Romska zajednica najsiromašnija je nacionalna zajednica u Srbiji i 90 odsto njenih pripadnika nema stalno zaposlenje i korisnici su socijalne pomoći.
Romska zajednica treba svaku moguću pomoć FOTO D. Ristić/OK Radio
Ista je, ako ne i gora, situacija i u Vranju, ma šta lokalna i šira zajednica radile po ovom pitanju.
Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Srbije Vitomir Mihajlović ocenio je na konferenciji za novinare da druge manjinske zajednice nemaju problem pri učenju svog jezika, zapošljavanju, kao ni problem uključivanja u javne institucije.
On je kazao da pripadnika romske zajednice nema u parlamentu, izvršnoj vlasti, sudstvu, policiji ni u lokalnim samoupravama.
Vranje je jedna od retkih samouprava u Srbiji u kojoj je jedan od većnika Rom, Dejan Bajramović, koji se bavi pitanjima nacionalnih manjina, etničkih zajednica i nevladinih organizacija.
- Prioritet gradske vlasti je rešavanje infrastrukturnih problema romskih naselja.
Spontano nastala naselja preko 50 godina nemaju rešene kanalizacione, vodovodne mreže i ostale infrastrukturne potrebe, sve što je potrebno za kvalitet života stanovnika tih naselja u 21. veku.
U vranjskoj romskoj zajednici veliki je problem i nerešen pravno imovinski status romske lične svojine.
Ostavinski postupci među Romima nisu rešeni još iz vreme naših pradedova, koji su uslov za urbanističko rešavanje romskih naselja.
Naš zadatak je rešavanje ovih problema u dva romska naselja na području grada Vranja i gradske opštine Vranjska Banja, i u tom smislu smo pokrenuli prve, osnovne nacrte detaljnih planova regulacije romskih naselja - kaže za OK Radio Bajramović.
Mnogo nevladinih, ali i vladinih organizacija pokušavaju da poboljšaju život Roma, a jedna od njih je i Forum za etničke odnose.
Predsednik ove organizacije koja tesno sarađuje sa romskim Nacionalnim Savetom Dušan Janjić kaže da su Romi zajednica u najtežem položaju u socijalnom, ekonomskom i političkom smislu u Srbiji i Evropi.
- Srbiji treba strategija održive nacionalne politike koja bi pre svega akcenat stavila na integraciju i uključivanje nacionalnih manjina - kazao je Janjić na konferenciji za štampu.
Ipak, glavni problem romske zajednice u Vranju svakako je pitanje migracija, ili, kako se to ovde popularno zove, “lažno azilanstvo”.
Velika većina vranjskih Roma u zemljama zapadne Evrope traži azil, pa i ako ga ne dobije, ipak nekoliko meseci živi na račun zemlje domaćina, a ako usput štedi i nešto i radi, ozbiljnu količinu novca donese sa sobom pri povratku kući.
Mnogi od njih, naročito oni koji su odavde otišlli krajem devedesetih i početkom 20. veka, sada imaju i boravišne vize u evropskim zemljama, pa ovaj trend postaje najozbiljnija zarada koju Romi mogu da ostvare ovde.
- Praktično gledano, jedini izlaz za Rome su te migracije ka zapadnoevropskim zemljama. Migracija je Romima donela mnogo dobroga. ali i lošeg.
Dobro je to da su Romi ekonomski ojačali i stabilizovali a loše je da su se religijski podelili baš iz razloga da su podigli svest na jedan viši nivo, pa mogu da izgube svoj identitet.
Migracije Roma su promenile tradicionalni način života ove zajednice na sve moguće načine.
Sada su Romi ekonomski nezavisni i stabilni, kulturno napredni, njihova deca imaju besplatno školovanje i svest im je daleko, daleko promenjena - kaže Nebojša Silistarević, jedan od najpoznatijih romskih aktivista na jugu Srbije.
Slično mišljenje kao i Silistarević ima predsednik JUROM centra Osman Balić koji je čak uputio "molbu nemačkim vlastima da u najvećoj meri ako mogu zadrže te ljude u svojoj zemlji, najviše zbog njihove dece".
On je podsetio da su se Romi koji su otišli iz Srbije u nemačko društvo integrisali za par godina, a da im to nije pošlo za rukom u Srbiji ni za 50 godina, ili čak 11 vekova koliko tu žive.
Balić je podsetio da su istraživanja pokazala da 75 odsto mladih Roma svoju budućnost ne vidi u Srbiji, ali i da je etnička distanca sve veća i veća.
Ali, Romi se, hteli ili ne, sve više vraćaju u svoja mesta rođenja, što svima, i njima i državi, stvara dodatne probleme.
Stalna koordinatorka UNDP u Srbiji Irena Vojačkova Solorano ocenila je na konferenciji za novinare da provratak više hiljada Roma iz zemalja EU kojima je odbijen zahtev za azil i njihova reintegracija u srpsko društvo predstavljaju veliki teret za državni sistem.
Ovo se posebno odnosi na opštine i gradove, koji su dodatno suočeni sa problemom nezaposlenosti, unapredjenjem obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.
- Broj ljudi koji moraju da se vrate raste. To je veoma nesrećna tendencija koja se godinama opaža.
Iz Nemačke se u Srbijiu godišnje vraća oko 10.000 ljudi, plus jos pet hiljada iz drugih evropskih zemalja. To je veliki teret za sistem ali i opštine - rekla je Solorano na skupu na kome je predstavljen pilot projekat za reintegracija Roma povratnika u Srbiju.
Prema njenim rečima, reintegracija predstavlja dodatni teret opštinama koje se bore sa nezaposlenošću, obrazovanjem, unapredjenjem zdravstvene i socijalne zaštite.
Istom prilikom, predstavnica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da je dužnost celog srpskog društva, ali i pojedinca, da pritekne u pomoć Romima - "najranjivijim od najranjivijih" koji su morali da nadju dom negde drugde, jer ga u Srbiji nisu imali.
Prema njenim rečima, odbijenicu u zemljama EU dobija 99 odsto njih i prinudjeni su da se vrate u Srbiju.
- Bez obzira što je taj problem prepoznat u dokumentima, u realnom životu se i dalje ne čini dovoljno da se nadje mogućnost da se oni ponovo integrišu u pravi život, odnosno usudila bih se reći, da se prvi put integrišu u Srbiju - rekla je Liht.
Ona je navela da je tokom dekade romske inkluzije, postalo jasno da su zapošljavanje, obrazovanje dece, ali i cele porodice, kao i stanovanje, njihovi osnovni problemi.
Državni sekretar Ministarstva za rad Nenad Ivanišević ocenio je da jačanje socijalne infrastrukture potrebno u mestima gde se tradicionalno vraća najveći broj ljudi u readmisiji - a to je, kako je dodao, na jug Srbije.
- Cilj je obnoviti vrtiće i škole, domove zdravlja. To su osnovne stvari, očekujemo veoma brzo formiranje vlade, akcioni plan koji će definisati sve važno za realizaciju strategije za inkluziju Roma - rekao je Ivanišević.
Ivanišević je dodao da je važno imati u vidu da se vraćaju i ljudi koji ne pamte kada su otišli iz Srbije, koji nisu želeli da se vrate i da su te činjenice veliki izazov za sve zaposlene u socijalnoj zaštiti.
O Romano kedipe najčororo nacionalno kedipe ki Srbija em 90 odsto nane zaposlime em lena socijalno dejba.
Adjaar em ako nane po gore situacija ki Vranja, em bilo so I lokalno em po te djalpe anglal kerena ko akava pučipe.
O šeruno ko Nacionalno savet asi romani nacionalno tiknipasi o Vitomir Mihajlović vakerdja, ki konferencija aso žurnalistija kaj aver nacionalna tikuripa nanelen problemi te sikljoven pumare čhibjate,te araken buti,em te integrišinenpe ko javna institucije.
Ov vakerdja kaj manuša tario romano kedipe nane ko parlamenti.ki izvršno vlast ,sudstvo, policija, a ni ki lokalno samouprava.
I Vranja jek taro korkore samouprave kote jek Rom većniko o Dejan Bajramović kova kerela buti em dikela o pučipa aso nacionalna tikoripa, etnička katanipa em nevladina kedipa.
- Prioriteti asi dizani uprava te rešini I infrastruktura ko romane mahale.
Spontano kerde mahale angleder 50 berš nanelen rešenje asi kanalizaciono em panjesi mreža em aver infrastrukturna potrebe so sa valjani sar bi šukar djivdinipe ko 21 veko.
Ko vranjsko romano kedipe baro o problemi em so nane rešime o pravno imovinsko status e romengi personalno svojina.
O ačavde postupci maškaro Roma nane rešime pana taro vakti amare papungro, soj em uslov aso urbanističko rešiba aso romane mahale.
Amaro zadatak te rešina akala problemija ko duj romane mahale ko područije diz Vranje em dizani opština Vranjsko Banja em ko adava smisao kerdjam osnovno nacrt aso detaljna regulacije tj plan aso romane mahale - vakeri aso OK Radio o Bajramović.
But nevladina em vladina kedipa dikena te poboljšinen o djivdipe e romengro a jek olendar em o Forum aso etnička odnosija.
O šeruno taro akava kedipe koja po šukar borajini e saveteja aso Nacionalno ronengro tikoripe o Dušan Janjić vakeri kaj o Roma kedipe kova najpare djivdini ko socijalno, ekonomsko, em politikano smisao ki Srbija em Evropa.
- Asi Srbija valjani strategija aso ikeriba nacionalno politika koja angleder sa aver o akcenat čivela ki integracija em uključiba o nacionalna tikoriba - vakerdja o Janjić ki konferencija aso žurnalistija.
Šeruno problemi aso romano kedipe ki Vranja o pučipe aso migracije,em averčane sar vakerena “ovavno azilanstvo”.
Po but Vranjska Roma ko puvja tari zapadno Evropa rodena azil,em ako na denlen on po dajek masek djivdinena ko računi e domačinengro , em te šaj te štedinen ari pare, ja te keren buti ko kalo,em ked irinena anena pumenca ari pare.
But olendar kola akatar djele ko agor taro enjavardešta berša em ko anglal taro 20 veko akana isilen borajbnase vize ke evropake puvja em akava trend aso Roma ko akava način te aven dji I zarada so akate našti te keren.
- Adjaar ked dikelape aso Roma o migracije ke evropake puvja jedino ikljojba taro čororipe kote aračile. O migracije aso Roma andje but em šukaripe em lošnipe.
Šukar o Roma so ekonomski zoralile em trdine ko pre ,a lošno so religiski baškačerdjepe adalese so pumari svest vazdindje po uče em šaj te našalen pumaro identiteti.
O migracije e Romen irindje ko aver drumo pumara tradicijatar kote djivdindje ko jek aver način.
Akana o Roma ekonomski po stabilna em po zorale, kulturno po napredna , olenge čave isilen besplatno sikljojba em olengi svest dur po anglal - vakeri o Nebojša Selistarević jek taro najpendjarutne romane aktivistija ko jugo e Srbijako.
Adjaar vakeri sar o Selistarević em o šeruno taro JUROM o Osman Balić kova em bičaldja molba aso Germanska vlasti ako so po but šaj te ikeren e Romen adari kola rodena azil najbut baši olenge čhavore..
Ov podsetindja Kaj o Roma kola djele tari Srbija ko Germansko amalipe integrišindjepe adari aso ari berša, a kaj adava naštine ki Srbija aso 50 berš po palal ja aso 11 vekija kobor djivdinena akate.
O Balić podsetindja kaj o istraživanja motena kaj 75 odsto terne Roma pumaro anglunipe na dikena ki Srbija em kaj Io etničko duripe sa po dur em po dur.
Ama o Roma mangena ja na mangena sa po but irinena ko pumare bijande thana so sarinjenge kerena te ovel po phare em olenge em asi država.
Stalno koordinarka ko UNDP I Irena Vojačkova Solorano ki konverencija aso žurnalistija vakerdja kaj iriba po but milje Roma taro zapadnoevropska puvja kolenge na dindje azil em olengi integracija ko amalipe kerela paro paripe na samo aso Roma najbut ase državako sistemi , a najbut aso opštine kola but pare arakena šajipe akale manušenge te integrišinenpe ko sa sistemija ki lokalno samouprava , nane buti ko sikavne em socijalno zaštita.
- Gende manuša kola irinena sa po but. Adava jek tendencija koja beršenca ovela sa po bari.
Tari Germanija ki Srbija svako berš irinena po 10 000 manuša , em pana 5 000 manuša taro aver evropake države. Adava but baro teret asi Srbija aso opštine - vakerdja I Solorano ko kedipe so inje pilot projekat reintegracija e romengri ki Srbija.
Palo olake lafija, I reintegracija pana jek baro problemi em paripe aso opštine kola marenape te araken buti aso bibučarne em valjani te araken socijalno zaštita adale manušenge..
Ko sa adava o manuša taro Beogradsko fond ase politikako izuzetnost I Sonja Liht vakerdja kaj dužnost taro sa Srbikano amalipe a em taro pojedinco te den piko aso Roma
- O najčorore em najranime morandile te araken kher adalese so akate ki Srbija nanelen.
Palo olake lafija 99 odsto Roma tare evropake puvja na dena azil aso Roma em on mora te irinen ki Srbija.
-Bi dikibaso adava problemi diklo ko dokumenti, ko realno djivdipe na kerelape but te arakipe šajipe te arakipe mehanizmija o Roma čače te integrišinenpe ko amalipe a šaj te vakerav prvo puti te ovel adava ki Srbija - vakerdja I liht..
Oj vakerdja kaj ked inje I dekada e romengi I romani inkluzija, dičindilo kaj na ovela but ked dikelape te arakipe buti aso Roma,te sikajpe,em te arakipe šajipe aso aver problemija.
E državako sekretari ko Ministarstvo asi buti o Nenad Ivanišević vakerdja kaj zorjariba I socijalno zaštita em infrastruktura valjani ko tana kote najbut irinena manuša - a adavaj o jugo e Srbijako.
- Te dikel te vazdelpe vrtičija em sikavne,khera aso sastipe. Adava osnovna stvarija akciona planija kola ka definišinen sa so valjani aso manuša aso normalno djivdipe - vakerdja o Ivanišević.
O Ivanišević vakerdja kaj isile ko dikiba kaj irinena o manuša kola na djanena kad djele em na manglje te irinen palal em kaj adava činjenice aso manuša so kerena buti ki socijalno zaštita.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
