Iako potres nije mogao da se oseti kod nas, društvene mreže su učinile svoje pa su i građani Srbije, gotovo u realnom vremenu, saznali za dešavanja u okolini italijanske prestonice.
To potvrđuje i Branko Dragičević, zamenik direktora seizmološkog zavoda Srbije koji za Kurir kaže da su se telefoni dežurne službe zavoda usijali od poziva zabrinutih građana koji su strahovali da bi se potres mogao proširiti i na Srbiju, ali i onih koji imaju prijatelje i porodicu u Italiji.
Međutim, Dragičević navodi da se opasnost po našu zemlju ovim zemljotresom nije ni povećala ni smanjila.
- Ovaj zemljotres, kada je u pitanju Srbija, ne menja ništa. Opasnost po našu zemlju nije se ni povećala ni smanjila, ona jednostavno postoji na ovim prostorima. Živimo na relativno trusnom području što pokazuje i brojka od oko 1.500 potresa koje naš zavod registruje tokom godine u Srbiji i od čak 4.500 potresa godišnje koje registrujemo u okolini. Naravno, ti potresi najčešće nemaju snagu koja bi mogla da ugrozi građanstvo i infrastrukturu - kaže Dragičević.
On dodaje da zemljotres u Italiji nikako ne možemo povezati ni sa onim u Budvi od pre dva dana, i dodaje da se zemljotresi ne mogu predvideti, već da se zaštita sastoji u izgradnji objekata koji će moći da odole ljuljanjima tla.
- To vam je isto kao sa poplavama. Ne može se predvideti da li će ih i kada biti. Mere zaštite sastoje se u izgradnji objekata koji će moći da odole tim nepogodama - kaže Dragičević.
Najveći zemljotresi koji su pogodili Srbiju dogodili su se: 1892. godine u Svilajncu, 1921. u Vitini, 1922. u Lazarevcu, 1927. na Rudniku, 1980. na Kopaoniku, 1998. u Mionici, 2002. u Gnjilanu i 2010. u Kraljevu.
Serija razornih zemljotresa na Balkanu u poslednjih pedesetak godina pokazuje da je ceo širi region trusno područje.
- 26. jula 1963. zemljotres magnitude 6,9 stepeni po Rihteru zahvatio je Skoplje, poginulo je više od 1000, a povređeno oko 3.000 ljudi.
- 27. oktobra 1969. tresla se Banjaluka. Instrumenti su izmerili šest stepeni po Rihteru, a poginulo je 15 ljudi, dok je preko 1000 i teže povređeno. Na tom području snažan potres je bio i 3. marta 2005. godine
- 4. mart 1977. u rumunskoj oblasti Vranča registrovan najjači zemljotres u jugoistočnoj Evropi. Potres, jačine 7,2 stepena po Rihtereovoj skali porušio je oko 8.500 zgrada, stradalo više od 1.600 ljudi
- 15. aprila 1979. zemljotres jačine 7,2 stepena Rihtera zahvatio je crnogorsko primorje. Najmanje 100 ljudi izgubilo je život
(EPK)
