To je, prema njegovom mišljenju, možda izazvano migranstkom krizom, krizom u EU, jačanjem ultranacionalizma, posebno u Hrvatskoj, što, kako je naveo, "utiče na sve nas jer se radi o velikoj državi u ovom regionu".

Presednik Srbije istakao je da se u Evropi dobijaju trenutno apluazi za evroskepticizam, a zemlje regiona žele u EU i zbog toga treba da se molimo da Unija opstane, kako bismo mogli da rešimo svoje probleme.

Države bivše Jugoslavije, kako je podsetio, nasledile su probleme koje, kada bi postojala volja, mogu lako da se prevaziđu.

„Mislili smo da smo bili na dobrom putu da ih prevaziđemo i onda je usledila kriza EU. Kriza je višeslojna i nije samo kriza proširenja. EU se nalazi pred pitanjem kako treba da izgleda, da li da bude skup država ili federacija. Osnovna je ideja da bude skup država, ali se osetilo da postoji velika želja Brisela da bude glavni grad Evrope u kojem se sve odlučuje i videlo se da mnoge države žele da se izvuku iz toga. Ko želi sada da uplaši EU preti organizovanjem referenduma", ukazao je on.

Nikolić je kazao da države regiona razdvojeno idu ka EU, svako sa svojim problemima.

„Ništa ne znači Srbiji da uđe u EU a da ne uđu sve ostale zemlje okruženja", ocenio je on, dodajući da nedostaje zajednički nastup pred EU, kako bi se pokazalo da je region jedinstven u želji da postane članica Unije.

Kada je reč o Srbiji, on je istakao da će sigurno imati problema sa poglavljem 35, za koji se ne zna kako će se završiti.

„Za ostala 34 poglavlja smo spremni, bar spremniji od nekih članica EU, a pojaviće se neko da nam to stopira", dodao je Nikolić.

Predsednik Srbije je rekao da će naša zemlja sve učiniti da postane članica EU, osim „onog" uslova koji ne smeju da nam postave.

On je Sloveniji zahvalio na podršci na putu ka EU, rekavši da ona nije sebični član Unije, dok se neki drugi ponašaju „kao brodolomnik koji se ukrcao na čamac, a tuče veslom onog koji želi da se spasi".

"Mi se spasavamo ulaskom u EU, svoje ekonomije, društveno uređenje, vladavinu prava, ljudska prava, slobode medija", rekao je on.

Srbija, kako je najavio, neće podmetati nikome noge na putu u EU, kao i da bi bilo sve lakše ako bi prestali međusobno da to činimo jedni drugima.

Istovremeno je ukazao da je EU pokazala svoje slabosti, time što nije mogla da se snađe u migrantskoj krizi.

On je dodao da je protiv toga da Srbija bude u NATO, jer želi da nikada više Srbija ne ratuje, a one koji žele u vojnu alijansu je upitao da li su sigurni da li neće ratovati zarad nekih viših ciljeva izvan svojih granica.

Srbija, prema njegovim rečima, nema neprijatelja u svetu, a tako i na Balkanu i ne želi da stvara neprijatelje, ali će uzvraćati ako je neko napada.

„Nije naša slabost što ponekad prećutimo komšijama i prijateljima kada nam načine neko zlo. U Srbiji izbore niko neće da dobije tako što će da kaže da mrzi druge. Sada će u Srbiji takvog da posmatraju kao ludaka", uveren je Nikolić.

On je konstatovao da se neke drzazve regiona nisu otrgle takvog ponašanja ili su se ponovo vezale za tako nešto.

Nikolić je ukazao da je Crna Gora, na primer, rešila pitanje demarkacije sa Kosovom, koje nije priznato od UN, mimo članice svetske organizacije Srbije, ali da se Srbija ne ljuti.

Takođe, sa Rusima Srbija ima problem kada kažu da Krim ima pravo na samopredeljenje, pravdajući to time da poštuju odluke EU vezane za Kosovo, na šta se, takođe, Srbija ne ljuti.

„Pošto smo mali, kao u životinjskom svetu moramo da menjamo boju. Kameleon mora svaki čas da menja boju, a slon ne. Tako moramo da se prilagođavamo Istoku i Zapadu, i Srbija je na dobrom putu i napreduje", zaključio je Nikolić na predsedničkom panelu, na kojem su učestvovali predsednici svih zemalja regiona.

Izetbegović: Svi smo pravili greške i to treba da priznamo

Svi smo pravili greške i danas je put da to priznamo i prihvatimo i da pomognemo ljudima na Balkanu da ne odlaze odavde, poručio je danas predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović na Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope.

Izetbegović je konstatovao da proces pomirenja, normalizacije odnosa i saradnje ide u pravom smeru, ali ne dovoljno brzo.

"Ide uzlaznom linijom, sa padovima i usponima, ali trend je jasan i on je pozitivan", rekao je Izetbegović.

Prema njegovim rečima, susreti poput procesa Brdo Brioni, na kojem učestvuju, kako je rekao, odgovorni ljudi sa kapacitetom da prevaziđu nesuglasice i spremni da iskreno kažu šta imaju, potpomognuti liderima iz biznisa, predstavljaju neodvojivu stvar, "jer je biznis temelj za vođenje politike".

"To je put da te krize prevazilazimo", ocenio je Izetbegović.

Predsedavajući Predsedništva BiH je dodao da su koreni nepoverenja teško izlečivi, da svi imaju razloge za nepoverenje, naročito u poslednjih 100 godina, ali da je potrebno napraviti pozitivnu spiralu.

"Potrebno je napraviti intenzivan i iskren kontakt, da se ispoštuje data reč, da se prepoznaju problemi drugih i biti lider, a ne robovati emociji vlastite etničke grupe i birača", rekao je Izetbegović.

On je dodao da nije hrabrost kriviti druge za sve, kao što to rade balkanski lideri.

"Treba kazati istinu, što više se približiti istini, kako je drugi vide, i potruditi se da se takve stvari više ne ponove. Treba da gradimo infrastrukturu i privredu, da ubrzamo svaku vrstu komunikacije, da idemo napred po standardima EU i NATO", zaključio je Izetbegović.

Na pitanje šta je Predsedništvo BiH uradilo za poboljšanje situacije u regionu, rekao je da je izjavom Predsedništva BiH pokrenuta ta država iz zastoja, ali da nije dovoljno uradilo kada je reč o poverenju unutar BiH.

Prema njegovim rečima, postojao je plan da se sva stratišta u BiH obiđu zajednički, svi članovi Predsedništva, ali da to nije učinjeno.

"Lično osećam da sam Sarajlijama, Srbima dužan, onima koji su ubijeni na Kazanima. Otići ću da im odam poštu. Svako od nas treba da uradi korak da pokaže da razume drugu stranu", zaključio je Izetbegović.

Regionalni lideri pozivaju na jačanje poverenja među zemljama Balkana

Reginalni lideri založili su se večeras u Sarajevu za jačanje poverenje među državama Balkana.

Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić pozvao je lidere iz regiona da podrže BIH, ali i da izvrše pristisak na ovu zemlju kako bi krupnijim koracima krenula putem regionalnih inicijativa i evropskih integracija.

"Stvari u BiH idu nabolje, ali ta dinamika ne prati region. Možda nam nedostaje i političke hrabrosti, ali sigurno je da nam je potrebna podrška zrele regionalne ekonomije", rekao je Ivanić na predsedničkom panelu okviru Samita "100".

On je kazao da je u BiH danas bolje nego što je bilo ranije, ali da situacija u ovoj zemlji mora da bude još bolja.

Prema njegovim rečima, u regionu još nema poverenja, navodeći nekoliko primera, poput napada na premijera Srbije Aleksandra Vučića prošle godine na komemoraciji u Potočarima, hrvatsku blokadu robe iz BiH, kao i činjenicu da je BiH otkazala posetu predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

Predsednik Slovenije Borut Pahor izjavio je da su evropske i NATO integracije veoma značajne za perspektivu država i regiona u celosti.

On je ocenio da nije dobro da zbog odluka u Briselu proces proširenja EU bude produžen.

"EU trebati imati snagu da održi proces proširenja, ali ako bi i došlo do toga da proces bude duži, ovakav vid saradnja država u regiji onemogućuje situacije koje bi nanele štetu bezbednosti i saradnji u regionu", kazao je Pahor.

On je još kazao da Slovenija takođe ima problema, da će vremenom u EU doći do strukturnih promena, ali da će se njegova zemlja truditi da odgovori na te promene.

"Naš je interes da u regiji bude stabilnost i ekonomska saradnja. U suprotnom slučaju mi imamo probleme, ali i narodi sa kojima smo mi prijatelji u regiji, a prijatelji smo sa svima", zaključio je Pahor.

Albanski predsednik Bujar Nišani rekao je da je Albanija snažno opredeljena za izgradnju i čuvanje dobrosusedskih odnosa, a posebno za poboljšanje odnosa sa Srbijom.

On je istakao da je za uspostavljanje poverenja u regionu bitna volja, ali da ona, sama po sebi, nije dovoljna.

"Osim volje moramo se bazirati na izgradnji mehanizama kako bi to poverenje opravdali. Ko bi rekao pre 15-20 godina da će šefovi država na Balkanu tako često razgovarati kao prijatelji i razmenjivati mišljenje kako bi zajednički izgradili bolju budućnost", rekao je Nišani.

Sarajevski mediji najavili su da će se Samitu 100 u Sarajevu večeras pridružiti i hrvatska predsednica Kolinda Grabar – Kitarović.

Region kao jedinstven proizvod

Države zapadnog Balkana moraju zajednički da rade na uklanjanju međusobnih prepreka, da se još više integrišu u regionu i da ponude tu celinu kao jedinstven proizvod, jer je to jedini način da se svaka od država razvije, poruka je današnjeg panela o mobilnosti robe i ljudi na ovogodišnjem Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope koji se održava u Sarajevu.

Na panelu je bilo reči o harmonizaciji carinskih prepreka, rešavanju pitanja viznog režima u korist napretka turizma, veće kretanje radne snage u regionu, ali i o nekoordiniranom zakonodavstvu...

Ministar ekonomskog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravko Počivalšek govorio je o turizmu i konstatovao da ta oblast privrede ima svojstvo da povezuje ljude i regione, da ruši kulturološke i ostale barijere, što je na ovom prostoru, kako je rekao, veoma potrebno zbog bliže i dalje istorije.

On je, međutim, naglasio da turizam ne sme da bude sezonalno organizovan, navodeći primer Hrvatske koja u toj oblasti pretežno funkcioniše tokom letnjih meseci, već kao u Sloveniji tokom cele godine.

Prema njegovim rečima, kontinetalni turizam ima veliki potencijal, posebno imajući u vidu činjenicu da je, kako je istakao, prošle godine 18 miliona turista iz Narodne Republike Kine putovalo po svetu.

"Region ima mogućnost da napravi zajednički proizvod, pogotovo za dalekoistočno, prekomorsko tržište, jer niko sa tog područja neće doći samo u Sloveniju, ili Bosnu ili Hrvatsku. Potrebno je napraviti zajedničku ponudu, kao nekada u stara, dobra vremena, ali sada na ekonomskim temeljima", rekao je Počivalšek.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović kao jednu od najvećih prepreka za prevazilaženje barijera u mobilnosti robe i ljudi u regionu jeste neizgrađena putna infrastruktura.

On rešenje vidi u regionalnim projektima koje bi morale da iniciraju upravo zemelje u regionu.

S druge strane, Šarović je podsetio da postoje i takozvane nevidljive, odnosno sistemske barijere, koje direktno uvode zemelje regiona, odnosno, kako je on naveo, najveće države.

"Ponekad zemlje pribegavaju različitim barijerama, najvećim delom na granici, kako bi rešile neke svoje untrašnje probleme, pitanje poremećaja tržista, zaštite nekonkurentnih sektora u zemlji... Od 100 prijavljenih različitih barijera, dve trećine su uvele veće zemlje. Crna Gora je jedina koja nije na spisku zemalja koje su prijavljene za uvođenje barijera", rekao je Šarović.

Ministar BiH je naglasio i da je zagovornik ideje da se uvedu zajednički standardi, i kao primer naveo laboratorijske nalaze akreditovanih laboratorija, koji bi morali da se uvažavaju u svim državama.

"Možda bismo mogli za ceo region da uspostavimo tu vrstu standarda, kako ne bi više dolazilo do gužvi i čekanja na granici, imajući u vidu da se često prevozi kvarljiva roba", rekao je Šarović.

Državna sekretarka u Ministarstvu turizma Crne Gore Daliborka Pejović podsetila je da zemlje zapadnog Balkana, i dalje pogođene posledicama globalne ekonomske krize, moraju da imaju prilagodljiv budžet, a ne razvojni, i da to drastično menja kurs države.

Ona je dodala i da region nije prepoznao šta su njegove razvojne šanse i da ne vidi sebe kao jedinstven proizvod, već se svi "muče" da što pre uđu u Evropsku uniju, a niko da stignu jedni do drugih.

"Izabrali smo pogrešan put da nas EU integriše unutar nje, umesto da smo izabrali da se sami integrišemo", rekla je Pejović.

Prema njenim rečima region ima i problem što nije integrisao avio-saobraćaj koji ne omogućava da se od jedne do druge tačke dođe bez presedanja, kao i to kako treba ulagati u kadrove i na taj način stvoriti konkurenciju i novu vrednost.

Nikolić razgovarao sa Pahorom

Predsednik Srbije boravak u Sarajevu započeo je bilateralnim susretom sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom.

Predsednici Srbije i Slovenije razgovarali su u hotelu „Evropa" o regionalnoj i bilateralnoj saradnji.

Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, koji je u Sarajevo doputovao danas posle podne, ovo je prva poseta Bosni i Hercegovini od kada je izabran na funkciju šefa države.

On je trebalo da poseti Sarajevo u martu ove godine, što bi bila i njegova prva zvanična i bilateralna poseta BiH.

Međutim, poseta je otkazana jer je u međuvremenu u Švajcarskoj po poternici iz Srbije uhapšen ratni komandant Armije BiH Naser Orić.

Samit 100 biznis lidera je inicijativa koju su 2011. pokrenuli Srpska asocijacija menadžera, Hrvatsko udruženje poslodavaca i Udruženje menadžera Slovenije, a ubrzo joj je podršku pružila i Atlas Fondacija iz Crne Gore.

Cilj skupa jeste uključivanje poslovnih lidera u dijalog i panel diskusije kojim će pokušati da oblikuju novu viziju poboljšanja poslovanja i kvaliteta život u regionu.

Ovogodišnji Samit se održava pod motom „Dogovor za novo doba", i, kao i svake godine od kada je počeo da se organizuje, odrzaće se zajedno sa „Brdo-Brioni" procesom, koji okuplja političke lider jugoistočne i centralne Evrope.

Šefovi država regiona razgovaraće već večeras, na zajedničkoj večeri, o aktuelnoj situaciji u jugoistočnoj Evropi.

Predsednici regiona sutra će održati sastanak u okviru „Brdo-Brioni" procesa, nakon kojeg će rezultate razgovora izneti na konferenciji za štampu.

Hrvatska predsednica se nije pojavila na predsedničkom panelu

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar -Kitarović ne prisustvuje današnjem predsedničkom panelu u okviru Samita 100, u Sarajevu, iako je bila najavljena.

Regionalna televizija N1 je objavila da hrvatska predsednica ne prisustvuje panelu.

Za sada nisu poznati razlozi zbog kojih se nije pojavila.