Krvavi pir u Japanu

Masakr koji je duboko šokirao japansku javnost desio se u domu za invalide i osobe ometene u razvoju, a počinilac, dvadesetšestogodišnji Satoši Uemacu je bivši radnik tog doma, koji je otpušten zbog psihičke nestabilnosti i korišćenja opojnih sredstava.

Japanski mediji javljaju da je zločin mogao biti sprečen budući da je osumnjičeni prethodno u više navrata izrazio želju da pobije veliki broj ljudi, starih i invalida.

Uemacu je 14. februara ove godine posetio kancelariju predsedavajućeg Donjeg doma japanskog parlamenta i pokušao da mu preda pismo, jednu vrstu manifesta u kojem poziva na ubijanje starih ljudi. Tog dana bio je odbijen, ali se vratio narednog i tom prilikom osoblje kancelarije je primilo pismo u kojem je on naveo da može ubiti 470 starih ljudi.

Policija prefekture Kanagava obaveštena je o sadržaju tog pisma i Uemacu je potom predat na staranje u psihijatrijsku bolnicu, gde je, međutim, na zdravstvenom pregledu utvrđeno da je u mokraći imao tragove marihuane. On je zbog toga i simptoma smirivanja, uz saglasnost lekara, nakon dve nedelje otpušten iz bolnice, nakon čega mu je zapretila tužba i zatvorska ili novčana kazna, budući da je u Japanu zakon vrlo strog kada su u pitanju narkotici, uključujući tu i one najlakše, poput marihuane.

Nakon hapšenja zbog sumnje da je koristio opojna sredstva, Uemacu je tokom saslušanja u policiji izjavio "da je spreman da u svakom trenutku izvrši masovno ubistvo ljudi sa teškim invaliditetom, ako za to bude imao podršku japanskog naroda."

Pored toga, Uemacu je na društvenim mrežama nagovestio i konkretni metod izvršenja.

Iako su gnev i mržnja Uemacua usmereni pre svega na stare ljudi, koje krivi za gubitak posla, u domu u kojem je izvršio užasni zločin smešteni su i mladi sa posebnim potrebama. U trenutku izvršenja zločina u domu za invalide "Cukuj Jamajurijen", poprištu masakra, bilo je smešteno 149 ljudi starosti između 19 i 75 godina, a u toj instituciji do sada nisu zabeleženi nikakvi problemi u vezi sa tretmanom štićenika doma.

Uemacu je u domu radio od 2012. godine do februara ove godine, kada je prijavljen policiji zbog pomenutog pisma.

Lekari bolnica u koje su povređeni preneti izjavili su da je najveći broj žrtava imao povrede vrata i lica, a manji broj grudi i stomaka, što govori o velikom gnevu i izrazitoj želji počinioca da prouzrokuje smrt.

Žrtve su napadnute na spavanju, u vreme kada je najveći broj osoblja odsutan, što govori da je zločin pažljivo isplaniran, kako bi gnusni efekat bio što veći.

Japanski komentatori ukazuju da je za ubistvo i ranjavanje tako velikog broja ljudi hladnim oružjem bilo potrebno puno vremena, kao i to da je puno žrtava bilo nepokretno usled bolesti ili urođenog invaliditeta. Najnoviji izveštaji pokazuju da je Uemacu najpre trakom vezao dežurnu medicinsku sestru.

Bezbednosne kamere na lokalnom putu zabeležile su dolazak i odlazak počinioca sa mesta zločina. Nakon krvavog pira, najtežeg masovnog ubistva u posleratnoj istoriji Japana, on se sam predao lokalnoj policiji.

Zločin nad starim i nepokretnim osobama u Sagamihari, nažalost, nije presedan u Japanu.

Početkom ove godine u toj zemlji je uhapšen dvadesettrogodišnji Hajato Imaj, bivši radnik staračkog doma "S Amiju" u gradu Kavasaki, takođe u prefekturi Kanagava, za kojeg je utvrđeno da je u novembru i decembru 2014. usmrtio tri osobe starosti preko osamdeset odnosno devedeset godina bacivši ih sa balkona unutar doma.

On je nakon hapšenja policiji izjavio da je motiv za te dugo nerazjašnjene zločine bilo to što je hteo da se dokaže rukovodstvu doma tako što će se prvi naći da veštačkim disanjem i masažom srca pomogne teško povređenim osobama, koje je, ironično, on sam bacio sa velike visine.

Masakr u domu za invalide i osobe ometene u razvoju u Sagamihari najteže je masovno ubistvo koje je počinila jedna osoba u posleratnoj japanskoj istoriji. Prethodni veći masakr zabeležen je 2008. godine kada je pomahnitali Takahiro Kato, u to vreme star 25 godina, kamionom uleteo u masu u tokijskom kvartu Akihabara i potom nožem izbo povređene i slučajne prolaznike, ubivši sedam i ranivši deset ljudi. Motiv za taj zločin bilo je otpuštanje s posla.

Sve do danas najveći posleratni masakr u Japanu je bio zločin u osnovnoj školi "Ikeda" u gradu Osaki, gde je tada tridesetsedmogodišnji Mamoru Takuma nožem usmrtio osmoro dece najmlađih uzrasta i ranio još 15 đaka i nastavnika.