Srbija "kolateralna šteta" sukoba Kitarovićeve i Kovača?

On je za telegram.hr podsetio da je posle susreta premijera Srbije u tehničkom mandatu i predsednice Hrvatske bilo očekivano da Zagreb više neće postavljati dodatne uslove za otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji.

“U diplomatskim krugovima u Briselu se verovalo da je Deklaracija, kao i otopljavanje odnosa Zagreba i Brisela posle susreta Kitarovićeve i Vučića dokaz da će doći do saglasnosti o otvaranju dva pregovaračka poglavlja, ali se to nije desilo“, ocenjuje Hedl.

Kaže da se iz izvora bliskih Pantovčaku taj potez Ministarstva spoljnih poslova objašnjava činjenicom da je izborna kampanja već počela, pa je i razumljivo pokazivanje mišića.

“Ne isključuje se i mogućnost da se radi o svojevrsnoj opstrukciji Mira Kovača, tehničkog ministra spoljnih poslova, zbog činjenice da nije bio uključen u hrvatsku delegaciju koja se sastala sa Vučićem“, piše Hedl.

Telegram.hr je pisao da je bilo neobično što pored Kitarovićeve nije bilo Kovača, s obzirom na to da je uz Vučića stajao tehnički ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

“To se smatralo nekorektnim potezom Kitarovićeve, tim pre što je u hrvatskoj delegaciji, uz Kitarovićevu i njenog savetnika za unutrašnju politiku Mata Radeljića, bio i Mate Granić, bivši šef hrvatske diplomatije i aktuelni savetnik predsednice za spoljnu politiku“, ocenjuje Hedl.

Prema njegovim rečima, blokada Srbije se može tumačiti i kao Kovačevo pokazivanje ko je stvarno šef u međunarodnim odnosima, bez obzira na to što je ustavno ovlašćenje predsednika države da učestvuje u kreiranju spoljne politike.

“Da naročite ljubavi između hrvatske predsednice i ministra spoljnih poslova nema, ne dokazuje samo odnos prema Beogradu, već i ranija opaska Kitarovićeve koja se kritički osvrnula na stanje u hrvatskoj diplomatiji, što je bila i indirektna poruka Kovaču kako se sa Pantovčaka gleda na njegov rad“, piše Hedl.

On podseća i da je Kitarovićeva u intervjuu pozvala Kovača da posle sto dana vlade konačno uradi nešto u “toj“ diplomatiji.

“Kovač sasvim sigurno nije bio srećan zbog te izjave, a još manje zbog činjenice da je nepozivanjem na sastanak sa Vučićem i delegacijom Srbije praktično bio ponižen“, dodaje Hedl.

Prema njegovim rečima, u kancelariji predsednice Hrvatske su zadovoljni što “aktivna“ blokada Srbije od strane hrvatske diplomatije nije izazvala žestoke reakcije u Srbiji.

“Oni veruju da Beograd razume da je u Hrvatskoj već počela predizborna predizborna kampanja. Ali, tamo, u Beogradu, oštro je reagovao jedino predsednik Srbije Tomislav Nikolić, što se tumači indirektnom kritikom upućenom Vučiću, kako bi mu se poručilo da njegov susret sa Kitarovićevom i potpisana deklaracija nemaju nikakav učinak. Nikolić je uvređen što do njegovog planiranog susreta ovog proleća sa Kitarovićevom nije došlo, a njegova savetnica Stanislava Pak je izjavila da su o pripremi susreta Vučić – Kitarović u kabinetu predsednika Srbije saznali iz medija“, zaključuje Hedl.