Borislav Komad: Hilari, Tramp i Šojić

SAMO što su spektakularno spuštene zastave sa pet krugova na dve završene olimpijade u Rio de Žaneiru uz učešće više od sedamnaest hiljada sportista sveta, za nešto više od mesec dana znaće se pobednik izborne "olimpijade" u SAD uz učešće samo dvoje takmaca.

Na startnu crtu 20. novembra izići će Hilari Klinton, supruga bračnog nevernika Vilijama (slučaj "Levinski") i trostruki ženik milijarder Donald Tramp u trci za useljenje u Belu vašingtonsku kuću, kao i svake prestupne godine kad se održavaju i OI i izbori za prvu političku ličnost SAD, ne Amerike kako se piše, jer tamo bitiše i južni deo kontinenta prema mnogima pravedniji od onog severnog.

Za razliku od pravih Olimpijskih igara, na kojima slavodobitnike određuju precizni rezultati mereni štopericama, pretrčanim kilometrima, skokovima i preskocima, veslajima i zaveslajima, brzinom nogu i ruku i nadasve viteškim načelom osnivača svetskih igara, msje Pjera de Kubertena, kako je najjvažnije učestvovati, na predstojećoj izbornoj političkoj olimpijadi u SAD važe sasvim druga pravila, merena isključivo uloženim dolarima u kampanji koju bi poneki cinik već i nazvao "hilaritrampijadom".

Tamo postoji samo jedno geslo - pobediti - ne pitajući za cenu pa su uvedeni ne žuti i crveni, već i zdravstveni kartoni kojima mašu, ali i prikrivaju i gospođa Klinton i gospodin Tramp ne bi li se domogli ovalnog kabineta ne mareći za bilo kakve etičke norme koje u SAD - s obzirom na njihovo ponašanje širom sveta - ne spadaju u visoko cenjenu robu.

Kome da veruju birači: ratobornoj Hilari, ali uz uslov da stradaju drugi, a ne njeni sugrađani, ili Donaldu, koji se jednog dana predstavlja kao jastreb, a već sutradan kao golub?

Jedno je izvesno. Ko god od njih dvoje osvoji "zlatnu medalju", smatraće da su SAD jedine i neponovljive ne shvatajući koliko se svet promenio i koliko će se tek promeniti pojavom ravnopravnih partnera koji ne dele njihove vrednosne mere.

Uz verovatnu uzaludnu nadu sveta da neće koristiti "privilegiju" kako su im izbori svake prestupne godine - malo ironije nije naodmet - neće biti pokriće da sve ostale prestupe kojima su više nego skloni misleći valjda da jednom biti šerif znači i uvek biti šerif.

Jer, to "neće više da može" kako kaže Srećko Šojić!