Nedostaju radnici u tekstilnim pogonima

NOVOPAZARSKIM proizvođačima džinsa trenutno nedostaje bar 1.000 radnika, a najtraženiji su šivači, krojači i modelari. Zbog nedostatka kvalifikovane radne snage, džins-pogoni rade sa polovinom kapaciteta (svaka druga mašina stoji), pa su ozbiljno ugroženi i neki izvozni poslovi.

Iz Asocijacije (klastera) tekstilaca ASTEKS upozoravaju da mladi i nezaposleni, kojih je u Novom Pazaru oko 25.000, vole da biraju poslove i, uglavnom, neće za mašinu. Iskusniji, u potrazi za boljom zaradom, odlaze u inostranstvo, gde samo retki nalaze posao u struci, dok se većina odlučuje za građevinu, gde su poslovi mnogo teži, ali je zarada višestruko veća.

- Preživeli smo mnoge "bure i oluje", imamo vrhunsku opremu i iskustvo, napravili smo svoje brendove i osvojili tržište Rusije i mnogih zemlja na Istoku, ali i u Evropskoj uniji. Sada kada nam iz sveta stižu nove i sve veće porudžbine, ne možemo da ih realizujemo, jer nemamo dovoljno obučenih i kvalifikovanih radnika. Problem nije nov, traje već godinama, neke stručnjake ne možemo da obezbedimo, iako im nudimo stupendije i siguran posao posle studija - žali se Tigrin Kačar, vlasnik ugledne dečije džins-konfekcije "Stig" i jedan od osnivača i čelnika ASTEKS-a.

Obrazovanje nije pratilo potrebe novopazarskih tekstilaca, pa se, kako ističe Kačar, školuje kadar za koji se zna da neće moći da nađe posao.

- U saradnji sa Privrednom komorom Srbije i ovdašnjom Srednjom školom za dizajn tekstila, krenuli smo u pilot-program dualnog obrazovanja. Učenici, istovremeno, idu u školu i na praksu u ovdašnjim pogonima, pa se nadamo da ćemo za koju godinu imati kvalitetne tekstilce, a mladi siguran posao - poručuje naš sagovornik.

U ASTEKS-u napominju da vredni tekstilci mesečno mogu da zarade 500 evra i više, međutim, neki od njih, koji su napustili posao i odlučili se za "put u Evropu", tvrde da su zarade mnogo manje i da se često radi "od jutra do mraka".

Do pre desetak godina u Novom Pazaru je radilo 400 manjih i većih tekstilnih pogona, a danas ih je oko 200. U klasteru tekstilaca ih je 150 i zapošljavaju 6.000 radnika. Mnogi su u vremenu krize propali, opstali su samo najjači i neki upošljavaju više stotina radnika i uspevaju da se nose sa iskusnijim Italijanima, Grcima, Česima i Turcima... Gotovo svi imaju prepoznatljive brendove i niko se, osim u retkim slučajevima, više ne bavi falsifikovanjem poznatih svetskih marki.