Legalizacija u prestonici: Do sada papire dobilo 6.000 objekata

OTKAKO je počeo da se primenjuje Zakon o ozakonjenju objekata koji su izgrađeni bez dozvole, na teritoriji Beograda legalizovano je više od 6.000 kuća. Svakodnevno, iz Sekretarijata za legalizaciju građanima se uputi više od 1.500 rešenja, u kojima se od njih traži da upotpune potrebnu dokumentaciju, kaže za "Novosti" Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za legalizaciju.

- Radimo punim kapacitetima, čak i vikendom - priča Stajić. - Siguran sam da bi broj rešenih predmeta bio veći da su građani prilikom podnošenja zahteva zadovoljili propise i našem sekretarijatu predali potpunu dokumentaciju, koja se od njih zakonom traži.

Prema Stajićevim rečima, čeka se popis svih nelegalnih objekata. Konačan datum je 27.11, kada su sve prestoničke opštine u obavezi da dostave podatke sa terena.

Na osnovu do sada rešenih predmeta, Grad Beograd je inkasirao čak 500.000.000 dinara. Ta cifra će biti daleko veća, jer su kapaciteti ogromni. Naime, procenjuje se da na teritoriji Beograda ima 250.000 nelegalnih objekata.

Određeni broj objekata bez građevinske dozvole neće moći da se legalizuje, zbog imovinskih i urbanističkih razloga. Nekretnine ne mogu da se uklope sa urbanističkim planovima, jer su podignute na površinama javne namene, na područjima gde se ugrožavaju tokovi reka. Postoji određeni broj objekata koji se nalazi na parcelama namenjenim za podizanje domova zdravlja, škola i drugih javnih institucija.

"DIVLjI" KVADRATI U KALUĐERICI

PRIGRADSKA opština Grocka ima oko 20.000 nelegalnih objekata. Najveći broj "divljih" kvadrata podignuto je u Kaluđerici. Ovo naselje počelo je da se bez kontrole gradi sedamdesetih godina prošlog veka.

Ipak, najveći bum bio je devedesetih, usled migracije stanovništva iz ratom zahvaćenih područja.

PALILULA PRVA

NAJVIŠE nelegalnih objekata ima na Paliluli, u Grockoj, Zemunu, Čukarici, Novom Beogradu...

Koliko će građani platiti za ozakonjenje, zavisi od zone u kojoj je objekat podignut.