijera je izvedena na sceni Narodnog pozorišta ('Mladost otaca' Borisa Gorbatova u režiji Petra S. Petrovica)", istice Radovic.
Clanovi novoosnovanog ansambla (29 glumaca) posle proba su udarnicki ucestvovali u zidanju novog zdanja i godinu dana kasnije uselili su se u zgradu na Krstu. Tokom te prve sezone, teatar na samoj periferiji, povezan sa gradom jednom trolejbuskom linijom, izveo je 78 predstava koje je pogledalo gotovo 50.000 gledalaca.
"Ansambl je vrlo dobro izabran od iskusnih glumaca Narodnog pozorišta i onih koji su sticali iskustvo po putujucim trupama u Kraljevini Jugoslaviji ili nekim drugim pozorišnim kucama. Drugi izvor je bio dramski odsek Muzicke akademije sa kog su došli Mica Tomic i Ljilja Krstic, a najveci broj glumaca za prvi ansambl stigao je iz novoosnovanog dramskog studija Narodnog pozorišta koji je poceo svoj rad po oslobodenju Beograda, poput Tatjane Lukjanove i Milana Puzic", ispricao je Radovic Tanjugu.
On naglašava da je najvece pojacanje BDP dobilo sa prvom generacijom novoosnovane Pozorišne akademije i uglavnom sa klase profesora Mate Miloševica - Ðuza Stojiljkovic, Olgica Stanisavljevic, Olivera Markovic, Deba Popovic, Pepi Lakovic i sa drugom generacijom sa klase prof. Joza Laurencica - Ratislav Jovic, Cica Perovic, Bora Todorovic.
Do prekretnice, prema Radovicevim recima, dolazi po izbijanju rezolucije Informbiroa, jer se odustalo od dotadašnjeg repertoara.
"Bilo je mnogo dosadnih sovjetskih komada iz otadžbinskog rata u socrealistickom stilu ili je bilo komada koji su kritikovali gradansko društvo, što se nikoga nije ticalo, jer je to društvo vec bilo daleko od našeg socijalistickog", kaže autor nove monografije o BDP-u.
Onda se krenulo sa najmodernijim svetskim repertoarom.
"Došli su savremeni evropski komadi ili oni koji ce postati evropski i svetski klasici, došli su americki komadi Tenesi Vilijamsa - 'Macka na usijanom limenom krovu, 'Staklena menažerija, Milerovi komadi. Da bi tumacili nešto što im je nepoznato, umetnicki ansambl BDP je istraživao i stvorio jedinstven scenski izraz, poseban glumacki stil", primetio je on.
U tom izboru repertoara, u takvom inovativnom tumacenju stvorio se i veliki uticaj na pozorišta u regionu.
"Samo jedno gostovanje u Zagrebu neposredno je uticalo da se osnuje Zagrebacko dramsko kazalište, u Ljubaljani Slovensko mesno gledališce, u Skoplju Dramski teatar i cak je BDP uticalo i na pozorište u Bugarskoj", istice Radovic.
"Pre nekoliko godina smo gostovali sa komadom Gorana Markovica 'Falsifikator' u Sofiji. Ono što nas je zaprepastilo bilo je što su oni živo pricali i raspitivali se o Ljubi Tadicu, Pepiju Lakovicu, kao da je sve to bilo juce. Takav je odjek imalo gostovanje Beogradskog dramskog pozorišta", dodao je on.
Medutim, nastavlja dalje Radovic, to je smetalo vlasti i BDP ce biti surovo kažnjeno i sankcionisano, jer su "otišli dalje, izmakli kontroli" i jako rano su pocele zabrane, prvo "Bal lopova" Žana Anuja u režiji Soje Jovanovic, pa Beketov komad "Cekajuci Godoa" u režiji Vasilija Popovica.
"Prva predstava koju sam došao da igram u BDP - 'Barbarogenija', bila je zabranjena. Moje kolege su maštale da imaju zabranjenu predstavu, a ja sam naivno želeo da igram. To nikada nije bilo tako izražavano, uvek je saopštavano u eufemistickoj formi - 'odlaže se izvodenje, skida se sa repertoara'", seca se Radovic.
Posebno je bilo ponižavajuce, dodaje, što komadi koji nisu mogli da se izvedu u BDP-u, igrani su na susednim scenama.
"Taj 'Godo', u istoj podeli, otvorio je novoosnovani Atelje 212, 'Barabrogeniju' preuzeo je Studentski kulturni centar, 'Mrešcenje šarana' prekinuto ovde, otvorilo je novi Zvezdara teatar. Sve to je uticalo na odlazak glumaca i niko nije imao takvo osipanje tih najboljih izabranih mladih talentovanih glumaca koji su ovde nešto postigli", ispricao je Radovic.
Zabeležio je Radovic odlazak mnogih znacajnih glumaca iz BDP-a, ali i dolazak Slobodana Bode Ninkovica pre nekoliko sezona iz Jugoslovenskog dramskog na Crveni krst.
Još jedna prekretnica u istorijatu BDP-a, koja se negativno odrazila na taj teatar, bila je "neprirodna fuzija sa Beogradskom komedijom 1959. godine" i, kako kaže Radovic, nije bilo nijednog pozorišnika koji se sa tim slagao.
"Bunili su se i jedni i drugi, to su bila dva pozorišta razlicitih koncepcija, stilova, ansambla, potpubno nespojivo, cak je i Miodrag Petrovic Ckalja tada najpopularniji glumac Jugoslavije, sa Terazija, išao kod Tita i ovaj je rekao da je to glupost. Ali je to ostvareno. Neko od politicara je zamislio da bi tako bila postignuta neka štednja. Kažu da su sredstva usmerevana na gradnju stadiona u Ljutice Bogdana. To je bio veliki udarac i usledilo još vece osipanje ansambla", rekao je on.
Tako je Beogradsko dramsko pozorište posle "zlatnog doba", koje su obeležile predstave nastale po tekstovima savremene americke i evropske dramaturgije, prolazilo kroz krize, zalazilo put stramputica, katkad bivalo dezorijentisano u odnosu na epohu pa i na svoje primarne ciljeve.
Danas, Beogradsko dramsko pozorište nastoji da omoguci autorima i glumcima da na njegovim scenama razvijaju savremeni pozorišni repertoar.
Povodom Dana BDP-a bice dodeljene i godišnje nagrade i premijerno izvedena predstava 'Pomorandže za zbogom' Biljane Popovic u dramatizaciji Andreja Šepetkovskog i u režiji Nenada Gvozdenovica.
