MUKE POLJOPRIVREDNIKA IZ GORAŽDA Vlasnik, direktor i jedini radnik mora sebi dati drugo radno mesto
Goraždanin Mirsad Rašidović samostalni je poljoprivredni proizvođač. Petoročlanu porodicu pokušava prehraniti baveći se poljoprivredom, jer dečiji doplatak i majčina penzija nisu dovoljni da bi se preživelo.
Komentara 0
U preduzeću “Meri” iz Osječana sa četiri dunuma strme zemlje, kolibom i jednim kontejnerom, Mirsad je i vlasnik, i direktor, i jedini radnik pa je s gorkim osmehom dočekao rešenje Kantonalne službe Zavoda PIO/MIO kojim sam sebe treba rasporediti na adekvatno radno mesto.
Institut za medicinsko veštačenje utvrdio je da je Rašidović invalid druge kategorije, te da je poslodavac dužan rasporediti osiguranika na odgovarajuće radno mesto, na posao koji ne iziskuje isključivo stajanje i hodanje pri radu, a da to pravo ostvaruje kod poslodavca kod kojeg je radio u vreme nastanka invalidnosti.
Kako je radio kod sebe, Mirsad sada muku muči gde da se rasporedi i kako da zemlju u Osječanima obrađuje sedeći, jer mu lekari ne dozvoljavaju da stoji i hoda.
- Ja sada trebam sebi naći radno mesto. Jedino da odem u Opštinu i kažem načelniku da izađe pa da ja sednem na njegovo mesto, jer mi sedenje odgovara. Ja nemam gde drugo raditi, jer ako nešto prodam od poljoprivrede, to mi je da prehranim porodicu. Zemlja koju obrađujem je 14 kilometara od Goražda, a ovde živim kao podstanar. Idem gore i boravim u kontejneru da bih proizveo nešto povrća – govori Rašidović.
Mirsad je u detinjstvu imao operacije na obe noge, a rat i težak posao kojim su bavi, doveli su i do oštećenja petog pršljena kičme.
U bivšoj JNA nije bio, jer za vojsku nije bio sposoban, a ARBiH je trebao samo dok je branio državu pa, zbog zdravstvenog stanja, nakon rata u vojnoj službi nije mogao ostati.
- Neratni sam invalid 80 odsto. Kada me zaboli, noge mi otkažu. Kad idem putem, od bola moram stati pa nešto razgledam okolo, jer me je stid da me neko vidi – kaže Rašidović.