Radojević: Crkva neće plaćati porez dok joj se ne vrati oduzeta imovina
Prećutni dogovor SPC i države da crkva ne plaća porez na imovinu ne postoji, ali logična je izjava patrijarha Irineja da crkva neće plaćati porez dok joj se ne vrati kompletna imovina oduzeta nakon Drugog svetskog rata, kaže direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Mileta Radojević.
Komentara 0
Istovremeno, direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da će država najverovatnije u toku ove godine vratiti crkvi više od 90 odsto imovine koju potražuje, a da će već tokom januara biti vraćen deo nekretnina u Beogradu.
Radojević kaže da rezume partijarha kad kaže da crkva neće plaćati porez dok joj ne vrate otetu imovinu, jer, objašnjaca, tu nepravedno oduzetu imovinu, pre svega zemlju i objekte već 70 godina korist država.
- Izdala je objekte u zakup i ubire prihode, zemlju obrađuje neko i ubira prihode. Ta šteta crkvi neće moći nikada da se nadoknadi - objašnjava direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama za Tanjug.
On pojašnjava da sve verske zajednice kada se bave privrednom delatnošću, kao što je proizvodnja vina i prodaja, podležu plaćanju poreza.
- Tako se i crkvena vina prodaju bez problema u prodavnicama i to ne može da prođe bez plaćanja poreza - kaže Radojević.
Strahinja Sekulić je uveren da kada se okonča postupak povratka imovine, crkva neće izbegavati svoje obaveze.
- Ne sumnjam u to, jer sam o tome razgovarao i sa predstavnicima SPC - kaže Sekulić koji smatra da je toj izjavi u vezi s plaćanjem poreza možda malo i previše dato na značaju.
- Mi ćemo naš posao završiti, a onda će crkva imovinom raposlagati kao svaki drugi vlasnik - zaključio je Sekulić.
On podseća da je Crkvi oduzeta velika imovina, a jedan deo čak i pre Drugog svetskog rata, ali navodi i da je vraćen značajan deo.
Najviše imovine koja se vraća crkvi, objašnjava, je u Beogradu i Vojvodini, a potom u centralnoj Srbiji.
Precizira da je Crkvi vraćeno više od 52.000 hektara zemljišta, 75 odsto šuma i poljoprivrednog zemljišta, odnosno da su donete su prvostepene odluke o vraćanju.
Situacija sa nekretnimama je drugačija, pa Sekulić navodi da je realno SPC vraćeno 45 odsto onoga što je potraživala od države.
S druge strane, Radojević podseća na to da je crkvama i verskim zajednicama u Srbiji ove godine izdvojeno je iz budžeta 1,1 milijarda dinara, od čega najviše za pokrivanje troškova penzijsko-invalidsko i zdravstvenog osiguranje, 260 miliona dinara.
Novac će biti izdvojen i za podršku radu sveštenika, monaha i verskih službenika (62 miliona), za podršku sveštenstvu i monaštvu na KiM (63,5 miliona), za srednje i visoko teološko obrazovanje (152 miliona), za zaštitu verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta (185 miliona), za podršku gradnji i obnovi verskih objekata (182 miliona), unapređenju verske kulture, verskih sloboda i tolerancije 57,5 miliona dinara ...
Kako kaže, vodi se računa da sve verske zajednice srazmerno svojoj veličini, odnosno zavisno od toga koliko imaju vernika, dobiju novac, a da se za to koriste podaci sa poslednjeg popisa stanovništva.
Oko 85 odsto stanovništva u Srbiji su pravoslavci, oko pet odsto rimokatolici i više od tri odsto je pripadnika islamske zajednice.
On kaže da se trude da manje verske zajednice dobiju "koji dinar više zbog pozitivne afirmacije njihove vere", da se ne bi osećali ugroženi.