DOMAĆE TRŽNICE ZA STRANE PROIZVODE Milioni za holandski luk i albanski paradajz
Na uvoz voća iz povrća koje se proizvodi u BiH, u prvom polugodištu ove godine potrošeno je preko 120 miliona KM.
Komentara 0
Uvozni paradajz koštao je enormnih 10,5 miliona KM od čega se skoro polovina odnosi na paradajz iz Turske, dok je 2,7 miliona KM koštao paradajz iz Albanije. Za prvih šest meseci smo dali 4,4 miliona KM na obični luk, od čega 2,8 miliona KM za uvoz crvenog luka iz Holandije.
Vrednost uvezenog krastavca je iznosila 1,4 miliona KM, a ovo povrće je najviše uvezeno iz Italije. Na uvoz paprika potrošeno je 3,7 miliona KM, a krompira blizu dva miliona KM, najviše iz Srbije i Hrvatske. Od Srbije smo kupovali mrkvu i belu repu.
Slična situacija je i sa voćem. Uvoz jabuka i krušaka koštao je preko 15 miliona KM, od čega je blizu sedam miliona KM potrošeno na uvoz ovog voća iz Poljske i Belgije. Vrednost lubenice iz Turske iznosila je 1,3 miliona KM, a preko pola miliona KM smo dali na grožđe iz Italije i višnje iz Hrvatske.
Predsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Bruno Bojić je pozvao nadležne u BiH da provedu kontrolu i sankcionišu uvozni lobi koji se i dalje širi u BiH i nanosi štetu domaćim proizvođačima.
- Treba pojačati inspekcijske kontrole koje će utvrditi poreklo proizvoda - istakao je Bojić.
On ističe da su tržnice u BiH preplavljene voćem i povrćem iz inostranstva koje se kupcima podmeće kao domaće.
- Na domaćim tržnicama ne smeju biti drugi proizvodi, osim domaćih, jer zbog toga i postoje tržnice da bi poljoprivrednicima omogućili prodaju proizvoda - ističe Bojić.
Inspekciju zanima samo da li je voće i povrće koje se prodaje na domaćem tržištu ispravno.
- Od 176 uzoraka voća i povrća sa tržnica i iz marketa i prodavnica svi su zadovoljavali propisane odredbe kvaliteta i zdravstvene ispravnosti - kaže Dušanka Makivić, portparol Inspektorata RS.
Kontrole prisustva pesticide su takođe pokazale da je voće i povrće ispravno.
Nelojalna konkurencija iz inostranstva
Brane Mastalo predsednik Udruženja povrtatara RS, kaže da domaći proizvođači ne mogu da se nose na nelojalnom konkurencijom iz inostranstva, gde su puno veći podsticaji za proizvodnju.
- Tražili smo da se bar uvedu prelevmani odnosno posebne carine na uvoz, bar tokom sezone, kako bi se zaštitili domaći proizvođači, ali od toga nema ništa - kaže Mastalo.