RESTITUCIJA NA SRPSKI NAČIN Naslednici će umesto dedinog imanja dobiti opljačkano zgarište
I Obrenovac ima svoje fantome koji, pod okriljem noći, neopaženi odnose mašine teške više od tone i pale imanje koje treba vratiti bivšim vlasnicima...
Komentara 0
- Sumnjam da je požar koji je izbio u halama nekadašnjeg drvnoprerađivačkog kompleksa u Obrenovcu 4. novembra vezan za postupak da mi se vrati dedovina - kaže za „Blic“ Jelena Josipović Bojović, unuka Aleksandra Simovića, predratnog vlasnika ove fabrike.
Ona je podnela zahtev za povraćaj imovine sredinom 2014. godine, a u Agenciji za restituciju zakazan je postupak za 22. novembar. Industrijski kompleks „Mitar Simović i sinovi“, koji se prostire na 17 hektara, posle Drugog svetskog rata preimenovan je u Kombinat „Bora Marković“ i radio je sve do stečaja 2011.
- Kao potomak porodice Simović i legalni naslednik ovog imanja, kako da ne dovedem u vezu restituciju i ovaj požar? Zastrašivanje, pretnje traju već nekoliko godina. Od suptilnijih „da više nisi nogom kročila tamo“ pa do sasvim ozbiljnih „leteće ti glava“. Samo su se izgleda s vremenom menjali oni koji prete. Prvo vreme je to bio jedan biznismen koji je pretendovao da postane vlasnik, ali to nije prošlo. Poslednje godine njega je zamenio misteriozni „vrlo moćni čovek“, koji svoje pretnje o gubljenju glave prenosi preko lokalnog glasnika - navodi unuka vlasnika fabrike.
Ona kaže da misli da je cilj pritisak koji se vrši na nju i njenu porodicu „da se utera strah i izgubi strpljenje te proda prvom koji se pojavi“.
- Što je bliži 22. novembar, to je pritisak veći. Šta ćete strašnije od one slike apokalipse, mlina koji gori i pada? Materijalna šteta je ogromna - navodi Jospović Bojović.
Kako je „Blic“ već pisao, u polednje dve godine pokradene su sve mašine iz fabričkog kompleksa, a čak je odnesen i građevinski materijal. Lopovi su srušili pojedine hale, a potom uzeli i samu ciglu od koje su bile sazdane. Mašine nije mogao da ukrade bilo ko jer su neke bile teške i više desetina tona i za njihovu demontažu i prevoz bilo je potrebno više obučenih ljudi.
Među ukradenim mašinama posebno je vredna ona koju je kupio pradeda sadašnje naslednice, oko 1920, i koja je radila do 2011, kada je fabrika otišla u stečaj. Ta mašina je uvrštena u katalog Muzeja nauke i tehnike u publikaciji „Industrijsko nasleđe Beograda“ kao deo kulturne baštine Srbije, a i bila je predviđena za stalnu postavku u muzeju.
- Prvu prijavu smo poslali tužilaštvu pre dve godine i do danas nismo dobili nikakav odgovor. Slali smo i pritužbe na rad obrenovačkog tužilaštva. Ali svi ćute i nema nikakvih rezultata istrage. Kada neko odnese tako velike mašine i sruši zgrade pa uzme cigle, to ne može da prođe neprimećeno. To je organizovano i za to je potrebna ozbiljna logistika, veliki kamioni, mašine kojima se ruši, obučeni radnici... Mi smo u prijavi imenovali i nekoliko svedoka koji su sve videli, a sigurno ih ima još - navodi Josipović Bojović.
Pravi vlasnik streljan
Aleksandar Simović (1889-1945), o kome je „Blic“ pisao, bio je simpatizer partizana i za vreme rata je skrivao njihove najznačajnije rukovodioce Aleksandra Rankovića, Koču Popovića, Milovana Đilasa i Avdu Huma, zbog čega ga je Gestapo uhapsio i pustio tek kada su komunisti dogovorili razmenu.
Međutim, komunistička vlast je posle rata streljala Simovića i oduzela mu imovinu. Grob mu do danas nije pronađen. U rodnom Obrenovcu dobio je ulicu 2006, a rehabilitovan je 2016.