Možda je moglo bolje, možda drugačije, ali ispravke nema, ipak ne bih ništa menjao, priča Aleksandar Danić iz Leskovca, golman Jedinstva iz Bošnjaca koji je prve tajne zanata upijao na golu tada slavne Dubočice Leskovac.

Njegova golmanska karijera prepuna je klubovima i putevima, uspesima i poznanstvima, ali ono što je izvesno to je da i danas, u poznim igračkim godinama, brani opuštenije nego ikada, brani –  maestralno.

Nema sete u glasu dok se priseća prošlih vremena, samo konstatcija.

„Moj vrhunac karijere bio je 2001/ 02. kada sam bio član Žitorađe, pa u Obiliću u to vreme. Bilo je ponude iz Belgije ali nisam mogao da odem  zbog pasoša jer nisam bio služio Vojsku. Lepe uspomene nosim i iz niškog Radničkog, ali i ovoj moj poslednji klub je za pohvalu kada je reč o radu i organizaciji. Radimo zajedno sa kolegom Nenadom Petrovićem. Mogu slobodno da kažem da po prvi put uživam u fudbalu na golu Jedinstva nekako rasterećeno,  bez one profesionale euforije“, priča Danić, potkrepljujući to rezultatima u jesenjem delu prvenstva gde mreža gola Jedinstva nije ni jednom zatresena.

Aleksandar Danić je zapravo veteran. Njegova karijera traje 27 godina, a njemu se, kaže, čini kao da je sve počelo juče.

„Pokušaću da je zaokružim na 30 odnosno 40 godina života i tada ako me zdravlje pre svega posluži reći zbogom aktivnom fudbalu. U planu sam da oragizujem jedan oproštajni meč gde ću pozvati sve ljude kojima dugujem zahvalnost kroz moju fudbalsku karijeru“, priča golman.

Ima poruku za početnike.

„Golmanski posao težak je i trnovit jer traži samo rad, red i disciplinu. Ako se tako radi, izvesno je da će se sve to isplatiti, ali pripremite se na velika odricanja“, poručuje Aleksandar Danić, golman Jedinstva.

Vukašin Stevanović