Kolumna "Blica": Kupovina vremena
"Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. nekima je delovalo kao promena strategije prema Kosovu. Ipak, danas vidimo da je to pre bio taktički zaokret, a ne promena strateških ciljeva. Sporazum jeste stvorio manevarski prostor za Beograd, ali kupljeno vreme je sada isteklo. Moguće je ubrzo očekivati rast pritiska da Srbija potpiše obavezujući sporazum sa Kosovom..." To je vrlo jasna i tačna analiza politikologa dr Filipa Ejdusa ("Vreme") trenutnog položaja srpskih vlasti u dijalogu s Prištinom. Kosovske vlasti su, odugovlačeći da realizuju već dogovoreno na pregovorima u Briselu, očito procenile da je "kupljeno vreme" za Beograd već isteklo i izašle s uslovom ili priznanje ili ništa.
Komentara 0
Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri je Skupštini već predložila da Beogradu kao uslov za nastavak dijaloga isporuči uslove: priznanje Kosova, razgraničenje i plaćanje ratne štete, a ne treba sumnjati i da će oni biti usvojeni aklamacijom. Potvrda da su kosovske vlasti odlučile da na neki način obesmisle sadašnji vid dijaloga pod pokroviteljstvom EU u Briselu su i reči savetnika ministra inostranih poslova Kosova Azema Vlasija. On je pre neki dan za Radio "Slobodna Evropa" izjavio: "I poslednje što želim da kažem - mi ćemo rešiti sve ove probleme (Trepča, prim. V. S.) o kojima smo govorili, ali to neće rešiti Priština i Beograd nego država Kosovo i država Srbija. Ako hoće - dobro, ako neće - onda idemo svako svojim putem. Mnogo je zemalja u svetu koje nemaju sjajne međusobne odnose, pa ipak žive".
Očito je i da kosovske vlasti našoj vladi poslednjim potezima - od prisvajanja Trepče i Telekoma, do ovih poslednjih uslova, žele da poruče - mi smo država i samo tako možete s nama da razgovarate. Kakva je naš odgovor na to? Kao i prilikom ranijih zaoštravanja odnosa, nadamo se da će Brisel "urazumiti" kosovske vlasti i ponovo ih privoleti pregovorima. Problem u toj taktici je što je Priština u takvim situacijama uvek dobijala ustupak više.
Premijer Aleksandar Vučić je uslove nazvao "neverovatnim zahtevima Prištine" i sve nade položio u Brisel: "Da li će i kako Brisel da reaguje, mislim da je i poziv na inicijativu Mogerini, videću - možda ima ona nešto nama da zameri - ne bih isključio tu mogućnost. Ja njima nemam šta da zamerim, samo želim da mi kažu imamo li dijalog ili ga nemamo, da mi kažu da li se Srbija ponašala na takav način ili nije - ja mislim da nije".
Naš tehnički pregovarač Marko Đurić je, po službenoj dužnosti a i po ličnom osećaju, prvi zakukao i zatražio hitnu sednicu Vlade Srbije (dobro je što ovaj put nije "sazivao" Generalnu skupštinu UN). Verovatno opomenut od premijera više ne daje zapaljive izjave. Predsednik države Tomislav Nikolić iz svake ovakve i slične situacije izvuče neku političku korist za sebe i eventualnu kandidaturu na predsdničkim izborima. Kaže predsednik da je vreme da se sa Briselom drugačije razgovara i da konačno saznamo "tu veliku tajnu" - da li će Srbiji za članstvo u EU biti postavljen ultimatum da prihvati nezavisnost Kosova. Njemu bi za predsedničku izbornu trku najviše odgovaralo da se ti odnosi još zaoštre, a i Moskva mu je ionako bliža i draža od Brisela. Uostalom, kao što je to i ministru inostranih poslova Ivici Dačiću.
Dačić, međutim, još ne sme da kaže da bi se rado kandidovao na predsedničkim izborima, jer bi to moglo da razljuti Vučića, ali šalje svojim biračima antievropske poruke, kakve oni jedva čekaju da čuju. Kosovo će se očito u predstojećoj predsedničkoj izbornoj kampanji, budu li ovi kandidati, ponovo vratiti kao jedna od ključnih tema, a u takvim situacijama smo uvek gubili i ono malo što nam je ostalo na Kosovu. "Kupljeno vreme nam je isteklo".