Svet je odustao od napretka i moralnog poboljšanja

Njena demonska ali domišljata priča imala je za glavnog junaka naučnika koji od delova tela nađenih u „sali za seciranje i na klinici“ stvara osećajno biće koje pati. „Frankenštajn“ je napisan u vreme završetka prve industrijske revolucije i u njemu se ogledaju strahovi i preosetljivost društva koje prolazi kroz krupne promene, paralelno čineći svoje prve korake u hirurgiji. Kao inspiracija za knjigu poslužili su kritičari početka perioda industrijalizacije, između ostalih Džon Milton i Semjuel Tejlor Kolridž.

Kako su pisci predvideli ajped

Danas se Šelin „Frankenštajn“ smatra začetnikom žanra, prvim delom naučne fantastike. Domišljato spajajući naučnu strogost sa slobodom fantastike, žanr igra veliku ulogu u izražavanju nada i strahova koje projektujemo kroz naše tvorevine.

Najbolje naučnofantastične priče kombinuju dva sastojka. Prvi je prava nauka koja ponekad dovodi do iznenađujuće tačnosti: Žil Vern je zamislio vazdušnu letelicu koju pokreću propeleri početkom XIX veka, u vreme kada je najbolje što je avijacija mogla da ponudi bio balon. Šezdesetih godina XX veka, Artur Klark predvideo je ajped, a Rej Bredberi iskrcavanje na Mars. Možda je samo pitanje vremena kada će „Samanta“, ovaploćenje veštačke inteligencije u obliku glasa iz filma „Ona“ Spajka Džounza postati stvarno, ili kada ćemo naleteti na neku verziju „Ave“, humanoidnog robota iz filma „Ex Machina“ Aleksa Garlanda.

Drugi sastojak je istančano shvatanje savremenih nadanja i strahova. Upravo to čini naučnofantastične knjige i filmove sjajnim oruđem za seciranje stavova jednog doba. Dve najuspešnije naučnofantastične priče svih vremena, Zvezdani ratovi Džordža Lukasa i Zvezdane staze Džina Rodenberija, ubrajaju se u najbolje primere koji pokazuju kako popularna kultura povezuje pojmove tehnološkog napretka sa savremenim nadama i strahovima.

Idealizam Zvezdanih staza

Prva epizoda serijala Zvezdane staze pojavila se 1966. U to vreme, u prvih 25 godina nakon Drugog svetskog rata, koje se ponekad nazivaju i „zlatnom četvrtinom“, ekonomski rast u Evropi i Sjedinjenim Državama je eksplodirao, Nemačka je prolazila kroz Wirtschaftswunder (nem. ekonomsko čudo), a Japan je postao industrijska elektrana.

Plodovi takozvane Druge industrijske revolucije – električna energija i motor sa unutrašnjim sagorevanjem – proizveli su mnoštvo novih čuda tehnologije. Možda Konkord ima status najveće ikone tog doba. Tokom dobrog dela savremene istorije, najveća brzina kojom su se putnici kretali bila je 40 km/h. Do 1900, neki pioniri ubrzali su svoja prevozna sredstva na 160 km/h. Kada je Konkord uzleteo 1969, kretao se brzinom od preko 2250 km/h. Razvijeni svet ščepao je napredak, dajući maha dalekosežnim promenama, ne samo u okviru tehnologije, već i politike, društva i kulture; osnovane su Ujedinjene nacije, milioni kolonizovanih ljudi u Aziji, Africi i na Srednjem Istoku izborili su političku nezavisnost i osnovan je pokret za građanska prava.

Univerzum Zvezdanih staza nije bio samo svet izvanrednih tehnologija; bio je to i svet plemenitog idealizma u kome nisu postojale društvene klase, niti polne i rasne podele, planetarni savez zasnovan na vladavini prava. Prožeta entuzijazmom svoga vremena, serija je jasno izrazila duboko uverenje da je tehnologija pokretač društvenog napretka. Da, potraga za napretkom uključuje značajne rizike, ali pruža i značajnije mogućnosti napredovanja. Kao što je to kapetan Džejms T. Kirk entuzijastički uzviknuo u drugoj sezoni Zvezdanih staza: „Rizik! Rizik je naš posao. To je suština ovog svemirskog broda!“

Veliki napredak nadahnuo je još veće snove. Deflektorski štitovi i vorp pogon postali su svakodnevni izrazi, a uticajni časopisi uveravali su svoje čitaoce da će budućnost doneti kolonije na Marsu i uređaje za transformaciju materije. Ali, žar se ugasio. Američki predsednik Nikson je 15. avgusta 1971. ukinuo obezbeđenje dolara u zlatu; posleratni sistem definisan u Breton Vudsu se srušio. Ubrzo zatim, svetsku ekonomiju uzdrmala je naftna kriza koja je dalje usporila privredni rast i zapošljavanje. Istovremena kriza visoke inflacije i niske stope zaposlenosti uništila je poverenje u sposobnost vlada da ih ublaže i poverenje u tržišta.

Posle dve decenije ubrzanog privrednog rasta, počeli su da se primećuju pritisci na prirodne izvore. Godinu dana nakon tzv. Niksonovog potresa, Rimski klub objavio je „Limits to Growth“, danas čuveni izveštaj koji je najavljivao elementarnu katastrofu ukoliko vođe radikalno ne smanje iskorišćavanje resursa; počeo je da se stvara pokret zelenih. Odjednom, tehnologija je postala deo problema, prekoračivši ograničenja planete i razuma. Bestseler „Future Shock“ Alvina Toflera iz 1970. drsko je tvrdio da su naši mozgovi loše pripremljeni za takav tempo promena.

Naše noćne more

Svi ti događaji bili su kulise za prvi film iz serijala Ratovi zvezda. Kada se pojavio 1977, vrlo brzo je postao bioskopski hit i film sa najvećom zaradom svih vremena. Upoređivanje vizuelnog jezika oba blokbastera otkriva: raskošne boje flote Zvezdanih staza pretvaraju se u mračne tonove Darta Vejdera; koegzistencija se pretvara u građanski rat; snovi postaju noćne more. Dok su Zvezdane staze nastavile da privlače veliki broj sledbenika, nova naučnofantastična generacija preobratila je svemir iz izvora čuda i avantura u platno za naše najgore košmare. Godine 1979, „Osmi putnik“ je na kraju načinio od svemira mesto na kome „niko ne može da čuje vaše krike“.

Niksonova era ima dosta toga zajedničkog sa današnjicom. Pretnje sa kojima se suočavamo, od klimatskih promena do prenaseljenosti, podsećaju na opasnosti koje je istakao Rimski klub. I danas, kao i tada, svet obiluje ekonomskim i političkim neizvesnostima: poverenje u tržišta slabi od finansijske krize iz perioda 2007 – 2009; poverenje u vlade uništile su nejednakosti koje se uvećavaju kao i geopolitička nesigurnost; tehnologija remeti tržište rada i u naprednim i u ekonomijama u razvoju.

Za vreme nagle globalizacije, u godinama koje su sledile po raspadu Sovjetskog Saveza, tehnološki napredak učinio je svet otvorenijim i ravnopravnijim; danas ga čini ogorčenijim i rizičnijim – a Ratovi zvezda su ponovo film sa najvećom zaradom svih vremena.

Hiperglobalizacija

Bio je potreban još jedan potres, raspad Sovjetskog Saveza i kraj Hladnog rata, da bi ljudi ponovo stekli poverenje u tehnologiju. U periodu hiperglobalizacije u poslednjoj deceniji XX i prvoj deceniji XXI veka, prosečan rast skoro je dostigao posleratne visine. Plodovi digitalne revolucije počeli su da stižu, i tehnologija je ponovo počela da se posmatra kao sila koja donosi dobrobit, raznoseći ekonomske vrline kapitalizma i političke vrednosti Zapada širom planete.

Ali onda su finansijska kriza iz perioda 2007 – 2009 i rast ekonomija koje su iskazivale malo ljubavi prema zapadnim vrednostima zakomplikovale sliku, i ponovo smo se zatekli u situaciji da zamišljamo tamnu stranu tehnologija. Od filmova „Ona“ i „Ex Machina“ do filmske adaptacije knjige „Ne daj mi nikada da odem“ Kazua Išigura, naše trenutne fantazije vode nas u uznemirujući svet u kome je civilizacija, pa čak i sama definicija ljudskog bića pod pretnjom.

Iako ova priča predstavlja ogromno pojednostavljivanje savremene istorije ekonomije, ona pomaže da shvatimo kako ljudi razmišljaju o tehnologijama. Prosečan rast produktivnosti nakon globalne ekonomske krize spustio se na nešto malo iznad 1%, što je niže nego nakon Niksonovog potresa. Nije ni čudo da su nam snovi postali turobni. Verujemo u inovacije, ali odustali smo od napretka i mogućnosti moralnog i društvenog poboljšanja. Definišuće obeležje našeg vremena je osećaj da živimo u doba neverovatnih promena, uglavnom zahvaljujući zapanjujućim otkrićima u nauci i tehnologiji; ali, istovremeno imamo utisak da su postavljene nepremostive ograde u obliku ekonomskih, političkih i ekoloških rizika.

Moramo obratiti pažnju na taj zajednički osećaj, i to ne kao poštovaoci naučne fantastike, već kao građani i vođe. Snovi mogu da nas navedu da izađemo i trošimo novac, da započnemo poslove i da gradimo fabrike; ali, isto tako mogu da okuju strahom naša srca, da nas navedu da zaključamo ulazna vrata i sačuvamo naša novčana sredstva. Mogu da nas učine slepim za stvarnost i da prikriju politički užas, ali mogu nas nadahnuti i na velika dostignuća. „Čežnja je u velikoj meri ono što čini istoriju“, piše književnik Don Delilo.

Pravi izazov nije poslovična borba između čoveka i mašine, ispričana toliko mnogo puta još od vremena Ludista. To je, sa jedne strane borba protiv cinizma i apatije, otrovnih nusproizvoda vere koji su rasuti tokom kriza naše decenije; sa druge strane, to je borba protiv proroka koji obećavaju da će tehnologija rešiti sve probleme. Na obe strane, to je borba sa tehnološkom raspravom koja smanjuje našu sposobnost da oblikujemo bolju budućnost; raspravom koja nas čini pasivnim subjektima u svetu nepostojanosti, neizvesnosti, složenosti i dvosmislenosti.

Prevod Aleksandra Ravas